Narodno blagostanje

Страна 198

свима земљама и други до 1933 г., када је код неких земаља пад и даље настављен и то су извознице (Чехословачка, Немачка и Југославија), а код других је напротив пораст, што је у првом реду последица царинских заштита и аутаркизирања. Смањење производње од 1929 г. до. 1931 г. износи: у Немачкој за 24%; Чехословачкој 29%; Француској 25%, Мађарској 25%, Белгији 50% и Југославији 65% (1930 г. 62% и 1931 г. 3%). Ми смо најјаче погођени, пошто смо у највећој мери зависни од извоза. Производња. хмеља од 1931 г. до 1933 г. опала је у Немачкој за 33% (са 115.650 м. ц. на 69.596 м. ц.), Чехословачкој за 46% (са 112.125 м. м. ц, на 106.680 м. ц,); Француској за 60% са (6.041 м. ц. на 14.643 м. ц.); а порасла у Енглеској за 23% (са 85.855 M. ц. на 106.680 м. ц.); Француској за 60% (са 6,041 м. п. на 15:240 м. ц.), Сједињеним североамеричким државама за 24% (са 120.000 м. ц. на 149.000 М, Ц.) и Белгији за 42% (са 5.209 м. ц. на 8.209 м. IL).

П. Наш извоз хмеља и његове цене

Хмељ је наша искључиво извозна биљка. Свега неколеко процената употреби се у земљи. Ми увозимо извесне, али незнатне количине хмеља (1929 г. 95 тона, 1930 г, 72 тоне; 1931 г. 84 т,; 1932 г. 25 тона), јер то изискују специјалне особине појединих пива, које производе наше пиваре. Исти је случај и са другим земљама: Домаћа потрошња хмеља последњих година је у сталном опадању, због огромног'омањења производње пива (за 70% у 1933 према 1932 г.).

Извоз нашега хмеља је по. количини растао до 1928 г. (1926 г. 31.503 м. ц.; 1927 г. 40.961 м. ц.; 1928 г. 76.789 м. ц.), а од тада опада (1929 г, 32.973 M. ц.; 1930 г. 27.063 M. H.; 1931 r. 15.769 M. ц.; 1932 г. 16.526 м. Tr. WH 1933 те 14.080 м. ц.). Као што видимо рапидно смањење извоза наступило је у 1930 г. и нарочито 1931 г., а после се добро одржава.

Још се може уочити, ако упоредимо годишње количине извоза са укупним приносом, да је без изузетка годишњи извоз знатно већи него укупни принос, изузимајући 1933 г. када је нешто мањи, Укупни жетвени принос хмеља од 1926 г. до 1933 г. износи према званичној статистици Министарства. пољопривреде, којом смо се служили, 209.213 мет. центи, а извоз за исти период (према званичним подацима Министарства, финансија), 254.180 м. IL, a TO je разлика за 44.867 м. ц., односно 18%. Кад се овоме додаду још знатне количине необранога лошијега хмеља у 193032 години, као и залихе из ових година, које се нису могле продати и још непродатих залиха из прошле године, онда ће се диференција још повећати. Значи, према овоме, да је извоз хмеља, бар за једну четвртину већи од укупног жетвеног приноса. Ова огромна разлика може се објаснити само нетачношћу статистике жетвенога приноса, која износи мање приносе, него што су стварни, пошто је статистика извоза тачна. По вредности извоз хмеља је износио 1926 г. 206,5 мил. дин.; 1927 г. 197,6 мил. д.; 1928 г, 226 мил. дин.; 1929 г. 48,7 мил. дин.; 1930 г. 21,8 мил. дин;; 1931 г. 11,8 мил. дин.; 1932 г. 13,2 мил. дин. и 1933 г. 83,8 мил. дин. Велики пад наступио је 1929 г., а наставио се у јачој мери све до 1933 г., када се положај знатно поправља. Удео хмеља у укупној вредности нашега извоза износио је: 1926 г. 2,64%; 1927 г. 3,09%: 1928 г. 3,51%; 1929 r. 0,61%; 1930 r. 0,32%; 1931 r. 0,25% 1932 г. 0,43% и 1933 г. 4,3%.

