Narodno blagostanje
Страна 344
Upoređenje budžetom predviđenih i faktički ostvarenih prihoda.u martu 1933 i u budž. god. 1932/33 daje sledeću sliku:
o са 2 o 5 bd
Бо 24 OL 922 о o
MU | 5 | O 5
мо Ф о = ~ мо = о 503 S}
558 28 55 BO 55 55
СЕБЕ | OE OE mes а ОЕ
u milionima dinara Duvan 142,50 103,02 — 39,48 1710,02 1346,11 — 363,91 So 18,02 13,04 — 498 216,31 21123 -- 0,92 Petrolej 11,36 #763 — 31785 196,50, I27,385 ~ 845 Žižice 10,54. 7,40 — 3,14 126,40 100,77 —. 25,72 Hartije za
cigarele 8,75 „4,97 — 4,48 10508 48,53 — 56,55 Razni prihodi 2,08 086 — 122 2400, 53,78 '| 28,78
103,25 136,22 — 57,03 2319,19 1894,27 — 424,92
Prema budžetom predviđenim prihodima za mesec mart iu iznosu od 193,25 miliona dinara ostvareno je 136,22 miliona. To je za 57,03 miliona dinara odnosno 29,5% manje. Za čitavu budžetsku godinu bilo je predviđeno 2319,19 miliona dinara, a ostvareno. je 1894,27 miliona tj. za 424,92 miliona dinara od-. nosno 18,3%, manje. Prihod od duvana u martu podbacio je prema predviđenom za 39,48 miliona dinara odnosno 27,7%, kod soli za 4,98 miliona dinara odnosno 27,8%, kod petroleja za 3,73 miliona dinara odnosno 33,1%, kod žižica za 3,14 miliona dinara odnosno. 29,7%, kod hartije za cigarete za 4,48 miliona dinara odnosno. 51,2% i kod raznih prihoda za 122 miliona dinara, odnosno 58,6%. Џ čitavoj budžetskoj godini prihodi od duvana manji su od predviđenih za 363,91 miliona dinara od-
Svega:
nosno 21,2%, kod petroleja za 8,45 miliona dinara odnosno 6,2%
kod žižica za 25,72 miliona dinara odnosno 20,3%.i kod hartije za.cigarete za 56,55 miliona dinara odnosno 53,8%, dok su kod soli veći za 920 hiljada dinara odnosno nešto manje od pola od sto, a kod raznih prihoda za 28,79 miliona dinara. 2 Interesantni su podaci o prodaji duvanskih prerađevina
u god. 1932. Prodano je 4995 miliona cigareta prema 5464 mi- |
liona u 1931. To je znak smanjene kupovne snage širokih masa. Ali to se pokazuje još više i na prelazu od boljih lošijim vrstama. Potrošnja najjeftinije cigarete „Save” porasla je od 3652 na 3889
miliona komada. Ona je naša reprezentativna cigareta i pokriva ·
okruglo 78% potrošnje. Naročito je smanjena potražnja „Zete” i to od 1332 na 743 miliona komada. To je bila cigareta publike srednje kupovne snage koja se ustručavala da puši „Savu”, ali ie bila primorana да je napusti i pređe na „Savu”. Potražnja ostalih boljih čigareta: ,Drine”, „Vardara”, „Nerenve”, „Kosova”; „Karađorđa”, „Strtumice” i 1. d. pala je prosečno za око 4070%. Kod „Morave” pad iznosi samo 10%. Prodaja križanog duvana pala je takođe za okruglo 35%. Smanjenje potrošnje monopolskog duvana u vezi je donekle i sa kriomčarenjem, koje je naročito u prošloj godini bilo zauzelo velike razmere.
Као и у другим земљама, тако се и у Швајцарској железнице налазе у кризи. Дефицит у 1931 износио је 10,8, а у 1932 год. 48,3 милиона · шв, франака. Постоје два разлога кризе железница.
1. Општа привредна депресија, која је смањила робни и путнички промет и :
2. Аутомобилска конкуренција, која бива сваким даном јача.
