Narodno blagostanje

1, април 1933.

вести закључке и знатан део уложака заменити у дугорочне ангажмане и то путем облигација и акција. Међутим не могу се пустити улагачи са облигацијама, а да не знају шта раде. Они који имају уложак ради ренте, неће бити погобени, јер њима је главно да вуку своју ренту. А данас код уложака је сви не добивају. Казаће се да ће облигације котирати 30—40%. Ма и да буде. Зар тако се не тргују и уложним књижицама. Треба омогућити ломбард тих облигација. Ту долази у обзир само Народна банка. А она би морала помоћи. Њен је задатак да води рачуна и о кредитним потребама земље. Она је о том задатку. мање водила рачуна, јер је хтела очувати валуту.

Међутим у томе није успела. Изменити прописе о покрићу. Државни дуг избацити. 35% покриће данас је једна фикција. Одредити покриће које одговара нашим приликама. Повисити оптицај ради ломбарда, дотично евентуално новог есконта за трговачке менице. Најнижи оптицај последњих година је 8. марта: 4 милијарде 620 милиона према 6 милијарди године 1925. Ако узмемо у обзир и метални новац, још увек за 7—9800 милиона динара мање. А међутим је становништво порасло за преко милион душа. По становнику је мањи оптицај. Додуше и привреда је слабија. Али и те-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 217

заурирање много је веће него раније. Ако узмемо да је динар пао за једну трећину, а то морамо узети у обзир, онда је наш оптицај данас готово тек половина оптицаја који је био 1925. Све кад би и повећали оптицај и ва 2—3 милијарде динара, али само за потребе привреде, не треба се 60јати за динар. Ако ће динар и даље падати, падаће ради структуре наше платежне билансе, поверења и друго, а не ради тога дали смо ми привреди дали онолико средстава колико она треба.

Издавањем обвезница и ломбардом ми би добили инструмент који би деловао на висину оптицаја, то јест да га прилагоди потребама привреде. А пораст или смањење оптицаја и за неколико десетака процената уколико је изазвана потребама привреде не делује ни најмање на курс валуте. Могућношћу ломбарда они који апсолутно требају готовине долазили би лакше до новца него сада кад имају замрзле уложне књижнице.

Продужење чланка г. Д-р А. А. Павелића, „Криза пољопривреде у Сједињеним Северо-Америчких Државама“, морало је, на велико жаљење регакције, изостати услед нагомиланости актуглног материјала,

И немачка новчанична банка дугује разним повериоцима на страни краткорочно (што се код нас назива нетачно „револвинг - кредитима) У страној валути, као и многе друге новчаничне банке на

И ми бисмо требали овако да урадимо...

свету. Једне банке исказују тачно у својим недељним ста- |

њима и билансима износ дуговања у страним валутама, а друге не. О томе је било често дискусије у стручној штампи, која се увек завршила тиме, да је то први начин противан принципу публицитета. Д-р Шахт, од пре неколико дана претседник Рајхсбанке, оштро је критиковао у октобру 1931. г. недељна стања Рајхсбанке, из којих се не види колико она дугује у страним валутама. Чим је дошао на положај претседника наредио је да се та неправилна пракса обустави. У стању од 23. марта, а код исказа девизног и златног стока Рајхсбанке, стоји примедба да ова дугује у страној валути 485 мил. марака. Тиме је наравно постало неизбежно да се престане са досадањом опсеном, по којој метално и девизно покриће износи 26,6% и да се покаже право стање, које износи мање од половине, свега 11,4%. Д-р Шахт је том приликом казао да Рајхсбанка истина није никад крила износ свог дуговања на страни, али да публицитет налаже да цео народ у свако доба може из недељиог стања да види стање активе и пасиве Рајхсбанке. Ова промена не само да није имала неповољно дејство, већ је фаворизирала (ак ског свију хартија од вредности. |

И наша Народна банка исказује у рачуну „обавезе III II а 7

с роком“, обавезе на страни, као обавезе у динарима, заједно с обавезама у динарима, те је апсолутно немогућно знати колико износи прва цифра.

Ми бисмо хтели узгред да истакнемо и правну нескладност таквог билансирања у годишњим завршним рачунима. По чл. 71 закона о акционарским друштвима свака покретна имаовина и сваки кредитни однос исказује се у билансу по вредност“; коју има на дан закључка. Ако би једно приватно акционарско друштво своје обавезе у валути на дан 31. децембра 1932. год. исказало у динарима по златном

паритету, онда би тиме показало лажну, фиктивну добит и

'одговорни би фактори били, у случају тужбе, по чл. 100 'Закона о акционарским друштвима кажњени затвором од го"дину дана и новчано 10.000 дин. По нашем скромном ми"шљењу ни одговорни фактори Народне банке не би могли да

бране за слично дело.

Ми употребљавамо правни аргумент примера рада, јер

'удодна банка није буди које акционарско друштво, већ за-

ставник батаљона акционарских друштава у земљи.

У погледу психологије и технике бегства капитала владају код нас велике заблуде. Из валуте се бежи само при великим и наглим пертурбацијама. При малим флуктуацијама бежи из валуте само врло мали број водећих или у интимној вези са трговином девизама стојећих лица, која управо шпекулирају: купујући и продајући девизе. Ти знају У свако доба стање Народне банке боље него многи њезини чиновници. А широке масе беже из домаћег новца само онда, кад овај почне видно да пада, не дакле на основу става Народне банке (јер оне у том ништа не разумеју), већ на основу голе чињенице да вредност новца опада.

И у погледу валутних флуктуација има наш народ хајдучку крв.

У данашњем уводном чланку ми смо објаснили појаву врло великог броја спасилаца нашег банкарства у јавности. Сваки је од њих смислио један план и заговара његово извођење. Планови су свакојаког «валитета, али се је у „југословенском Лојду од 28. марта појавио један врло оригиналан спасилац, коме треба доделити прву награду за стручност и оштроумност. Његова главна констатација гласи:

„Већина наших завода није била исправно(2) вођена годинама, могли бисмо чак рећи, почевши од уједињења. Нас је ситуација године 1918. заслијепила. Ослобођени и уједињени, ми смо мислили, да ћемо за увијек бити поштеђени

критичких година и да ће целокупна наша привреда живјети

још један спасилац