Код извоза хмеља у поједине земље, у првом реду Немачку и Чехословачку мора се имати у виду, да је велики део 1930 г. 0,32%; 1931 г. 0,25%; 1932 г. 0,43% и 1933 г. 4,3%. извоза транзитна роба. На првом месту стоји Немачка, на коју отпада око три петине извоза, и где је он у сталном опадању, затим долази Аустрија, где је опадање још јаче; на трећем месту је Енглеска, где је насупрот првим земља-. ма последњих година пораст, а такође је пораст и код Бел-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 45.

гије, што је последица директне продаје. Чехословачки транзит опада. Од 1932 г. се повећао број земаља, где смо извозници хмеља,

Ниједан пољопривредни производ и сировина, није за

последњих 8 година имао такве промене, не само у погледу производње и извоза, него и код цена као хмељ, што се види из следећих цена нашега извезенога хмеља, које по 1 кгр. просечно износе: 1926 г. 64,54 дин.; 1927 г. 48,26 дин.; 1928 г. 29,43 дин.: 1929 г. 1477 дин.; 1930 г. 8,07 д.: 1931 Г. 1,52 д.; 1932 г. 8 дин. и [033 Г. 62,7 дин. још неповољнија је слика, ако се погледа њихово кретање у току појединих година, а а нарочито у доба извозних сезона. Нар. 1930 г. у Војводини последњих месеци кампање продаван је хмељ по 5—7 дин, Исти је случај и пред кампањом 1931 г, а падао је на свега неколико динара. При том је у већим количинама лошији квалитет остајао необран, јер се брање није исплаћивало. =

Огроман пад цена је наступио већ .y 1929 г.; а он је 1930—32 г. узео катастрофалне размере, крећући се од 1,5 до 8 дин. по кгр. просечно, што је испод производних трошкова. Међутим, у 1933 г. јошу току кампање, цене су порасле изнад оних у 1928 г., а пораст је настављен и просечна годишња цена се попела скоро на највећи ниво из 1926 т. |

1. Заштитне мере и узроци кризе

Као што се могло и очекивати, после оштре кризе хмељарства, која је почела већ у 1929, а јаче дошла до изражаја идућих година, предузеле су скоро све важније земље извознице хмеља, читав низ мера за регулисање овога питања. Поменућемо само неколико најважнијих, као што су: присилне мере за мешање домаћег хмеља; повећане царина; увозни контингенти; синдикати за одређивање цена и регулисање извоза; принудно ограничење производње итд, Немачка је 1931 г. ограничила употребу странога хмеља за 25%, а исто је урадила и Француска. Немачка је још повисила царину са 60 на 150 марака, Касније Чехословачка, Француска, Белгија и неке друге земље контингентирају увоз. Енглеска је већ 1930 r, увела присилну употребу домаћег хмеља. Прошле године немачка влада издала је уред-= бу, према којој хмељари у будуће смеју продавати искључиво новоствореном друштву за промет хмељом, а извозници добијају премију од 80 марака за 100 кгр. Чехословачка влада је прошле године донела закон о обавезном сигнирању хмеља произведеног у земљи и до краја априла 0. г. хмељари ће морати пријавити величину хмељарника; нови хмељни насади биће дозвољени само по одобрењу власти; а залихе се морају пријавити Статистичком Уреду најдаље до августа сваке године, а произвођачи ће идуће године морати ступити у принудне организације.

Код нас је 1931 г. донет Правилник за контролу хмеља намењеног извозу, а прошле године су словеначки произвођачи и трговци хмеља преко својих установа: Хмељарског друштва, Хмељарне (која служи за преузимање, сумпорисање, паковање и извоз хмеља директно у стране земље) са трговцима хмељом заједнички израдили Правилник о трговини хмељом, који је потврдила и надлежна комора у Љубљани,

Криза хмељарства наступила је у јачој мери и пре пооштрења привредне депресије крајем 1929 г. Томе је узрок хиперпродукција хмеља, баш у периоду повољног кретања производње пива, јер се хмељ, изузимајући ситне количине, употребљава искључиво за справљање пива, Стога је његова судбина везана с оном пива. Привредна депресија је јако погодила производњу пива у свим земљама и индустрија пива долази у ред најтеже погођених; она се из године у годину погоршава, Тако н, пр, потрошња пива

ya E