Narodno blagostanje
Страна: 228 IAPOJIJIO
imalo za posledicu povišenje opterećenja amerikanskog porezov-, nika za oko 2,50 dolara po slavi, onda se ne razumije traženje tih finansiskih grupa, koje bi u slučaju brisanja morale računati i sa potpunom nemogućnosti otplate farmerskih dugova.”
Pretsednik Čikaške opštine pok. Anton Čermak rekao ie nedavno u jednom svom govoru preko radija: „pre nezo damo
moratorijum stranim državama, dajmo moratorijum nama ва- |
mima, kad to isto tako silno trebamo, kao i oni preko okeana.”
Na drugoj strani kod farmera se danas općenito zapaža”
та pokret za sprečavanje prisilne prodaje farmerskih imanja bilo za isplate privatnih dugova bilo za naplate zaostale poreze. U državi Nebraski, farmeri su nedavno organizovali pod vodstvom Farmers Holiday Assossiation t. zv. „Red army”, која разупот rezistencijom — apstiniranjem od učestvovanja kod ovršnih prodaja — ne dozvoljava eksekutivne prodaje. Ovaj slučaj nije osamljen, tako da su novine svakog dana pune beležaka o tome.
Ovo je bilo razlogom, da su u više slučajeva i najviši pretstavnici državne i federalne vlasti morali da intervenišu ı da prave apel na narod, da se uzdrži od ovakve akcije, odnosno, da verovnici ne produže sa traženjem eksekutivnih naplata svojih potraživanja. Karakteristična je u tom pravcu izjava ZuVernera države Illinois H. Hornera, koji je među ostalim rekao:
„Došlo je vreme, kad svaki pojedinac treba dz žimi stanovite žrtve za celinu. Inače ni država ni nacija neće moći pridoneti najhitnije potrebnoj obnovi našeg ekonomskog života. Polioprivreda, koja je osnovna industrija u Illinois, pretrpila je možda više, nego ma koja druga uidustrija u našoj državi. Cene poljoprivrednih produkata tako su niske, da naši farmeri u mnogobrojnim slučajevima izdržavaju tvrdu borbu da očuvaju svoju ekonomsku nezavisnost. __
.ni guverner ni parlamenat države lilinois nemaju vlasti, | da obustave ili obesnaže postojeće ugovore..
Radi toga činim javni apel na sve posednike obligacija zajmova na nekretnine u ovoj državi i širom cele Unije, bilo oni korporacije ili pojedinci, da obrate najveću obzirnost na sve slučajeve prisilne prodaje kuća i fatma radi naplate dugova, kadgod su posednici istih u «ако оčainom stanju, da su zaista u nemogućnosti da plaćaju svoje obaveze. Ovo se predlaže kao privremena mera, dok se ne povrate opšte prilike. Treba verovati, da se ova mera neće ofegnuti za više od nekoliko meseci, u toliko pre, što i Kongres Unije i Skupština države Ilinois rade na merama ,koje će biti od pomoći u ovoj sadanjoj potreDi:- ту. Opadanje prinosa.
Najteži faktor u OVOJ očajnoj situaciji farmera je smanjenje prihoda farma. Prihodi su se kretali ovako:
1911 16 milijarda dolara 1924 11.337 1929 11,851 1930 9,403 1931 6,955 1932 око 5,240
(prema podacima U. S. Bureau for Agricultural Economic).
U jednom svom izveštaju, ovaj biro kaže sledeće: „izdaci i čisti prihod za 1932 god. još nisu utvrđeni, ali su verovatno vrlo reducirani, jer su farmeri oštro skresali svoje izdatke, oso0bito one za Veštačko povećanje prihoda (umetno gnojivo i slično), za mašine, kao i za opravke' poljoprivrednih mašina i Zgrada. Ipak je neverovatno, da su te redukcije ООВО ТА геrJukciji ukupnog prihoda.”
OJO Ia
Ukupni prihod poljoprivrede bio je u 1932. manji od polo-
| vine prihoda u 1929. Prema tom istom izveštaju redukcija svega
· prihoda ima svoj uzrok u „ogromnim nacionalnim i svetskim
| . promenama i finansiskim i ekonomskim odnosima, koje su stopu
Bena snizile ı smanjile аи polioprivrednih produkata na domaćim i stranim tržištima.”
