Narodno blagostanje

22. април 1933.

НАРОДНО Б

ТТАГОСТАЊЕ Страна. 263

Kad smo u novembru prošle godine pisali u vezi sa ženevskim 'krvoprolićem o stanju ženevskog bankarstva, rekli smo da nisu

Е još sve stvari izvedene na čisto. Već je onda bilo jasno da je ponovna sanacija Banque dEscompte Suisse neizbežna. Posle kraha Banque de Genčve u julu 1931., dve vodeće ženevske banke Comptoir d' Escompte i Union financičre fuzionirane su u Banque d' Escompte Suisse. Ujedno. je provedena i sanacija, jer su obe banke bile pretrpile velike gubitke na svojim potraživanjima u Srednjoj Evropi (većinom u tekstilnoj i šumskoj industriji u Poljskoj, Austriji, Mađarskoj i Jugoslaviji). Prilikom te sanacije otpisano je od glavnice od 110 mil. šv.. franaka 40 miliona. Novi deo glavnice od 40 miliona 6%-inih prioritetnih akcija preuzele su velike banke nemačke, švajcarske, kantonalne banke, konfederacija i ženevski kanton, a banci |e osim toga dan i veći zajam od mobilizacione kase Eidgenossische Darlehenskasse. No sanacija nije bila dovoljno radikalna. U bilansu za juni 1932 pokazuje se već gubitak od 22,4 mil. šv. franaka. Osim tog iskazanog gubitka veliki deo potraživanja na sftani postao je dubiozan ili zamrznut. Ulagači su imali sve manje poverenja i položaj banke bio je takav da se morala povesfi ponovna sanacija. Ali i ako je ona bila načelno

Energična državna intervencija u sanaciji Banque Od Escompte Suisse

Шилинг има два курса: један је т. зв. курс приватног клиринга (онај по коме се врши трговина девизама код Ооund Kassenverein-a) a други {e слободни курс шилинга односно курс на црној берзи, који је налазио израза у курсу шилинга на швајцарској берзи, а исто тако:и у приму који се плаћао на облигацијама Савезних жељезница који гласе на швајцарске франке и са којима се тргује и у земљи. Обично се сматра прим на ове облигације као прави барометар депресијације шилинга па црној берзи. Гај прим је у последње време почео да расте — знак да је шилинг поново почео да се депресира. С обзиром на спољну и унутрашњу политичку ситуацију У | Аустрији (услед чега се одлаже и питање спољњега зајма) | сасвим је појамна та нова депресијација шилинга. Исто је „тако и најновија уредба, којом се признаје важност златној и валутној клаузули (0 чему опширно пишемо на другом „месту у овом броју), допринела падању шилинга, јер су дужници почели да се покривају, бојећи се даљег падања шилинга. При томе се нарочито купују поменуте облигације Савезних жељезница јер оне служе имаоцима исто тако као и валута.

Нов над шилинга

zaključena mesecima se odgađala. Tek pre par dana objavljeno ,

: ~ o x: - = | је konačno na koji će se način ona provesti. Sad se nastoji ra- ,

dikalno pročistiti situacija bahke, kako bi se izbegle ponovne

teškoće slične sadašnjima, a ujedno se želi pročistiti i ČitavO

ženevsko bankarstvo. Odlučena je naime već i tuzija Banque de Depofs et de Crćdits sa glavnicom od 15 miliona šv. Iranaka, koja je u zadnje vreme pretrpela veće gubitke sa Banque d'Escompte Suisse. Ova banka je već više godina bila u tesnoj vezi sa bankama iz kojih je proizišla Banque d' Escompte. Fuzija će se doduše provesti tek posle ozdravljenja glavnog bolesnika.

Sanacija Banque d' Escompte Suisse se provodi na sledeći način: Sadašnja osnovna glavnica od 70 miliona šv. franaka о pisuje se na 140 hiljada fr. t. |. akcije od 500 na 1 franak. Na taj način oslobađa se 69,86 miliona šv.' franaka, koji su upotrebljavaju za otpise gubitka na hartijama od vrednosti u iznosu od 23 mil. šv. fr., 45,7 mil. za oitpis dubioznih inostranih potraživanja i 1,10 za otpis na nekretnine. Prioritetna glavnica od 40 mil. šv. fr. povećava se na 75 miliona šv. Ir. Od novih akcija preuzima konfederacija 20 miliona, a ostalih 15 miliona upisaće najvećim

delom švajcarske velike banke, a nešto malo i kantonalne banke. '

Osim toga konfederacija polaže banci dugoročni ulog od 10 пе liona fr., a banke i kanton Ženeva imaju sa svoje strane da dadu | banci dugoročni ulog od 15 miliona franaka. Najposle ovlašćuje se i Eidgenossische Darlehenskasse da poveća zajam Banque”

d' Escompte, koji sad iznosi 23,5 miliona šv. fr. za daljnih 10

miliona. Uz 35 miliona nove glavnice dobiva dakle banka i 35.

