Narodno blagostanje
5 април 1933.
zaključe nove konvencije za službu predratnih i posleratnih zaj-..
mova. U počešku.je izgledalo da Bugari neće uspeti da privole poverioce na reviziju konvencije o predrafnim dugovima i O izmeni us.ova poslerainih zajmova, nego da će se morati да таdovolje samo privremenim o:akčanjem u pogledu transfera. Međutimi sada se radi na pripremama za reviziju valorizacije predratnih i slova posleratnih zajmova. Poverilačke organizacije odbile su doduše da o tome sada razgovaraju, ali su na to načelno pristale čim budu imale autentične izveštaje o ekonomskom i.finansiskom stanju Bugarske. U tu je svrhu imenovana posebna
Komisija stručnjaka sa strane Finansiskog komiteta Društva na-
roda, koja ovih dana ima da poseti Sofiju i da na licu mesta prouči bugarsku situaciju. Za sada poverilačke organiizacije pristaie su da se mesto 40% službe zaimova 04 1. aprila o. Bg. fransferira samo 25% dok se ne postignu novi sporazumi. Osta– tak od 75% polaže se kod Narodne banke na vezani račun. Bugarska vlada je svoje zahteve u pogledu službe zajmova već kod martovskih pregovora u Parizu i Londonu iznela i oni se sastoje u sledećem. 1. Od imaoca predratnin zajmova traži se: a. Smanjenje kvote valoriziranja od 56 odnosno 63% od 1.433
НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ
__Страна 251 |
|: - lako su~ovi argumenti sasvim opravdani teško је уегоvati. da će se bugarskim zahtevima i pogledu redukcije kamafe i smanjenja valorizacione kvote izići u susret, jer:bi:se tu ra-. 'dilo o jednom trajnom olakšanju, na koje poverioci lako ne-pristaju, tim -pre. što. če sigurno: dobiti 3-godišnji: moratorium za
'službu dugova. Ako je:finansiski položaj Bugarske danas težak
on se u sledeće 3 godine može pogosršati, ali može se i pobolj-. šati. Odobravajući moratorijum:povefiocima, se sigurno neće ŽU-; riti-da pristanu i na tako radikalnu konverziju. И
= атеиста _ Pre kratkog vremena 40500 је до. "Novi pad cena pšenice u ponovnog pada села pšenice u Francuskoj Francuskoj. U avgustu 1932 pla___ _ ćala-se još 126 franaka.po kvin=
3 - У talu, u septembru зато 109, и januaru ove god. 106—107, dok” je sada cena pala na 100 fr. Uzroci sadašnjeg pada cena istovetni su sa onim koji su prouzrokovali pad u prošloj jeseni. Mi smo tada rekli (Nar. Blag. br. 39/1933) da je Francuska raznim zaštitnim merama (ако pove-, ćala proizvodnju pšenice, da u godinama. dobre žetve poseduje
=__ — -.-
na.20% i to bez ikakvih budućih povećanja. Smanjenje bi imalo | O. ~ O. O OI OOU O IO O II – znatan višak. U tom sučaju nije više moguće cenu psenice ca-
da vredi'retraktivno od.1. aprila 1932. b. 3. godišnji moratori|um | . O 56 LO син А ~ И O 0 А 5 И. ВН | rinskom zaštitom i zabranom uvoza održati na željenoj ViSini.. za amortizaciju i plaćanje kamata počevši od 1. aprila 1933.
