Narodno blagostanje

Страна 340 НАРОДНО филмова, износила, 1928 г. свега, 12; 1926 г. 70; 1927 1.122. 19281. 150, а 1930 г.:206. Као што видимо, на. предак је био доста брз. Он се наставља и после 1928 г. Исто тако повећавао се и број научних (средњеметарских и кратких) филмова, али се пре две тодине у Москви подигла отромна фабрика, филмске траке, те се у будуће може очекивати још јачи раавој производње, тим пре што су подигнуте две огромне кинофабрике у Москви и Кијеву са најмодернијим постројењима. „Ова троивводња међутим није довољна па се "увозе и страни филмови, већином немачки, разуме се, после строгих цензура и измена. Извоз совјетских филмова почео је тек 1926 г. и развио се у свима

правцима. Неки руски филмови се приказују у ови-.

ма земљама на свету. („Потемкин“, „Колешки регистратор“, „Мати“ ит. д.). То је последица, високе уметничке вредности ових филмова, ослобођених европеко-америчке безживотности и комерцијано-

ности, а с друге стране совјетске поспататорске тен-,

денпиовности, Они пружају стварност. Тако су их окарактерисали најчувенији европско-амерички режисери (ЈБубић, Рајнхарт). [0 је привнао и Гебелс, који је казао да њихов филм „Потемкин“ нема так= маца у уметничком погледу.

Напредовала је и производња биоскопских аларата и друтих машинераја. Док је у почетку рата било света, 7000 биоскопских апарата, у 1980 г. износи 10 хиљада, већином простијет типа. Нарочито се појачао 'бтој тројекционих апарата за радничке клубове, а у последње 3 године и за, 060ске биоскопе (са, 100 у 1924 г. на 4340 у 1929 т.) чији број „Шатилетка“ предвиђа крајем 1988 г. на 390 хиљ. По војним касарнама налази се око 1000. пројекционих апарата. |

Само проналазак тон-филма услед његових скупоцених апаратура, направио је великих тешкоћа совјетској филм. индустрији.

Совјети сматрају филм, као моћно оруђе за пропаганду и научни рад и за то је сасвим разумљив огроман напор, који се чини за њен што бржи развитак,

И у Италији, и ако ни приближно У поклањају пажњу кинематотрафији и изради филмова, њихов увоз и приказивање подлежу 0оштрој пензури и контроли. Они не смеју бити у опреч= кости са фашистичким схватањима. Постоји приватна, филмска индустрија ва израду“ пунометарских филмова, али је њена продукција незнатна. Пре неколико година основано друштво Luce” ya саралњу (владе, које ужива извесне бенефиције и сви биоскопи морају приказивати извесан проценат његових филмова. Оно има за задатак да производи

фашистичке пропатандне филмове, затим културне.

и научне. Као што су совјети имали успеха у стварању одличних пунометарских филмова, тако фа-

писти стварају врло добре кратке културне и на-.

учне филмове, који се приказују у биоскопима целота света.

Као у већини земаља и у Италији је за последњих неколико тодина број посетилаца опао.

TI, Дејство светске привредне депресије У Ојед. Америчким Државама, посете биоскопа према, 1980 т. опале су за 40% у 1982 тодини и већ

је затворено 6000 биоскопа, што је "|, према, 1930 то-.

лини, када их је било 19 хиљада. Ивузимајући пре-

БЛАГОСТАЊЕ

њихов број!

овој мери,

ација, очајна. Акције су пале за 50%. М/атпег Вгоћет5 су имали по акцији добитак у 1980 Г. од 1,77 долара, у 1981 губитак 2,19 дол. а. у 1982 Т. 8,26 долара. Њихови губици за, ове две године износе преко 300 мил. дин. Код Фокса је губитак још већи. Док је још у 1980 г. имао добитак од 4.06 долара, по акцији, дотле у 1981 г има губитак од 1,69 дол. а 1932 г. 3,55 дол. Њетове обавезе износиле су у 1981 Т. преко 2,250,000.000 дин. Али највећи губитак претрттио је Парамунт, највеће америчко штредузеће, које је имало и велики број биоскопа у својим рукама. Њетови губитци по акцији износили бу 1982 г. 4,7 долара. Није га могла спасти ни интервенција неких већих банака: оно је обуставило плаћања. (0 друге стране плате и натраде особљу биле су из дана у дан смањиване а десетине хиљаде статиста, тлумаца и других људи запослених код филмске индустрије остали су без посла. Тако једна новинаррска вест каже да их данас у самоме Холивуду има, око 100 хиљ. без посла.

Почетком 1982 г. било је 12.500 биоскопа, према 20.500 у 1928 г. Број посетилаца, је 1982 г. износио просечно 60 милиона седмично, према 75 милиона, У 1981 г. И три таквом паду још увек Американац посети биоскоп 20 пута тодишње, док Пемац света 5 |шута. Још једна карактеристична околност јесте, да | је просечна пена коштања филма у 1981 г. износила 200 хиљада, према 300 хиљ. у 1982 г. А према, најновијим вестима наступио је прави преокрет у шроизводњи америчких филмова. Место скупих преовлађују јевтинији филмови. Какве ће промене бити и какве ћемо филмове добити још не знамо.

Од земаља произвођача филма после Сјед. Североамер. Држава, најгори је положај Немачке,

опао број посетилаца (н. тр. за Берлин од 56,6 мил. у 1930 г. на 43 мил. у 1982 г.) и бруто приходи, наиме од 57,14 мил. марака у 1980 г. на 32,8 мил. у 1982 г. Сви бруто приходи филм. индустрије и биоскопа, (5.000) ивносили су 1932 г. 220 милиона марака од чега 20 милиона. марака од извоза, (Dr мова,. Број биоскопа према 1928 г. опао је свет“за 200. Постоји већи број филмских предузећа, али је највеће „Уфа“. Њихов положај, као и уопште питање филма, добија други изглед доласком Хитлера на владу. Министар за пропатанду Гебелс је у једном товору изјавио да они сматрају филм као уметничку грану и важно средство ва „надионално подизање" и због тота ће јој они поклонити пуну пажњу. Они неће ограничити рад приватне производње, али неће дозволити да се израђују филмсви који би били против националне државе и етичких и политичких основа њених, То исто важи и за увов страних филмова. Већ су се почели израђивати филмови у духу Хитлеровог схватања. Без сваке сумње да ће у Немачкој кинематоглафији наступити шромене, али ће бев сумње, опасти и извоз немачких филмова.

· У Француској је положај кинематографије релаттвно повољан. „Сћатђгте Syndicale Francaise de la Cinematographie“, контролира поред већег броја филмских предузећа и 4000 биоскопа, чији број према 1928. г. није опао. Располаже капиталом од 1,400 мил. франака, а у прошлој години је имала промет од преко 2 милијарде франака. Најновијим дотађајима у Америци m Немачкој, њезин ће се положај побољшати. Но |

где производња није опала тако јако као што је

дувеће Гоелу 5 |псогрогаћер, код свих осталих је виту-

па