Narodno blagostanje

Страва 314 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Целокупан износ. биланса Банке за међународне Oo6рачуне показивао је крајем марта ов. год. 939 милиона шв. франака док крајем априла износи само 752 милиона. Смањен је дакле за месец дана за 187 милиона франака односно око 20 од сто. Улошци новчаничних банака смањени су за то време од 452 на 268 милиона шв, франака што значи да се новчаничне банке услед општег валутног хаоса све више настоје ослободити девиза. У активи најјаче су смањени потраживања са роком од 3 месеца и то од 186 на 95 милиона франака, што је у најтешњој вези са отплатом немачког револвинг кредита. Биланс банке показује велико назадовање њене делатности што је, разумљиво, због све већег санирања међународног кредитног посла. Банка све више губи свој резон детр. |

— Као што су то већ учиниле Чехословачка и Немачка тако сад и Аустрија снизује камате на штедне улоге и проБоди њено максимирање. Према најновијој уредби морају у року од месец дана све банке да закључе споразум о висини камата, јер ће у противном случају влада максимирати каматне стопе за разне врсте улога. Осим тога забрањује се истом уредбом исплата улога пре истека уговореног отказног рока. Да би се избегло заобилажење ове одредбе кредити на основу уложака морају се укаматити за 3% више него што износи камата на улоге. Осим тога уредба забрањује упадну рекламу са циљем да привуче нове улоге,

— Др. Шахт преговарао је у Америци о вишегодишњем мораторијуму за немачке приватне дугове при чему се ради о износу од ! милијарде годишње. Према најновијим вестима Шахт је у том погледу имао донекле успеха.

— Према споразумној одлуци Министра финансија и

Народне банке повлаче се из оптицаја банкноте од 1000 динара датиране са 30. септембром 1920. год. и оне од 10 динара датиране 26. маја 1926. г. и 1. децембра 1929. год. За ове банкноте током трогодишњег рока добива се иста вредност у другим банкнотама,

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — Француски финансиски аташе у Вашингтону обаве-

стио је своју владу о једном плану из околине Рузвелта

према којем би француски ратни дуг Америци требао да буде редуциран од 4 милијарде 23 милиона на округло 2 милијарде. Та би се сума имала отплатити у 50 година. Али француска влада требала би већ сада да плати 30 од сто од тог износа и то 25 од сто у злату и 5 од сто у сребру.

— У Француској постоји монопол за продају алкохола од шећерне репе и меласе у индустриске сврхе. Главни део троши се за мешање са бензином. Примеса износи 10 дд сто, Држава купује од произвођача алкохол по 280, а продаје га по 125 франака хектолитар. То представља за државу годишњи губитак од 480 милиона франака. Један део тога покрива држава допунском царином од 10 франака на хек= толитар увезеног бензина, тако да је у прошлој години остао непокривен дефицит од 165 милиона франака. Цене које плаћа држава за алкохол врло су повољне и сељаци су његову производњу нарочито повећали у задњим годинама те је износила у кампањи: :

Год. хектолитара 1926.-27. | 600 1927.-28. 791 1930.-31. 1525 1931.-32. i 1718 1932.-33, ; | 2443

— Прошлогодишњи швајцарски буџет закључио је са дефицитом од 242 милиона шв. франака, премда је очекиван дефицит од 44,6 милиона. Приход од царина био је за 23,5 мил. већи него што је предвиђено. 5

— Belgijski ministar finansija vodi pregovore sa ртеђstavnicima. dveju najvećih belgijskih banaka Societe Gćnćrale de Belgique i Banque de Bruxelles o emisiji novog untrašnjeg zajma. : ;

— Бивши турски министар финансија Шукри беј преговара у Паризу са једним синдикатом париских банака о закључењу једног зајма у износу од 50 милиона турских лира.

— Општинска управа града Пожеге донела је прорачун за 1933. год. Издаци су предвиђени за 2,679.198 динара, а приходи 1,774.877 дин. Мањак од 904.321 динара има се

| покрити са 140 од сто градским наметом.

— Банска управа одобрила је прорачун Осјечке занат-

ске коморе са приходом од 445.745 и издацима 445.279 дин. |

— Буџет Бања Луке за 1933, год. износи 10.995.000 дин. и већи је од прошлогодишњег за 1.930.000 дин. Али је ове године у буџет ушла сума од 2.795.000 дин. као обавезе из ранијих година,

— Познато је да се енглески финансиски стручњак сер Ото Нимајер недавно дуже времена бавио у Аргентини испитујући њену финансијску ситуацију. Сад је влада предложила парламенту финансиске реформе по његовим сугестијама, које у првом реду имају за циљ уравнотежење бупета повећањем неких пореза. Осим тога говори се о једном зајму Аргентине у Лондону за извођење јавних радова. Велики део зајма имао би се утрошити у Енглеској за поруџбине материјала. Није искључено, да ће у Аргентини доћи ускоро и до реорганизације Народне банке и конверзионе касе како би се побољшао новчанични систем.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Између Италије и Совјета дошло је до закључења двеју конвенција у погледу олакшања робног промета, Појединости нису још познате. |

— Бугарски извозници јаја настоје приволити своју владу да тражи од ·Немачке иста царинска олакшања која је дала и Холандији, а осим тога да Немачка промени прописе о стандардизирању према бугарским производима, јер је по садашњим увоз из Бугарске немогућ.

— Ма Копотези talijanskih povrtara u Bolonji naročito se raspravljalo o povećanju izvoza voća i povrća. Pasivnost tr-

| govinskog bilansa talijanskog, kojim su se 40 зад koristili ta-

lijanski industrijalci pojačanim zaštitnim canimnama, kongres је uputio talijanskoj vladi zahtev za što jače pomaganje izvoza agrarnih produkata.

— Novi dopunski ugovor sa Mađarskom koji stupa na snagu polovinom tek. mes. predviđa nove izvozne kontingente i to: 45.000 tona drva za gorivo, 4800 drvnog uglja, 4500 okruglog, 4800 tesanog # 16.000 tona rezanog drveta.

— Француска влада је концем прошлог месеца одобрила накнадни глобални контингент од 20 хиљада квинтала за увоз црног лука. Дозволу за увоз тражи француски увозник.

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

__— У Женеви одржава се ових дана једна конференција по питању жита на којој су заступљене само Сједи-

| њене Североамеричке Државе, Канада, Аргентина и Аустра-

лија. Циљ ове конференције је да испита и разради житни проблем и поднесе извештај о томе предстојећој Светској економској и монетарној конференцији. На основу тог из-

| Бр. 20