Narodno blagostanje

Страна 212

dualno, već deo jednog opšteg ekonomskog pojava, bankarske krize, to je prirodno da zainteresovani ne idu advokatu da traže savet, već prave kombinaciju o rešenji bankarske krize, koje bi i njima pomoglo. Ali već ta

polazna tačka u 99% ništi jedan od najbitnijih uslova za.

taj rad — objektivnost. Bez apsolutne objektivnosti može samo slučajno da se dođe na pravilno rešenje, jer ona

omogućuje da proučavanje bude samo sebi cilj. Zainteresovanom smeta baš taj cilj, koji on želi da postigne.

Svakako da nije svaki zainteresovan; ali je objek-

tivnost samo jedan od prethodnih uslova, a ne sretstvo

za rešenje problema. Ono protiv čega greši najveći deo tih specijalista u ekonomskim pitanjima, to je protiv naciothalno-ekonomsktog shvatanja problema. Jedni ga vide

etički, drugi pravnički, treći tehnički, četvrti privatno” ı

privredno itd, 1 baš tu leži razlika između stručnjaka i nestručnjaka. Najčešći je slučaj da se traži solucija sa gledišta ulagača. To |e pojamno, jet svet polazi od činjenice, da se bankarska kriza sastoji u истохепот ргауџ ulagača, koji ne mogu o roku da realizuju svoja potraži vanja. To je gledište pravno i eličko a ne nacionalnoekonomsko. Nacionalno-ekonomsko gledište znači proučavanje problema kao jednoga dela narodne privrede kao celine; znači gledanje kroz narodnu privredu. Ono ne vodi račina o tome, kako stvar stoji pravno ili moralno, već o dejstvu bankarske krize, odnosno sretstva za lečenje, na celu narodnu privredu. Može nekome na prvi pogled izgledati da nije tako težak zadatak posmatrati stvar nacionalno-ekonomski. Ali ovde nije samo važno mesto na koje će se stati pri posmatranju, već gomila znanja, koja pomažu raspoznavanju, razumevanju i objašnjenju međuzavisnosti. Bankarska kriza je ekonomski problem, ali on nema svoje feorije. Iz toga bi se dao izvesti zaključak, da bankarska kriza nije teoriski problem. To je u glavnom tačno. Kao i u svima drugim naukama tako i u Političkoj ekonomiji ima osnovnih i izvedenih (složenih) pojava. Osnovni pojavi imaju svoju teoriju. Lečenje bankarske

krize je ekonomsko-politički problem, a to znači, da se

pii rešavanju moraju uzeti u obzir svi politički Taktori. Ekonomsko-politički problem je uvek konkretan, odreдеп, па određenom mestu i određenom vremenu. Оп зе može da rešava pod uslovom poznavanja ekonomske strukture dotične sredine: važnosti pojedinih privrednih grana i njihove isprepletenosti sa kreditnim aparatom u zemlji, stanja konjunkture itd. Ali se pored toga moraju azeti u obzir i mnogi drugi faktori, kao na pr. političko stanje (odnos snaga, struje i dr.). Posle ovoga izgleda da problem ne mora da rešava ekonomski stručnjak. Svakako da ekonomski stručnjak, koji ne poznaje sve te neekonomske faktore, nije sposoban za rešenje одтедеnog ekonomsko-političkog. problema. Zbog toga bi najveći stručnjak sa strane odbio da rešava naš bankarski problem, s motivacijom da ne poznaje elemente ekonomзке 1 пеекопотзке Кој! 5и od uticaja. Ekonomski političar mora da poznaje dakle sve te neekonomske elemenfe, kao i svaki drugi neekonomist, koji bi se poduпуаћо да rešava bankarsku krizu. Ali je van svake sumnje da ekonomski stručnjak čak i onda, kad nije naročito jak u teoriji, poznaje ekonomsku strukturu bar mnogo bolie no neekonomista.

Bankarska kriza nema svoje teorije, ali ima svoju istoriju, vrlo bogatu i vrlo poučnu. Ekonomski stručnjak mora da zna o fome više no neekonomist. On zna da je mnogo toga što se ubacuje, pri danoj bankarskoj krizi,

kao problem u prošlosti ili na drugom mestu odavno Ta- |

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 14 зуе јепо 1 газа сепо. Na kratko, on тога da raspolaže mnogo većom dokumentacijom, mnogo boljom metodom i mnogo sigurnijom orijentacijom lu slučaju komplikovane međuzavisnosti.

