Narodno blagostanje

8 април 1933.

Dr. A. A. Pavelić, Chicago .

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ трала 221

_ КРТА РОЏОРРТУРЕРЕ 1. 5ЈЕРТМЈЕММ SEVERO-AMERIČKIM DRŽAVAMA

11 O poljoprivrede, IV Opadanje prinosa V Ispomaganje poljoprivrede Prathoročnim Phreditima.

· (Nastavak) II Zaduženje poljoprivrede.

Pored niskih cena, a i kao njihova posledica, najveća napast poljoprivrede danas su dugovi, koji pritiskuju farmera. Odlična konjunktura u periodu od 1916—1921 god. navela ga je na razne investicije, koje do danas nije amortizirao. Kretanje zaduženja poljoprivrede kretalo se ovako:

godina miliona dolara 1910 3,320 1920 7,858 1925 9,361 1928 9,468 1930 9,241 1932 oko 8,500

Od 1930 godine na ovamo zaduženje se je smanjilo, i, kako je napred pokazano, iznosi oko 8,500 miliona dolara. Tačne cifre još nema, ali se ta suma može zaključiti po podacima najvažnijih verovnika, kao Federal i Joint stock land banks i oko 40 najvažnijih osiguravajućih društava. Sasvim je sigurno, da je smanjenje dugova u najvećem delu posledica izvršenih ovršnih i prisilnih prodaja.

U 1930 godini većina zaduženja (59,5%) bila je u 12 severnih. centralnih država. Ove države imaju 33% ukupnog broja farma i 51% ukupne vrednosti farma i nekretnosii na farmama u Uniji. Ostalo zaduženje je razdeljeno ovako: severne države na Atlantiku 6,8%, južne države na Atlantiku 5,5%, južne centralne države 13,7% i zapadne države 14,5%.

U ukupnom iznosu zaduženja treba priračunati |oš i os-!

novni kapital investiran u poljoprivredu, koji se ceni oko 3 milijarde dolara.

Jedna od daljih teškoća, od koje trpi amerikanska poljoprivreda su poreska opterećenja, koja u poslednjoj deceniji ne-

kraha 1929 godine, ne pretstavljaju samo. problem za dužnike, nego takođe, a možda još i više, za verovnike.

Nema podataka o klasama verovnika posle januara 1928. U ono vreme stanje je bilo sledeće:

u % u milionima dolara Federal land banks 12;1 1,146 . Joint stock land banks 7,0 667 trgovačke banke 10,8 1,020 društva za hipotekarni kredit 10,4 998 osiguravajuća društva 22,9 2,164 farmeri, koji aktivno ne rade 10,6. 1,006 aktivni farmeri 3,6 339 drugi pojedinci 15,4 1,453 druge agencije 7,2 685

100 9,468

Iz ovih podataka vidi .se. da.položaj nije lak ni za jedne ni za druge. Ukupni broj verovnika-individualnih je oko 750.000, koji pretstavljaju sumu od oko 3 milijarde. dolara, dakle oko 30% ukupnog zaduženja. Farmeri, koji su se povukli i ne rade ај tivno, i koji su ulagali svoje kapitale i ušteđevine u ovu vrstu hipotekarnih zajmova, vrlo često cclo svoje raspoloživo imanje drže sami gotovo toliko obligacija, kao i sve trgovačke banke | zajedno, ili gotovo toliko, koliko i Federal land banks. Sve ove bankarske institucije pretstavljaju grupe banaka i osiguravajućih društava, ćije akcije drže pojedinci, koji su i te kako interesovani u rešenju farmerskog zaduženja. Radi toga izgleda, da je interes verovnika pode:jen sa raznim: stepenom infenziteta među daleko veći broj ljudi nego interes dužnika. Ovaj se broj daleko više povećava, ako se uzme u račun i veliki broj onih pojediпаса, koji imaju polise raznih vrsta osiguranja kod osigurava-

| ijućih kompanija, koja su svoja sretstva uložila u farmerske hipotekarne zajmove i obligacije, i kojima ove polise pretstavljaju

prestano rastu. Prema podacima U. S. Departement of Agricul- ,

ture indeksni brojevi poreskog opferećenja farma kretali su se ovako:

1910 100 1915 102 1919 130 1921 217 1925 250 1929 267 1930 266

tako da oni danas iznose u pojedinim državama oko 90% икирnog prihoda farma. [ ако је poresko opterećenje od 1930 godine do danas palo za 19%, a zaduženje za 8%, ovo smanjenje ipak ne pretstavlja nikakovo olakšanje za poljoprivredu, jer su u istom · vremenskom razmaku farmerski prihodi pali daleko više, upravo toliko, da je njihov ukupni prihod svega za jednu četvrtinu veći od ukupnog iznosa godišnje amortizacije dugova i poreskih opterećenja farmera. Kako se ovi izdaci imaju plaćati gotovim novcem, vrlo je verovatno, da ni najdrastičnije smanjenje izdataka u

ili vrelo prihoda ili osiguranje u starosti, što je sve sada došlo više ili manje u pitanje.

Pojavljuje se radi toga osećaj zajedničkog interesa i kod dužnika i kod krajnjeg verovnika, — obojice žrtve katastrofe cena. Današnje kondicije nameću i jednima i drugima dužnost, da se zajedničkim žrtvama nađe izlaza i novog rešenja, i da se pristupi novim aranžmanima odnosa na bazi današnjih kondicija, što će biti vrlo skoro. potrebno, ako ;cene «пе počnu rasti ili ako se barem ne zaustavi njihov dalji pad.

Prema podacima American Farm Bureau Federation 42% farma danas je prezaduženo. Od toga broja 800.000 farma za-

| duženo je za više od njihove pfometne vrednosti, 300.000 farma

gotovom novcu za dalju produkciju i život na farmama, ne bi

bilo dovoljno za isplate dugova i poreskih tereta. · Međutim istovremeno! farmerski dugovi, od berzanskog

za 75% vrednosti a 125.000 farma za celu cenu, za koju bi danas mogle biti prodane.

Jasno je, da ovakova situacija pretstavlja ogromnu političku i ckonomsku opasnost za Uhiju. Dok se ova situacija upotrebijava vrlo često kao jedan od najjačih argumenata protiv ukidanja ratnih dugova Evropi, ona istovremeno pretstavlja opasnost za unutrašnji poredak u zemlji. Pretsednik American Farm Bureau Federation rekao je nedavno na kongresu iste: „Zajmovi farmera skoncentrisani su poslednjih godina u friukama jakih finansiskih grupa, tako da su verovnici poljoprivrednika

one iste institucije, koje sada svom silom traže brisanje među" ci

savezničkih ratnih dugova. Kad se ima · u- у да- ЂЕ О