Narodno blagostanje

Страна 262

ie bilo međunarodno zadovoljavajuće i koje bi обехђеdilo stabilnost deviznih kurseva i izvesnu stabilmost cena — bar u koliko one zavise od monetarnih taktora. Pošto je zlatno važenje jedino koje bi bilo međunarodno primljeno, to se preporučuje svetskoj konferenciji da pripremi opšti povraćaj ka zlatu...”

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 17

Розје ovoga držim da je triumf zlata u 1033 g. notorna činjenica. Ostaje još pitanje, kako će se izvući iz skrovišta silne milijarde zvečećeg zlata, koje dave sopstvenike. Prema dosadanjem iskustvii stari povratak bi bio vrlo laka stvar: radi se isključivo o povraćaju pove-

| renja.

BB BB BB BB

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

Међународна трговачка комора, са седиштем у Паризу, одржаће у Бечу између 29. маја и 3. јуна свој годишњи збор, По дужини трајања збора и по питањима која су на дневном реду, он је један од најважнијих од постанка Коморе. Збор ће трајати шест дана и имаће шест пленарних седница и тринајест седница група. Очекује се учешће од неколико стотина делегата, "нарочито из Америке и Енглеске, Из Југославије је већ пријављено 20 учесника.

Међу многобројним питањима о којима ће се дискутовати треба нарочито истаћи следећа: монетарна, трговинско-политичка, дунавских земаља и дистрибуција добара као. функција у трговини.

Ако се светска монетарна привредна конференција не буде одржала пре 29. маја, онда ће најглавнија тачка дневног реда бити предлози и сугестије светској монетарној и привредној конференцији. То је питање било предмет једнодневне дебате у седници управног одбора у Паризу 7. т. м. (којој су присуствовали г. г. Бајкић и Мародић „а поред њих д-р Поповић као секретар). За основицу дискусије служио је мемоар који је израдио вредни и учени енглески делегат при централи у Паризу г. Џонс. Његове идеје са малим изменама усвојене су и унесене у резолуцију. На саму резолуцију ми ћемо се доцније вратити. Збору ће претседавати г. Фридрих Тилгнер, претседник Трговачко-индустријске коморе у Бечу. ;

За неки дан биће одређени заменици претседника и поједини говорници. За сада је Југославији обезбеђен говорник у пољопривредној групи, који ће имати за задатак да постави тезу и отвори дискусију. За надати се, да ће наши претставници добити реч и у монетарним и трговинско-политичким питањима.

Питања односећа се на дунавске земље биће третирана на пленарној седници од !. јуна. И то: финансиски проблеми дунавских земаља, услови пољопривреде у њима и питање дунавског бродарења.

Поред тога биће третирано и питање о машинизму и људској радној снази, о ценама и дуговима, о замрзнутим кредитима, о транспорту, о заштити индустријске својине, о изборном правосуђу, о заштитним маркама, 0 положају страних друштава итд.

Годишњи збор Међународне трговачке коморе

Са пријатељске Прага достављен ми је један исечак из прашког часописа „Пје Маимзсћан“, под насловом „Киша пројеката у Југославији“, у коме се каже:

„С друге стране је професор д-р В. Бајкић, у Југославији као и у иностранству познати економиста, у својој врло интересантној козерији O банкарској кризи (у Социолошком друштву у Загребу) назвао улагаче, који су погођени банкарским мораторијумом, паразитима, који су пот-

Нетачна репортажа

стране из

пуно заслужили положај у који су дошли, Професор г. Бајкић је пледирао за инфлацију, која би улагачима нанела тешке штете. Он то своје гледиште заснива на тврђењу, да су се улагачи ограничили на кукавичко улагање новца код бавака и прибирање камате, док су дужници банака имали кураж да се задуже за инвестиције“.

У наведеном пасусу не могу да познам ни моје речи ни моје мисли. Због тога је потребна исправка. Тачно је топико да сам у свом говору истакао различност односа између банкарских поверилаца и банкарских дужника према националној производњи: дужници су произвођачи, а улагачи рентијери. При економској равнотежи рентијери снабдевају националну производњу капиталом путем кредита. Кад се побуном улагача, односно отказом тога ортаклука, односно сарађивања у националној призводњи, дође до тога да се једна од тих двеју група мора жртвовати, онда је неизбежно, у интересу општености, да се улагачи жртвују произвођачима. То је истина противно принципима облигационог права, по коме се дужник жртвује повериоцу. Али приватно-правни принципи престају да важе, кад су у питању основе националне привреде; онда ступају на снагу економска начела, а ова стављају производњу на прво место.

Исто је тако незграпно казано да сам ја пледирао за инфлацију. Ја сам пледирао за једну солуцију, која има ту добру страну, да избегава непомирљиви сукоб између произвођача и капиталисте и која има другу добру страну, да извлачи банкарство из кризе. ја сам даље казао да није искључено, да та солуција нанесе штете имаоцима новчаних капитала, али да би то најмање био аргумент против мог предлога, јер је данашња банкарска криза последица побуне капиталиста и отказивање њихове сарадње у националној производњи, Према томе, ако би се приликом санације нешто оштетили, то би још увек било сагласно са начелима правичности. У почетку поменутога чланка вели се, да аутори разних пројеката не желе да се јавност њима опширно позабави. Мени није јасно да ли се та примедба односи и на моју маленкост, Ако је то случај, онда је писац чланка у заблуди. Мени се чини да нико није учинио толико напора у прибављању публицитета својим погледима на решење банкарске кризе, као што сам то ја радио. Ја сам своје погледе изнео први пут у анкети Министарства трговине и индустрије о утицају закона о заштити земљорадника на кредит у земљи, одржаној у јесен прошле године. За тим сам их изнео у јавном предавању у Јеврејској читаоници У Београду почетком ове године. По том сам их нагласио у мом опширном говору на збору акционара Народне банке почетком марта и најзад у говору у Социолошком друштву у Загребу, крајем марта.

Морам признати да моји говори нису нашли одговарајућег одјека у нашој штампи,

Београд, 20. априла 1933. год.

В. Бајкић.