Narodno blagostanje

погодно БЛАГОСТАЊЕ

3, јуни 1933. Страна 359 била је Швајцарска Народна банка од 15 априла до 22 маја 5. април 66,05 86,15 426 мил. шв. франака односно 17,5% своје златне резерве, а 3. мај 66,05 86,15 Холандска банка 142 милиона форинти односно 14.4%. 26. мај 66,30 82.—

И ако се велики део злата за тезаурирање купује у Паризу ипак се Лондон сматра сигурнијим местом за само тезаурирање и оно се врши код тамошњих банака. Да се то не одразује на златној резерви Вапапе de France (14. априла 1933 г. 81 милијарда 80 милиона франака; 12. маја 1933 r. 80 милијарди 900 милиона) мора се захвалити приливу злата из Швајцарске и Холандије а делимично и из Лондона, Узоз злата у Лондон (не узевши у обзир редован увоз из Јужне Африке) од 13. априла до 18. маја ов. год. износио је према подацима енглеских царинских органа 23,22 милиона фунти од чега отпада на

милиона фунти

Француску 6,74 Немачку 5,48 Холандију 4,54 Индију 4,01 Канаду 2,45 Швајпарску 0,27

Како смо горе рекли тезаурирање се врши у главном код лондонских банака. Али банкарски кругови у Лондону виде штетно дејство овог тезаурирања, јер то води срозавању кредитног волумена. Упркос могућности зараде лондонске банке све су мање вољне да примају нове количине злата у своје сефове, правдајући се при томе, да сефови нису технички уређени за велику тежину и т. д. Осим тога повишене су таксе за сефове. Од нових клијената велике банке уопште неће да примају ни најмање количине злата у сефове. Што се тиче новчаничних банака, у првом реду Вапаие де Егапсе, за њу може да постоји само једно правило у овој навали на злато, наиме да подмири сву тражњу за златом, јер једино успостављањем поверења, а нипошто присилним мерама може се она зауставити. У сваком случају ово је огромно тезаурирање злата знак акутне болести светске привреде.

Конверзија државних дугова у Француској у септембру месецу прошле године имала је потпун успех. Конверзиони курс износио је 97,50. Створена је јединствена 47] ф-тна рента од 1932 у износу од округло 84 милијарде франака. Она претставља дакле трећину француског консолидованог дуга. На њеном курсу одразује се француски државни кредит.

Међутим имаоцима те ренте није било суђено, да буду дуго времена мирни. Тешка буџетска криза, која је још пре краја прошле године продрла свим Французима у свест, имала је за француски државни кредит катастрофалне последице. Оне су биле све теже што се решење тог питања дуже отезало.

То се већ јасно констатовало на првој транши 4-Ј,%тног зајма од 10 милијарди франака у износу од 3 милијарпде франака, која је емитована почетком марта. Емисиони

Даље погоршање француског државног кредита

курс износио је додуше 97,50%, али зато ће се при аморти- | зацији плаћати премија од 50%. Али и развој курса две ре-,

презентативне ренте од почетка године па на овамо најбоље нам показује стално погоршавање државног кредита :

3%-тна 41, %-TBa BeuHa peHTa рента од 1932

4, јан. 1933 год. 76,60 03,30 1. фебр. 76,40 92,15 1. март 76,50 91,70

Курс 4:ј,%-тне ренте од 82% 26. маја је најнижи од њеног увођења на берзу. 19. маја отворен је упис 5%-тног заједничког зајма Железничких друштава са државном гаранцијом по 84,75%, тако да реално укамаћење износи око 6:/,%. Интересантно је, да код овог зајма није одређен ни његов износ ни датум до када траје упис, што ће зависити од одзива публике. По завршетку уписа овог зајма имаћемо јасан доказ о томе, како француска публика цени државу као дужника.

Како смо већ чешће писали, париске банке нису већ дуже времена вољне, да преузимљу записе француске државне благајне. Дакле и краткорочно задужење наилази на велике тешкоће. | Срозавање француског државног кредита уследило је због све већег неповерења у државни кредит, које је углавном проузроковано демагошким држањем француске скупштине у погледу покрића дефицита у буџету. Настави ли сеи даље политика палијативних мера, онда се поставља питање како ће и под којим условима државна благајна набавити до краја ов. год. још округло 10 милијарди франака, који су јој безусловно потребни не урачунавши овде потребне износе за жељезничка друштва, колоније и самоуправе. Француски капиталисти захтевају реално уравнотежење буџета провођењем нових уштеда, у првом реду код чиновничких плата и пензија бившим ратницима. Онда би се државни кредит убрзо опоравио и влада би могла лако да нађе потребне износе на домаћем тржишту капитала, јер су износи расположивих капитала огромни. Док су прилике као данас капиталисте се радије одричу сваког приноса од капитала, него да се излажу новом ризику. Није дакле искључено, да ће баш све веће погоршање државног кредита, присилити француски парламент да нађе прави пут за решење буџетског питања.

Depresijacija dolara bio je novi udarac za Banku za međunarodne obračune. Prvi je bio Huverov moraforijum pre dve gOdine. Time je ona prestala da prima nemačka reparaciona plaćanja i da ih deli među poverioce, što je bila njena glavna zadaća. Kratkoročni depoziti novčaničnih banaka, koji su od juna 1930 do juna 1931 porasli od 861 na 1697 miliona švajcarskih franaka, pali su posle toga na 1176. miliona. Drugi udarac bilo je napuštanje zlatnog važenja u Engleskoj. To prouzrokuje novi pad depozita na 841 krajem septemibra 1931.

Njihovo padanje nastavljeno je dalje i oni su iznosili krajem marta ove god. 471 miliona šv. franaka. Napuštanje zlatnog važenja u Sjedinjenim severoameričkim državama prouzrokovalo je novo povlačenje depozita novčaničnih banaka i njihovo pretvaranje u zlato, tako da oni iznose krajem aprila. samo. 268 miliona šv. Ттапака.

Novo smanjenje dugoročnih depozita uslediće posle ratifikacije Lozanskog sporazuma, jer će se morati isplatiti potraživanja Nemačke i reparacionih poverioca, koje su oni prema statutima banke morali kod nje održavati. Budući da osim tih de| pozita banka ne raspolaže drugim znatnijim tuđim sredstvima njena će poslovna važnost pasti na nulu.

Doduše ovo: povlačenje depozita nije za banku predstavljalo velike teškoće, jer su se smanjili i njeni dugoročni kre| diti. Nakon nedavne isplate revolving kredita sa strane Rajhs' banke ostaje još samo 80 miliona šv. franaka, dugoročno plasi! rano, a to su revolving krediti odobreni Austriji, Mađarskoj ' Jugoslaviji. Ostali krediti su kratkoročni.

i Uticaj depresijacije dolara na Banku za međunarodne

Novi udarac Banci za međunarodne obračune

ко