Narodno blagostanje
х
| Солана |
· најважнијих привредних грана,
· Максим Горановић, сарадник „НИ. Блатостања,.
КРИЗА
_ 1 Развиће филмске индустрије по времену
__БАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ
Страна 339
ФИЛМА
и народима од почешка до кризе 1929 1од.
11 Дејство. П! Узроци кризе, ТУ Филм у Југославији,
У петак 19 0. м., кад је најслабији пазарни дан, би оскопи у целој земљи били су затворени. Истога дана је једна делегација Управе Савеза биоскопа поднела надлежнима жалбу и изложила своје захтеве, твр"дећи да се биоскопи налазе у кризи. Пошто су биоскопи, и филм уопште, једна важна привредна грана у свету и код нас, то смо сматрали за потребно да Ччедним чланком бацимо поглед на развиће филма у свету, на узроке и обим његове кризе и на његову _ будућност.
1. Развиће филмске индустрије по врсмену и наро-
дима од почетка до кризе 1929 г,
Пре 37 тодина постављени су темељи једној новој грани уметности и привредне делатности;
1895 Французи, браћа Лимиер, пронашли су филм, |
а. већ идуће године је у Немачкој отворен први биоскоп на свету. Филм се врло браво развио у индустријску грану, и то најјаче у Сјед. Амер. Државама. После рата она узима широке размере у многим културним земљама. Огромни катитали су у њу уложени. Исто тако растао је и број биоскопа. Нипале су нове индустрије у служби филма: апаратуре за снимање и биоскопе, желатинске филмске траке. хем. производа и Т. Д.
"У Ојед. Амер. Државама она постаје једна од 1998 т, по јачини удоженога капитала била је на петом месту. Холивуд је био у исто време значајан. привредни фактор. |
Чувена комисија, коју је бивши претседник Хувер образовао 1928 т. да испита непристрасно привредну структуру Ојед. Амер. Држава, и њене факторе, у своме капиталном извештају изнела, је,
да су две најизразитије карактеристике америчког, "просперитета, (1918—1929 г): Детроит и Холивуд, "односно аутомобил и филм. | неслућене размере. Сваки грађанин тежи, а доста, их и успева, ла се возе Рластитим аутомобилом и редовно иду у биоскоп. Хонотари филмских глумаца,
Њихов развој достиже
су баснословни. Раскош у Холивуду непознат је У историји. Највећа америчка филмска предузећа, су „Парамунт“. ~ Метро Гелдвин Мајер“. „Јунајтед Артист . „Фокс“ и др. БК
У Европи филмска индустри'а није доститла
тај обим и значај. али у неким земљама, богатијим |,
капиталом. она показује леп напредак и преставља важну привредну грану. То су Немачка, Француска, Ентлеска, Шведска п др. a | Просперитет филмске индустрије у Cjen. Амер. Државама, 'залално-европским државама И Јапану достиже своју највишу тачку у 1928 години. Производња филмова износила је 1928 г. у пелом свету. 1820 a, om тога: м. Ојед. Амер. Државама 750. (или 41%). Јапану 400: (или 27%), (или. 18%), Русији. 150: (или 8.8%). Британији 100 (или 5.5%), Француској 75 (или 4%) и Аустрији 20
Немачкој 250.
(или 1%) а у свим осталим земљама 30 (или 4.6%), међу којима су Чехословачка, Шведска, Шпанија и Италија. Врло много земаља не производе филмове, као:. Канада, Белгија, Холандија, Норвешка, Данска, Мађарска, Румунија и Бугарска.
. Француска је увозила 1928 г. 70% своје потребе у филмовима, из Сјед. Амер. Држава; Италија, 80—90% и Шпанија 90—95%. То важи и за. остале землђе, изузимајући Немачку, Јапан и Русију, које су своје потребе већином подмиривале домаћом производњом.
време су и изрознице, На прво место долазе Ојед. Амер. Државе, Јапан и Немачка, а затим Русија и Француска. _ 1998 r. било је у пелом свету 57.304 биоскопа, од чета, је долазило на Европу 27.455 и то: Немачку 5.270, Британију и Ирску 4.366, Француску 4.000, Русију 2.130, Шпанију 2.060, Италију 2.025, Шведоку 1.885, Чехословачку 1.070. А ван Европе: у Америпи 25.330 и то: у СОјед. Амер. Државама 20.500. Канади 1.100, Бразилији 1.890, Азији 2.180 и то: Јапан 1.120. а остала Азија 1.060, Аустралија, 1.690. Африка 640. |
Као што видимо, 1928 г. на Ојед. Амер. Државе је падало 40% целокупне светске производње и 36% свих биоскопа. Тако исто је имала и највећи део фабрикације апаратура, филмске траке и хем. производа. После ње су долазили Јапан, Немачка, Русија и Енглеска по производњи филмова, а по броју биоскопа: Немачка, Британија и Француска.
У Индији, коју су Американци и Енглези, ра„зунали као важно тржиште за будућност, дошло је 1928 и 1929 г. до оснивања неколико већих домаћих филмских предузећа. (P. S. Taylor, N. D. Gandhi, Orient Picture Co., Madau, IMdian National Industrie l.t.d., Artistic Picture Co. a MHora apyra). Kako je paсла домаћа. продукција нема података, али то лепо илуструје увов сирове филмске траке, који 1924 године са 2 милиона, метара скаче 1927 год. на 10 мил. мет., а 1930 г. на 19 мил. мет, Овакав развој је углавном последица бојкота енглеских филмова, који је често обухватао и америчке, нарочито последње три године, А према испитивањима Малинса 1927 T. 95% увезених филмова било је америчког порекла. __У Русији је и пре рата постојала доста јака индустрија филмова (1910 г. 28, а 1913 г. 115). За време рата пораст је још већи, али све потребе у филмским тракама. апаратури и хем. производима. увсвили су се ив Немачке и Француске. То је дуго после рата парализовало развој кинематографске радиности. У првим данима револуције скоро се трекида производња филмова. Врши се постепена COдијализација и 1925 г. ствара се савез филм. ортаниватија, „Оовкино", (40%) ма да постоји и неколико „других (Муфку — са 20—25%. Межрабпомфилм са. 110% т. Д.). Tako је производња пунометарск
(Све државе, које производе филмове у исто ~