Narodno blagostanje
Страна 298
;
— др. Шахт, претседник Рајхсбанке, отпутовао је у Вашингтон у сврху припрема за светску економску и монетарну конференцију. На пропутовању кроз Париз имао је састанак са гувернером Банк де Франс Мореом. |
_—_ Услед велике обилности на швајцарском тржишту капитала проведене су у првом тромесечју ов. год. нове конверзије зајмова. Од 322 милиона шв. франака емитованих јавних зајмова отпада 275 милиона на конверзије, а од тога 228 милиона на конвертиране зајмове конфедерације, кантона и општина, |
7
— У току прошле недеље порасли су улошци код њујоршких банака од 5.136 на 5.372 милиона долара. Не зна се да ли се за овај пораст има захвалити повлачењу уложака од банака из унутрашњости, јер како је познато недељни банковни извештаји банака чланица Федералног система обустављени су после 1. марта ов. год. Знатно су повећани и кредити берзијанцима услед јаче активности на банкама.
— У Новом Саду одржана је 28. пр. месеца конференција привредника на којој је претресано питање сређивања прилика на новчаном тржишту. |
— У току марта улошци код немачких банака смањени су за 53 милиона марака. Само код Берлинског трговачког друштва и код Дрезднерске банке констатовано је повишење и то код ове друге од 654 на 690 милиона динара.
— Од 15. mo 24. априла смањена је златна резерва Швајцарске Народне банке од 2533 на 2448 милиона франака. Један део је употребљен за конверзију новчаница из иностранства, а око 17 милиона за куповину девиза. Око 55 милиона рачуна се да је отишло у Француску, која отказује кредите у Швајцарској. -
— Posle pada dolara rumunska Natodno banka, po-
novno je izjavila da će Rumunija održati zlatno važenje, i ако
ie lej praktično već duže vremena depresiran za 10—15%. Rumunska Narodna banka podržava još uvek fikciju o njegovoj stabilnosti. |
— Ministarstvo trgovine i iadustrije će naskoro podneti Narodnom predstavništvu nov projekat zakona o dionicama.
— Prema podacima Narodne banke stanje štednih uloga naših novčanih zavoda u pojedinim kvartalima prošlih dveju i prvom kvartalu ove godine daje ovu sliku:
1931. 1932. 1933. 1. maft . ( 14.170 {1875 9.983 1. јит 14.242 11.016 1. septembar 13.295 10.743 1. decembar 12.170 10.236
Prema tome od 1. decembra 1931 do 1. marta 1932 ulozi su pali za 295 mil. dinara, a od 1. decembra 1932 do prvog marta pad je nešto manji: iznosi 243 miliona dinara.
— Postignut je jedan novi dopunski sporazum između Austrijske vlade i poverioca Kreditanštalta. Za kredit od 212 miliona šilinga. koji je vlada dala Kreditanštaltu određen je moratorium do 31 marta 1935. Za novog predsednika izabran je Dr. Vajdenhofer sadašnji ministar finansija umesto Luja Ročilda.
— Posle primanja „The InMation Bil-a” sa strane američkog senata došlo je prošle subote do velikih transakcija na njujorškoj berzi. Promet je iznosio 3 miliona 390 hiljada komada obligacija i akcija. Kod izvesnih papira došlo je i do znatnog porasta kurseva.
— 1 maja istekao je u Americi zakonski rok za predaju zlatnog kovanog novca i zlatnih certifikata, ali se ceni da je kod publike ostalo još oko 680 miliona dolara.
— Čist dobitak falijanskog osiguravajućeg društva Assicuracioni Generali iznosi u 1032 god. 30,56 mil. lira, a kod Riunione Adriatica di sicurta 11 milona lira. Prvo plaća dividendu od 175, a drugo od 100 lira po akciji,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
— Љубљанска кредитна банка ликвидирала је пословање своје подружнице у Вараждину и њене агенде пренела на филијалу у Загребу. Исто тако обуставила је пословање и филијала у Сарајеву и сама преузела све њене агенде.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Буџет Мостара за 1933. год. износи 8.803.000 дин. и ова општина се после рата уошите није задуживала.