Прилично узнемирена овом депресијацијом шилинга аустријска влада је истовремено предузела две мере, које имају економски сасвим противположени значај. Једна мера састоји се у потпуној предаји слободној трговини свију девиза, и оних које је за себе резервисала Народна банка (као што је приход у страној валути од патената, уметничких радова, позоришних комада и од страних хартија од вредности). Тај се поступак банчин не може довољно да похвали. А друга мера, која се не може довољно да осуди, састоји се у потпуној забрани трговине поменутим облигадијама Савезних жељезница. Аустријска влада није ништа научила из богатог искуства промашених мера у доба великих валутних пертурбација после рата. Прим односно ажија на те облигације није узрок депресијацији шилинга, већ симптом депресијације, а стара је ствар да се лечењем симптома не лечи болест. Та мера претставља један ничим неоправдан атак на законом стечена права ималаца тих облигација. До сада је било слободно трговање њима. Сад се уредбом имобилизира својина тих облигација. Ко их има, пе може да их отуђи, па ма каква била његова потреба за повцем. То се никако не може да правда. У осталом ваљда тек не мисли аустријска влада да ће после ове уредбе потлуно да престане трговина тим папиремг Немогућно је контролисати трговину једним тако фунгибилним добром, као што је облигација гласећа на доносиоца, као што се за зреме рата није могла да забрани трговина страним новцем.

miliona u gotovom kao dugoročni zajam. Banka će se povući iz |

svojih inostranih angažmana, ali protivno pređašnjim namerama da se pretvori u čisto lokalnu banku ostaje i dalje direkino ve-' zana za klijentelu nemačke Švajcarske putem filijala u Cirihu i ·

Bazelu. Obilna nova sredstva kao i likvidacija inostranih angažmana omogućiće invenzivnije izgrađivanje unutrašnjih veza.

Ома пат ропоупа запасца Вапаче 4 Езсотрје рокаzuje jasno kako su nedovoline mere, koje samo delimično rasčiste situaciju banaka, kao što je to ovde bilo sa prvom sanacijom — banka ostaje i dalje bolesna. To je bio slučaj i kod austriskih i kod nemačkih banaka gde se takođe lečenje provodilo u dva maha. Ali se sadašnje mere mogu smatrati dalekosežnim i energičnim. Za banku i poverenje u nju od naročite je važnosti veliki angažman konfederacije kao i obilna pomoć banaka iz nemačke Švajcarske. Konačnom sanacijom Banque d Escompte Suisse rešava se problem koji ie već više godina teška briga švajcarske vlade i švajcarskih banaka.

| |

roma ar rese OAieiaM emir e i OE Or ie e ra | |

Austrijsko regulisanje zlatne i valutne KMlauzule it ugovorima

Posle teških inflacija u posleratnim godinama odomaćio se običaj da se kod raznih vrsta obligacionih ugovora predvidi i zlatna klauzula, koja ·određuje iznos duga u zlatu ili u zlatnoj valuti. Poverioci, koji su u inflacijF izgubili najveći deo svojih potraživanja hteli su se na ovaj čin osigurati od nove depresijacije valute. Dužnici su morali na tu klauzulu pristati, jer su inače teško dolazili do kredita. Zlatna klauzula je primenjivana naročito u Srednjoj Evropi a u Nemačkoj i Austriji, gde je inflacija najžešće pustošila, bila je opšte primenjena. Dok god je valuta bila stabilna ova nije imala nikakvu praktičnu važnost. To se najednom promenilo pre dve godine sa novom periodom depresijacije valuta. Dužnici koji su imali dugove sa zlatnom klauzulom bili su sad obvezani da plate i razliku koja je proizlazila iz depresijacije valute. Ali isto kao i u