2. Od imaoca posleratnih zajmova, t. |. 7%-tnog izbeg.i-
čkog od 1926 i 7 i po %-inog stabilizacionog od 1928. traži se. a. 50%-tna redukcija kamate za oba zajma i b. 3. godišnji mora- |
torijum amortizacije i interesne službe. | Kako se vidi zahtevi Bugara su vrlo krupni. Što se tiče 3. godišnjeg moratorijuma fu valjda sporazum neće biti teško
postići, ali u pogledu smanjenja valotizacione kvote za oko 70%. kod predratnih i 50%-ine redukcije kamata kod posleratnih
zajmova naići će Bugari sigurno na velike teškoće. От додизе svoje zahteve pofkrepljuju opštim osiromašenjem zemlje, koja je kao agrarna teško pogođena padom cena agrarnih proizvoda, velikim deficitom u budžetu koji je u 1931/32 izmosio 1,3 milijafdi leva i nji|e bio pokriven a u 1032/33 računa se na 1,1 milijardu kod ukupnih rashoda od 7 milijardi i konačno pomanjkanjem deviza zbog smanjenja izvoza. |
žetva u 1932 bila je sulicitarna za oko 10 miliona kvintala. Francuska je zbog toga pokušala da ovaj višak povuče sa ir žišta i da ga očuva za narednu godinu. Za lagerovanje pšenice odobrila je vlada velike kredite i dala garanciju za cenu od 110. franaka po. kvintalu... О а Bilo je dovo:jno da: dosadašnje Vremenske prilike u Fran= cuskoj dadnu predvideti novu sulicitarnu. žetyu i vladine su se. mere pokazale nedovoljne. Vlada za sada ne zna'šta će. Ograničenje proizvodnje ne želi da provede. Misli se zbog toga ograničiti uvoz žita iz afričkih kolonija i podići cenu pšenice manipulisanjem kod drugih vrsta žita. Tako je i Francuska sada pri-: siljena, kao što je to bio slučaj i kod “drugih zemalja koje su potpomapale održanje visokih cena pšenice, da preduzimlje sve dalekosežnije mere- da: spreči posledice hiperprodukciie, koja je bila: omogućena profekcionističkim merama. .. ; :
вв аа
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
— U Upravni odbor Udruženja banka u Beogradu ušli su 2. g.: Dr. Vlada 7. Marković, pretsednik; Jezdimir Đokić, prvi potpretsednik; Milivoje Šićarević, drugi potpretsednik; a u Izvršni odbor pored pretsedništva Rudolf Pilc i Đorđe Matejić. U
Nadzorni odbor g. g. Mihajlo Janković, pretsednik i Boža Vučko-.
vić, potpretsednik.. 0 ;
— Aurstriska narodna banka ukinula je od 6 ov. m. obavezu predavanja deviza iz svih poslova. Sve se devize mogu u buduće prodavati u privatnom kliringu.
- — Prekinut je spof između Nemačke i Čehoslovačke o Dlatežnom prometu i zaključen je novi ugovor, koji stupa na snagu 12 ov. m. Isplate se vrše kao i pre spora na posebne račune kod novčaničnih banaka. Za turiste primenjuju se iste odтедђе Као i sa drugim državama. Posle Uskrsa imali bi se ро-
vesti opširniji pregovori za regulisanje svih spornih pitanja naro- . | dobitak od 60,37 miliona. franaka i podeliće dividendu od 45 na
čito ·onih trgovačkog prometa. : | — KMuponi 3%-tnih Steg obligaciia za 1 marta ov. g. čiju
službu vrši Caisse Commune plaćaju se sa.0,333. dolara mesto0,39 dolara, jer Mađarska i Jugoslavija nisu platile svoje rate. — Tursko bankarsko zakonodavstvo bilo je do sada vrlo-
loše i naročito u provinciji česte su bankarske afere, a i zelena-
štvo je cvetalo. Vlada je sada izradila {edinstveni zakon o bankama za čitavu zemlju. Zakon određuje da su banke dužne. da: podnesu Ministarstvu finansija SVE: potrebne podatke O · SVOm ustrojstvu, poslovima i t. d. Banke u gradovima sa više. od 250 hilj. stanovnika moraju imati glavnicu od naimanje 1 milion fun= ti; najmanja glavnica „u provincijskim meštima mora -biti 100 hiljada funti. Banke moraju da drže na rasploženju”u gotovom 30% obaveza po viđenju od kojeg se iznosa 20% polaže kod novčanične banke. Štedni ulošci ne smeju prelaziti. peterostruki. iznos kapitala investiranog. u Т urskoj.. Kontrolu nad. bankama vršiće Ministarstvo finansija. 5
— Beigijska banka Banque de PEst de 14, Belgique, koja је 1928 čodine osnovana sa glavnicom od 50 miligna belg. iranaka, zatvorila je šaltere i likvidiraće. Gubitak iznosi oko 30 mil. franaka. Š ОД | : — Francuski Socićtć 'Gć&nčrale pokazuje u prošloj godini
potpuno neuplaćene odnosno 57,50 franaka na potpuno uplaćene akcije. о а | · - -
_—- Američki ministar fihansija: Woodin imenovao- je Čikaškog fabrikanta Cummiugsa za federalnog komesara za lKvi-. daciju zatvorenih banaka. Zatvoreno. je oko 5000 banaka за