Ali ni to nije sve! Ne mogu se bez teorije rešavati

. ekonomsko-politički problemi, pa ni onaj bankarske kri-

ze. Jer ako je ona sama složena ројаџа, опа 5е može i mora svesti na proste. I onda se dobija niz osnovnih pitanja, koja se mogu rešiti uz dobro teorijsko znanje. Za laika je kriza bankarstva begstvo kapitala iz banaka; a za ekonomistu je to pre svega problem kredita, zatim novčanog tržišta i najzad novca i novčane cirkulacije; a sve su to osnovni problemi teorijske političke ekonomije,

UI U čemu leži nacionalno-ekonomska strana krize bankarstva

Nisu svi saglasni s tim da se država mora da napne da reši bankarsku krizu. Ima ih koji u tome gledaju jednu pristrasnost, koju najnepismeniji nazivaju Ђапкокгаtijom, a malo pismeniji probankarskom nastrojenošću. Bankarstvo međutim nije ni stalež, ni klasa, ni privredni red ,kao što su to polioprivreda, industrija itd. Bankarstvo je između sviju privrednih redova. Ono je supstrat ukupnih novčanih kredit. odnosa u zemlji; ono |e organ novčanog tržišta, pionir i nosilac kredita, nacionalni kreditni aparat. Bankarstvo je posrednik između privrednih tedova, a specijalno između kapitalista s jedne strane i nacionalne proizvodnje s druge. Bankarstvo је omogućilo jednu od najinteresantnijih podela rada u kapitalističkoj privredi: onu između poduzetnika i kapitalista. Ono je omogućilo poduzetniku bez kapitala da wdelotvori to svoje svojstvo, jer mu nabavlia kapital putem kredita. Bankarstvo sprovodi kapital nacionalnoj Droizvodnji koja je bitan uslov nacionalnog blagostanja i glavni deo pojma narodne privrede. .

Kao što iz ovoga vidimo, kriza bankarstva nije problem zaštite ulagača. Još manje je ona problem spasavanja banaka, odnosno akcionara, već problem uklanjanja smetnja nacionalnoj proizvodnii. Nije po sredi obolenje novčarstva, već poremećaj u nacionalnoj proizvodnji. Eto to je nacionalno-ekonomsko gledanje ha krizu bankarstva.

Što su mnogi eksperti i spasioci grešili protiv ovoga d3 se objasniti činjenicom nedovoljne nacionalno-ekonomske naobrazbe i onom, da su ulagači prvi počeli da zapomažu i da su oni svojim nevoljama prekrilili problem i bacili.ga pod specijalnu prizmu: ulagačku, Međutim to je samo prva faza krize bankarstva. Nacionalno-ekonomska nevolja nastupa postepeno. Tek se poslednjih dana čuju glasovi, koji nam nagoveštavaju nacionalno-ekonomke posledice bankarske krize. 1 u novinama: i u diskusiji budžeta u Narodmoi Skupštini i Senatu sve se češće čuje vapai za omogućavanje zemljoradniku da dođe do kredita. Mi se ne ustežemo da proreknemo da će u skoroj budućnosti problem snabdevanja zemljoradnika kreditom da natkrili onaj zaštite zemljoradnika od poverilaca. Pokret za osnivanje udruženja dužnika samo nam naglašava drugo jedno nacionalno-ekonomski štetno dejstvo krize bankarstva.

U trenutku kad зе smirivala prva faza krize bankarstva, donet je zakon o zaštiti jednoga dela dužnika — zemljoradnika. Kako je i sam predviđao nepovoljno dejstvo te mere па umirujuću se bankarsku krizu, doneo je istovremeno propis koji omogućava zaštitu banaka, kao dužnika, od njezinih poverilaca. Ali me mogući da se odluči između dužnika i poverilaca on je u toj akciji zaštite dužnika stao na pola puta. Ceo svet sma-

ИЗА >: S; = – |