— Задња емисија благајничких записа американске владе у износу од 500 милиона долара по камати од 2,87% преуписана је за 700 милиона долара, тј. за 140%. То је најбољи знак да је амерички државни кредит упркос хаосу у валутној политици потпуно очуван.
— Рузвелтов предлог закона о контроли приликом нових емисија облигација примљен је са стране сенатске банкарске комисије и биће сигурно. озакоњен. Све американске и стране облигације које се у будуће буду емитовале у Америци мораће се пре тога регистровати код Федерал Форењ Секурити Борд.
— Према објашњењу пореског одељења Министарства финансија ослобађање извоза од укупног пореза наступа само за порезне обвезнике који непосредно као продуценти робу извозе. :
—- У најновијем тромесечном извештају представника Друштва Народа у Мађарској захтева се снижење пензија а такође и обустава рада у државним индустриским предузећима који раде са великим дефицитом. Констатује се да је почетком ове год. после дугог времена поново порастао извоз, што се има захвалити уведеним извозним премијама у износу од 3—20 од сто, према вредности и земљи опредељења поједине робе. Специјални додаци које плаћају увозници на увезену робу крећу се између 13,5 и 17 од сто, На рачун трансфера код Народне банке било је крајем марта 80,1 милион пенга. Држава је добила одобрење да диспо-
нира по том рачуну до износа од 15 милиона пенга на основу |
4 од сто благајничких записа са роком од 2 и по године. Заостаци у корист рачуна трансфера, износе крајем марта вел 491 милион пенге.
— Ministarstvo finansija odobrilo je budžet Opštine grada Beograda sa izvesnim redukcijama kako na strani prihoda tako i na strani rashoda. Odobreni prihodi iznose 339.33.78 dimara zajedno sa banovinskim 20% prirezom, dok rashodi iznose 332,178.913 dinara. Višak prihoda nad rashodima od 7,134.869 din. ima se upotrebiti za otplatu dugova iz ranijih godina.
— Pretsednik Ruzvelt namerava da traži od američkog Kongresa naročita ovlašćenja u pogledu smanjenja ratnih dugova i redukcije carinskih tarifa na Osnovu međunarodnih sporazuma u iznosu od 40—50%.
— Bugarski ministar pretsedinik Mušanov, ministar finansija Stefanov i ministar poljoprivrede Gičev. otputovali su u Ženevu da raziože u Finansiskom odboru Društva Naroda finansisku situaciju zemlje. Oni će nastojati da osiguraju saradnju Društva Naroda u predstojećim pregovorima sa stranim ромеriocima, a ujedno i da im Društvo Naroda odredi tehničke finansiske stručnjake kao u slučaju Rumunije. Komisija stručnjaka završila je rad u Bugarskoj i ceni delicit u budžetu za 1933/34
na 1300 miliona leva + zahteva smanjenje rashoda od 6 na 457
milijardi leva. Prema izjavama ministra finansija on |č u ромеćanju poreza našao pokriće za OKO 400 miliona leva. U novom budžetu predviđeno.je samo 200 miliona leva za službu stranih zajmova a to predstavlja samo 25% od iznosa, koji si Bugari obvezani da plate prema zadnjem идоуогц ša stranim ромеfiocima. Kako smo pisali u Narodnom Blagostanju br. 16/1933 Bugari traže 5-godišnji moratorijum za interesnu i amorftizacionu službu, redukciju valorizacione kvote za predratne zajmove i tedukciju kamata za posleratne zajmove. Što se tiče moraforiuma
~ sigurno će ga dobiti, eventualno za kraći period. vremena, ali ko-
Бр, 19 |