I mogućnost izvoza poljoprivrednih artikala· van granica Unije nesumnjivo je igrala ulogu u krizi farmerstva.
Izvoz važnijih agrarnih produkata iz Unije smanjio je u fiskalnoj godini 1931-32 po vrednosti za 28% prema onom 'z prošle godine, za 50% prema 1929—30, za 59% prema 1928—29 godini. Ovim poslednjim trima. godinama preihodio je relativni stabilitet kroz 7 godina. istina, za vreme ovoga perioda izvoz je bio nešto niži od onog za vreme rata i neposredno iza rata, ali viši nego pre rata. Vrednost izvoza u kampanji 1931-32 spustila se je na nivo onog iz 1900 godine.
i V ispomaganje poljoprivrede kratkoročnim kreditima.
S obzirom na takove prilike, farmeri su i sami, a isto tako || pojedine vlade, državne i federalna, poslednjih godina nastfo-
јаје, да traže pomoći i izlaska iz ove situacije. Pa ipak, svi su
ovi napori svršili sa vrlo mršavim rezultatima .
Poljoprivredna politika Republikanske partije, koja je bila na vladi od 1921 godine pa na ovamo, polazila |e sa stanovišta, da nije nikada bilo. i da nema ni danas hiperprodukcije poljoprivrednih produkata, i da se prema tome privremeno prefrpavanje domaćegz i stranog tržišta ne sme regulisati restrikcijom produkcije, neco pojačanjem i ekspanzijom kupovne snage tržišta ! ро-
trošača. Dalje je administracija išla za smanjenjem produkcionih ·
troškova, i to osobito pomoću unapređenja naučne mehanizacije poljoprivrede, propagiranjem kooperativne irgovine, regulacijom /izmene produkata, kako bi farmeri došli do većeg udela u ceni | koštanja, sniženjem poreskog opterećenja zemljoradnika prebacivanjem poreskog opterećenja na druge grane privrede uvađanjem poreza na poslovni promet i prihod iznad određenog minimuma, uređenjem klanica i silosa, sniženjem troškova transporta, regulisanjem dugova naročito smanjenjem interesne stope, uređenjem sistema Federal Land Banks sa atilijacijama i posredničkim kreditnim ustanovama, i osnivanjem drugih finansiskih institucija kao Federal Farm Boarda i t. d.
'
Kroz poslednje dve i pol godine podeljeno je poljoprivredi Unije 1,200.000.000 dolara kredita kroz nekoliko velikih finansiskih institucija, koje su u celosti ili delomično finansirane od Federalne vlade.
Te institucije su sistem Federal Intermediate Credit Banks, sistem Federal Land Banks, Reconstruction Finance Corporation, Federal Farm Board i na koncu sam Departement of Agriculture Federalne vlade.
Osim gore navedenih suma, upisom akcija od 125,000.000 dolara, za Federal Land Banks, u cilju finansiranja raznih agri| kulturnih kreditnih korporacija i stočnih kompanija, kao i zakonskim snaženjem Federal Intermediate Credit Bank sistema, postojeće olakšice za dobivanje kredita samo su još poboljšane.
Od vremena krize bankarstva u Americi, septembra 1929 godine na ovamo, farmeri su bili stavljeni pred alternativu, da ili-produže radom bez kredita, ili da iznađu nove izvore za svoje ' finansiranje. U takovoj situaciji oni su pokazali znatan interes za | до tada manje poznate olakšice Federal Intermediate Credit Banks. Međutim, ove institucije ne mogu davati kredite direktno farmerima, ali mogu diskontovafi farmerske menice, kad su ove indorsirane po kojoj poljoprivrednoj kreditnoj korporaciji, Ofganizaciji za stočni kredit ili trgovačkoj banci, i mogu pozaimljiVO novac ovakovim zavodima kad ovi imadu ovakove papire za | diskont. Posledica ovoga bila je povećanje u kapitalizaciji već postojećih korporacija i kompanija, koje su se do tada bavile ovom vrstom poslova, i organizacija novih. U 1930 godini osno-
Бр. |B
KOJI VJ