Narodno blagostanje

13; мај 1933,

неку врсту точионичарског обрта и освајали муштерије точионичарима. Финансијска контрола је била немогућна да то спречи. Из појмљивих разлога.

Онда је сасвим разумљиво зашто су били незадовољни - порески обвезници. Али то је случај и са фискусом, јер су приходи подбацили, и ако је потрошња порасла. Порески платац је незадовољан, јер је високо опорезован, а има их који тај порез плаћају из главнице, а при том је плаћао најчешће и за онај промет, који није учинио он, него произвођач и нелегални трговац. Тако се велики део промета алкохолним пићима развијао изван круга точионица и пореске контроле. Онда је разумљиво зашто су дације подбациле, а точионице оптерећене пореским обавезама, за промет, који нису учиниле.

Точионичари траже укидање овог система и завођење раније трошарине, коју плаћа произвођач. Насупрот томе произођачи вина су преко својих организација, путем резолуција и штампе тражили да остане садање стање.

И пивари су незадовољни из разлога што је у целокупни обрт урачунато и пиво, те су и они на тај начин обавезни да сносе један део фискалних оптерећења ракије и вина, а то се осетило и на смањеној потрошњи пива. Њихово питање може се решити, ако се пиво изузме из тога обрта.

При таквој ситуацији долази законски предлог д-р јосипа Шиловића, сенатора и другова о измени трошарине на вино и ракију. Он предвиђа увођење државне трошарине на вино од 100 дин. по хектолитру, и за ракију 8 дин по хектолитарском степену, коју плаћа произвођач приликом пуштања у промет, од чега је изузета одређена количина за сопствену потребу произвођача.

Ми се потпуно слажемо са предлогом г. д-ра Шиловића, јер је код тога облика техника најлакша, а то је данас централно питање код сваког пореског облика.

Социјално законодавство напредних капиталистичких земаља поред општих познаје такође и специјалне правне институте, који нормирају приватно-правне односе радника и послодаваца. Такав један институт је Суд добрих људи, чија је надлежносст решавање извесних спорова између радника и послодаваца. Ноторна је чињеница, да у савременом начину производње радник послодавца кредитира, т. ј. послодавац га исплаћује тек крајем недеље или месеца, према томе како је уговорено. Али како се дешава, да послодавци, како за редовни тако нарочито за прековремени рад не исплаћују уредно своје раднике то настају тражбени захтеви ових према послодавцима. Да није Суда добрих људи, радници би били у немогућности да реализују своја права пред редовним судовима услед њихове скупе и споре процедуре.

У нашем закону о радњама из 1931. године обележена је у главним линијама како надлежност тако и поступак Суда добрих људи.

Ту је законодавац пошао са гледишта да у споровима из радних односа између послодаваца и радника треба олакшати положај ових других тим, што ће им се дати кратак, брз и јефтин суд. Радници су ослобођени такса и адвоката. Спор се расправља и решава у једном једином рочишту без формалистичких натезања редовних судова. Читав поступак суде судије, који су бирани из редова радника и послодаваца, а надлежни су за спорове од 3000—12.000 динара. Поступак је усмен и јаван, а пресуде се издају писмено са " образложењем. Њих израђују квалификовани правници, дајући слободном судијском убеђењу правну форму. Извршивост пресуде везана је уз рок од 8 дана од њеног изрицања. Извршење врши општа управна власт првог степена.

Око Суда добрих људи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 313

Противу Суда добрих људи може се употребити и правни 'дек, који се назива тужбом. Она се подноси Среском суду и не одгађа извршење пресуде.

То би у главним потезима била пракса, коју је до сад развио Суд добрих људи.

Њој се чине приговори нарочито од стране правника и чаршије. Правници приговарају лаичком саставу суда и стварној надлежности, а чаршија сумарности самог поступка код суда и извршивости без обзира на правни лек. Али ти и слични приговори и једне и друге стране колико су неосновани толико су и неоправдани.

Пре свега служба у овом суду је бесплатна. Судије су биране по професији и суде само спорове своје бранше. Ту их ни у ком случају не би могли заменити правници.

Истина, ове судије лаици ослобођени су формализма и привидне параграфске правде редовних судова и суде само на основу савести и слободног убеђења. А то је управо оно што се тражи: брз и ефикасан поступак.

Ако се томе дода што смо мало пре поменули, да образложење пресуда врше професионални правници, онда је збиља задовдљено како формалној тако и материјално правној страни суђења.

Интересантније је питање о извршности пресуде у увези са питањем правног лека. Узус је да употребљено „правно средство задржава извршење пресуде до коначне | одлуке. Што то овде није случај за то се не може припи"сати кривица Суду добрих људи. Ако већ неке кривице има 'она је на страни законодавца. И ако треба довести у склад одредбу о правном леку са оном о извршности, онда би то могло бити само уз гарантовање што краћег и усменог поступка. А то пак говори за извршивост пресуде у првој инстанци.

eee ue У сарајевском антитуберкулозном диспансеру констатовано је прошле године, да је од 395 прегледаних ђака

прве мушке гимназије 202

„Гимназија као легло туберкулозе“ ка ЕШРИ НЕ

било туберкулозно!

Тим поводом „Правда“ је донела чланак свог сарајевског дописника у ком су изнети хигијенски недостатци поменуте гимназије, који се сматрају као главни разлог туберкулозних оболења.

Међутим то не мора бити тачно. Коликогод су важни у одбрани од туберкулозе основни хигијенски услови у школи толико су важни и ови станбени и исхране ван школе. Стога су узроци туберкулозних оболења ових ђака како у неповољним хигијенским условима у школи, тако и у условима живота уопште. Али оболења би несумњиво била сразмерно мања, кад би услови у школи одговарали прописима хигијене.

У циљу илустрације нехигијенских услова рада и боравка у поменутој гимназији цитираћемо главнија места из претставке школских лекара упућене управи школе: „У првом реду гимназији не достаје игралиште или двориште где би ђаци могли изићи на ваздух за време школске паузе... Разреди су пренатрпани ђацима и не могу се ваљано проветрити. Стање још више погоршава непрекидна дневна настава“. Као неопходне лекари предлажу две мере, које треба хитно извести 1.) „укинути поподневну наставу, 2.) осигурати ђацима велико двориште за шетњу и игру на ваздуху за време одмора“.

Упркос томе што се и сама школска власт с том преставком солидарисала, до сад по том питању није ништа учињено.

Код оваквог стања ствари држимо да подизање нове гимназије није никакав финансиски проблем.