Narodno blagostanje

"Страна 360

obračune pokazuje se i u padu mjenih akcija u Parizu od 1780 sredinom aprila na 1652 krajem maja.

Posle prestanka reparacionih plaćanja pokušala je banka da opravda svoj opstanak traženjem novih zadataka. U iprošlogodišnjem njenom izveštaju, kaže se, da je ona instrument Za kooperaciju novčaničnih banaka i centrala za mjihove devizne rezerve. Drugi navodni zadatak potpuno je bez važnosti, jer niiedna novčanična banka ne drži danas znatne iznose deviza kod Banke za međunarodne obračune. A i za prvi zadatak nisu šanse baš velike. Još smo. daleko od kooperacije novčaničnih banaka, a ako ona nekad i stupi u život, nije sigurno, da će se bazelskoj banci dodeliti naročite dužnosti pri tome. невини Ба другом месту рекли смо већ, да Америка упркос свим законодавним припремама није још ништа предузела у циљу оживљења привреде помоћу инфлације. Али упркос томе, већ неколико месеци опажају се у Сједињеним североамеричким државама извесни знакови побољшања привреде. -

Производња сировог гвожђа порасла је од 542 хиљаде тона а марта на 624 хиљаде тона.

Индустрија челика показује знатно појачање производње. У Јонг Тон дистрикту, једном од центара челичне индустрије, налазе се опет 34 од 83 високе пећи у погону. Оне раде просечно са капацитетом од 37%. У читавој земљи ради сада индустрија челика са нешто преко 30 од сто капацитета према 24,6 од сто у априлу, 15,2 од сто у марту, 20,4 од сто у фебруару и 17,9 од сто у јануару. Један од најглавнијих потрошача челика, наиме аутомобилска индустрија, показује такође знатно повећање производње. Geneгај Мо«ог5 продао је у априлу 87 хиљада комада аутомобила према 58 хиљада у марту 1933 и 78 хиљада у априлу 1932. г.

Оживљење у америчкој привреди најбоље се види из следећег индекса „Њујорк Тајмса“ о кретању фактора, који су карактеристичви за коњунктуру.

Најновији развој коњунктуре у Америци

84 29.4 6.5 13:9 Натоварени вагони 23,1 57,5 56,0 56,1 Производња челика 17,8 37,0 42,5 44,9 Потрошња електричне енергије 63,6 84,0 85,2 86,7 Производња аутомобила 29,3 41,5 42,9 43,0

Узроци овог оживљења не леже ни у инфлационистичким мерама ни у депресијацији долара, јер је оживљење почело почетком марта а депресијација долара уследила је тек крајем априла. Ми мислимо, да се оно има у главном свести: 1. на заустављен — и ако можда привремен — пад цена и преокрет у лак пораст цена индустријских артикала и нешто јачи код сировина. У општем паду цена лежала је главна запрека за повећање производње. Јер, они произвођачи који су с обзиром на ниво цена имали осигуран рентабилитет нису се могли одважити на проширење производње, док је ниво цена био у опадању, јер је тиме рентабилитет био угрожен.

Ден и Бредстритов индекс који обухвата 30 главних сировина, порастао је од 72,03 1. априла на 74,78 8. априла, 75,44 17.

априла, 81,60 22. априла, 83,04 29. априла и 85,12 5. маја. Знатно је порастао такође и индекс за извесне индустријске продукте, тако за текстилије од 67,02 15. априла на 81,8 средином маја.

Други разлог овога побољшања психолошке је природе. Слично као у Енглеској пре годину дана кад је влада апеловала на становништво, да покаже више оптимизма у погледу развоја привреде, тако је и Рузвелтова активна политика појачала поверење у Америци.

Сам Рузвелт у свом великом говору преко радиа на-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 23

поменуо је, да се ови знакови побољшања ипак не смеју пре-_ цењивати. Примери привременог оживљавања привреде пре годину дана у Енглеској, као и у Немачкој у прошлој јесени

у вези са апелом Папена на иницијативу предузетника, пока-

зују да психолошки импулси нису довољни за трајно оживљење привреде. Потребно је, да за то постоје два предуслова наиме објективан, који гарантује трајан рентабилитет производње и субјективан, наиме воља предузетника да производе. А рентабилитет је за сада некључен за многе гране америчке производње у првом реду за пољопривреду.

Америчка влада жели, како је познато, да створи могућност рентабилве производње путем повећања цена. Повећање цена имало би уследити проширењем кредита, Ако се претпостави, да ће оно уследити у већој сразмери, онда ће сигурно доћи до повећања цена. Али тим није дата никаква гаранција за побољшање рентабилитета, јер са повећањем цена производа расту и трошкови производње, о чему ћемо ускоро опширније писати. Рентабилитет у пољопривреди као у осталом и у другим гранама привреде, настоји Рузвелт да повећа и ограничењем производње. Како смо више пута до сада истакли, то је сигурно најефикасније средство за успостављање рентабилитета код оних грана производње где постоји хиперпродукција, али ограничење производње наилази на огромне техничке и организаторске тешкоће. А за пољопривреду ограничење производње у овој години и не долази више у обзир.

Тешкоће банкарства средњеевропских држава у 1931 години оставиле су своје трагове и код швајцарских банака. Поред циришке банкарске куће Брупбахер и Ко. и Банк де Женев дошле су у тешкоће још и Контоар деесконт де Женев и Унион Финансиер де Женев (које су у септембру 1931 фузиониране). У структури и развоју швајцарског банкарства налазимо врло велике разлике према банкама у другим државама. Пасива швајцарских банака састоји се у претежној мери од средстава која притичу из иностранства, последњих година нарочито као последица бекства капитала од инфлације и кризе поверења и т.Д.

Огромна сретства су пренета у ове две последње године у Швајцарској. Али је актива пласирана већином у швајцарску привреду; због нарочите природе ових иностраних капитала који су претежно пласирани по виђењу, принуђене су швајцарске банке да подржавају ненормално висок ликвидитет који на другој страни у знатној мери утиче на рентабилитет банака. Швајцарско новчано тржиште је у прошлој години било необично ликвидно. (Обавезе по виђењу новчаничне банке, које су крајем 1931 године порасле на 962 милиона, достижу крајем 1932 године 1.258 милиона од чега износе сама жиро-потраживања банака преко милијарду франака. Приватни есконт који је крајем 1931 год. износио !.3/4% опао је у 1932 год. на 1.1/2%. Упркос званичне есконтне стопе од свега 2% је дисконтни посао Швајцарске народне банке због оваквих прилика на новчаном тржишту минималан и износи једва 1% од оптицаја новчаница према просечно 26% у предратним годинама. Вредност новоемитованих облигационих зајмова износила је у 1932 год. 754 милиона, Ла 1.368 милиона у прошлој години,

Швајцарске банке у 1932 години

Главне билансне позиције осам најважнијих швајцарских банака показују последњих година следећу слику:

Актива 1913 1930 1931 1932 у милионима швајцарских франака |

Благајна 63 365 994 970 Џотраж, код банака ili 1,652 135. 546