Због дефицита, који прети да постане све већи и који онемогућује правилно функционисање федералних железница, ради се сада у Швајцарској на реорганизацији њихових финансија. |
У првом PSA федералне железнице ће се комерција-
Криза железница У Швајцарској
O O O U OI LU O LL
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 22
"лизирати, да би се извукле испод политичког утицаја. Тиме lie се одстранити опасност нерентабилних инвестиција, које су предузимане често под притиском левичарских странака само у сврху набавке рада. Друго: дуг федералних железвица износи око 3,2 милијарде шв. франака, који изискује око 100 милиона франака годишње за укамаћење и амортизацију. Тај дуг настао је великим делом приликом етатизације 1897, али највећи део произлази из "ратног и послератног доба, кад су проведене далекосежна електрификације железница и остале велике инвестиције. Да би се олакшало финансирање железница Конфедерација ће преузети око 875—900 милиона шв. франака дуга, што ће смањити службу дугова за око 30 милиона годишње,
Треће: Конкуренција аутомобила постала је све опаснија што се најбоље види из повећања броја камиона и трактора од 19,3 хиљада у 1930 на 22,8 хиљада у 1931 и 25,6 хиљада у 1932. Успешна конкуренција аутомобила омогуБена је великом густином становништва, добрим путевима, а и због тога што велики део унутрашњег промета отпада на добра мале тежине са релативно великом вредношћу. До сада однос између железнице и аутомобила није био уређен, али се сада криза жели решити под паролом: „Регулисање аутомобилске конкуренције." Посебним уговором препу-
аутомобилским предузећима, а осим тога она ће преносити робу од станица до примаоца, односно од пошиљаоца до станица. Промет на дуга одстојања биће придржан искључиво за железнице, Тиме се остварује тесна сарадња између железнице и аутом била и одстрањују рђаве последице конкуренције. | ге
Лични расходи, који чине главну позицију расхода фе'дералних железница нису смањени од. почетка депресије.
"Почетком ове године донесен је закон о 71] 00-THOM смањењу
плата железничара, али против тог закона подигнут је рефе"рендум, и врло је вероватно да ће бити одбијен. Комерцијализацијом и преузимањем једног дела дуга са стране Конфедерације знатно ће се смањити расходи, а регулисањем конкуренције са аутомобилским предузећима
"мисли се постићи извесно повећање прихода. На тај начин
Гмисли се, да ће поновно успети уравнотежити финансије федералних железница. .
Članak našeg urednika ,, Triumt zlata” (Narodno Blagostanje. od 22 aprila dve god.) u kome je rečeno,.da se narodi nisu nikad 'klanjali zlatnom teletu kao danas objavljen je pre Ruzveltova udara na zlatni dolar.
Ruzveltove mere i njegovo ovlašćenje, da može devalvirati dolar za 50%, dale su novu hranu tendenciji mnogih država za međunarodnom devalvacijom zlata. Postavlja se dakle pitanje, neće li Ruzveltovim. atakom ma zlatni dolar opasti ух олоз: zlata i interes za njim.
\
Međutim isto onako kao što u zadnju godinu ı po dana die. valvacionisti nisu mogli da narod oslobode od verovanja u zlato, nisu to učinile ni Ruzveltove mere. Jer, posle depresijacije dolara, tražnja za zlatom i njegova cena nisu pale, nego зи зе, 1 ако 10. 'paradoksno zvuči, povećale. U Londonu je bila cena porasla za 7 i po pensa po unci. Od 16 aprila do 6 maja kupovine zlata u Londonu za račun privatnika sa kontinenta iznosile su, kako smo “u prošlom broju javili, oko 18,5 miliona funti.
· Istovremeno sa službenom tendencijom za Oieouparddhu devalvaciju zlata u mnogim državama, pojavljuje se sa privatne strane sve veća tražnja za njim. Narodi dakle eskontuju, da Će u duelu između zlata i devalvacionista. опо: pobediti. Vera u Zlato
biva Sve ČVIŠĆG, | II II
стиће се промет на мала одстојања, тј. до 10 километара, |