Narodno blagostanje

6, мај 1933.

Страна 297

nonovno populisti sa Caldarisom na čelu na vladu. Ona ima stabilniji karakter. Finansisko. pitanje je njena najteža briga. A tu su u glavnom dva problema: ravnoteža budžeta i služba državnih zajmova. Od rešenja ovog zadnjeg zavisi velikim delom i rešenje prvog. Tim će biti donekle rešen i devizni problem..

Rešenje pitanja službe zajmova postajalo je svakim danom potrebnije, tim više što su i poverioci vršili stalan pritisak na vladu u Atini. Po ugledu na Rumunsku i Bugarsku pozvala je sada i Grčka stručnjake Društva Naroda da ispitaju njeno finansisko stanje, pa će se tek posle podnošenja njihovog izveštaja povesti pregovori sa poveriocima o konačnom ugovoru O službi zajmova. Zahtev Grčke je višegodišnji moratorijum i za amortizaciju i za interes i to bez razlike za sve zajmove, naime i za

za one, koji ne potpadaju. Osim toga Grčka kao i Bugarska zahteva redukciju kamate. Za sada se još ne znaju pojedinosti u pogledu grčkih zahteva kao ni to hoće li stručnjaci Društva Naroda biti pozvani na dužu saradnju u cilju reorganizacije državne uprave u svrhu štednje i trajne konsolidacije državnih finansija. Budući da se današnje teškoće smatraju izuzetnim Grcima neće lako uspe{i da od poverioca izdejstvuju trajna olakšanja kao što je redukcija kamata, ali u pogledu moratorijuma od 2—3 godine sigurno neće postojati neprebrodive teškoće. No verovatno da će

poverioci zahtevati od Grčke da primi stalnu saradnju stranih ги до сада, наиме заступање радништва при доношењу закона

stručnjaka.

Poseta predstavnika Птивбуа Naroda očekuje se u Grčkoj ovih dana, tako da bi pregovori sa poveriocima mogli započeti već krajem ovog meseca.

Немачки раднички синдикати

су највећи у целом свету: Са чиновничким заједно они броје укупно око 7 милиона

Хитлер и раднички синдикати чланова, од чега округло 4,5 милиона отпада на социјалистичке. Али не само да немачки синдикати имају највећи број чланова, него

су они и најдисциплинованији и најбоље организовани у читавом свету. Чланови синдиката следе слепо синдикалној бирокрацији, што се најјаче показало 1927 кад су сви чланови радничких синдиката гласали за Хинденбурга. Велика дисциплина показује се и у великом износу чланарина које су синдикати наплатили у задњим годинама упркос кризе. Тако су на пр. наплатили само социјалистички синдикати у 1931 години 184 милиона марака (3,3 милијарди динара) чланарине. Због тога се још пре неколико месеци мислило да ће и Хитлер у колико дође на власт кипитулирати после извесног времена пред синдикатима. (О овоме не може више бити говора. Али ипак за развој унутрашњо-политичких борби однос између Хитлера и синдиката биће од пресудне важности.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

послодавцима. На челу синдиката

50 њихових функционера 2 маја, дакле дан после велике националсоцијалистичке манифестације у корист радништва на којој су суделовали и слободни синдикати. Могуће да тај Хитлеров корак значи почетак потпуне ликвидације досадашњих синдиката, али могуће је такође, да је то преузимање садашње синдикалне организације у Хитлерове руке. За ове обе верзије се мисли да ће једна или друга бити садржај новог закона о синдикатима који Хитлер спрема. Прво решење би значило: Одређивање надница, хигијенски услови рада итд., решавало би се у будуће споразумом између радника и послодавца у границама сваког појединог предузећа. То би значило одстрањивање система тарифних надница најважнијег успеха синдиката после рата. Поједина предузећа

one koji padaju pod kontrolu Međunarodne finansiske komisije i |покушаће онда обарањем надница да конкуришу једно другом

Ова верзија није вероватна, јер би резултати ове мере били у супротности са социјално-политичким гледиштем националсоцијалиста бар у колико је оно садржано у њиховом програму. Према другој верзији намерава Хитлер да оснује политички потпуно неутралне синдикате и то распуштањем

постојећих и оснивањем нових, као што је то у своје време

чинио и Мусолини, или преузимањем и реорганизацијом садашњих синдиката. У том би случају сигурно забранио да секретари синдиката могу у исто време бити чланови социјалистичких странака. Задаћа синдиката остала би исто као

и уредаба, при радничким судовима и при преговорима са имао би се поставити државни комесар који би имао право да уредовним путем реши спорове између радништва и послодаваца у колико то не би ишло њиховим споразумом.

Спровођење првог плана наишло би без сумње на велики отпор радништва и ако је велико питање би ли у догледно време тај отпор имао успеха. Али план о реорганизацији синдиката није искључен. Лако је могуће, да синдикати на то пристану, јер су секретари синдиката разних праваца кратко време после доласка Хитлера на власт изразили своју лојалност према његовој влади. Могуће је да се ту ради делимично само о формалном изјашњењу из тактичких разлога, али то делимично одговара и досадашњој политици синдиката. Они су увек сматрали својим главним задатком да при датим политичким приликама што боље одбране моментане интересе радника и извуку за њих што више користи. Тако су они често долазили у сукоб и са социјалистичким странкама, које у опште имају за далеки циљ остварење социјализма. Синдикати ће дакле сигурно пристати да се одрекну социјалистичких странака ако је то цена за њихов даљи опстанак у данашњој или сличној форми. Али за левичарске странке то би био ударац, који се не сме потцењивати. При изборима, демонстрацијама и пропаганди оне су се увек користиле дисциплином синдиката. Са синдикатима

Прва велика планска мера Хитлера против слободних |губе главни“ инструмент за организацију присталица у синдиката била је заузимање њихових локала и затварање |масама. a BB

___ОБАВЕЛ од УРЕДНИШТВА.

Наставак чланка „Пред светском инфлацијом“ морао је изостати из овога броја, пошто се наш YA г. д-р Вел, Бајкић налази у иностранству.

НОВЧАРСТВО — Прва Хрватска штедионица у - 29. пр. месеца годишњу скупштину.

Загребу одржала је

ТАЈНА СЛУЗ:

ВА,

— У Чехословачкој је једним новим законом проглашен мораторијум егзекуције до краја ог. год. Изузетак чике потраживања у име надница и издржавања и потраживања на основу којих су издате хипотекарне заложнице. Повод овом закону био је велики број егзекуција у неким селима. што је имало за последицу продавање сељачких имања по багателним ценама.