Narodno blagostanje
Страна 404 |
сусрет тим дужницима. Кад ми као држава на, Јондонској конференцији тражимо олакшање дугова у виду смањења главнице и камате, услед у међувремену наступиле дефлацие, онда TO морамо дати и
домаћим дужницима (а то важи ситурио за хипоте-
карне дужнике, код којих је зајам доказно дуго-
рочан, и који су прошли пелу дефладију). Ми ми-|
слимо да ће се хипотекарним дужницима из доба инфлаторнота меорати да се редуцира дуг. А што се тиче каматне стопе, то је одвојено питање које стоји са општим приликама у вези и важи за све остале дужнике, те због тога нећемо сада говорити о томе.
Сматрајући дакле да. се регулисање дугова, у смислу, у коме се око мора извести у Лондону ва све дужнике на свету, мора извести и код наси У још јачој мери пошто су наши дужници преживели две дефлације, једну напионалну 1923—1926 г. много јачу и једну међународну 1928—1981 год. тиме ипак не можемо доћи до закључка, да би горња, мера била оправдана. Пре света она ништа не би могла да помогне дужницима. Данас већ курс
Селитмана стоји 54, и морао би скоро да иде
даље тако да би до дана. када би се донела, одлука, доститао висину курса, по коме би их примала Државна хипотекарна банка у отплату. Хипотекарни дужници не располажу капиталом да би могли да
скупе сада, а још је велико питање, да ли није већ
сада курс врло висок. Оно што хипотекарни дужници могу у опште да ураде, то је, да ону суму, коју буду скупили за плаћање ануитета, плате у обвезнипама уместо у готовом новцу. Али као што рекосмо, обвезнице. би тада, стигле курс, по коме би их примала Лржавна Хипстекарна банка, као што су бонови Ратне штете већ пре истека, рока достигли били висину курса, по коме се пореским дужнилима Није више рентирало, да их купе да би отплатили дуг.
Накратко ако би се оваква мера увела. онда би се догодило исто што и са боновима Ратне штете, наиме зарадили би они, који су први почели да купују и они који су имали пара да купе већу коли-
чину. Кућевласници нису у томе положају. Према
томе пела, мера би користила шпекулантима и берзијанцима, а, не кућевласницима.
Не треба изгубити из вида да је оптицај тога папира код нас врло мали, а много веће количине може да прими Државна, Хипотекарна банка. У Њујорку их има више, и ми имамо уверење, да их је нека рука већ куповала у априлу месецу. Али нам је то потпуно неразумљиво. У Министарству финанвија се налази списак свију доларских папира, који су нострифицирани у своје доба. Папири који се после тота увезу, не признају се да су у унутрашњем промету. јер они су могли ући само путем једног кривичног дела, путем контрабанде. Природна ствар да Министарство финансија не може проширити списак регистрираних облитација, да тиме натради шверпере. То се не би могло урадити ни из других разлога; збот тога што не може да допусти одлив левиза данас, кад иначе у том погледу стојимо тако рђаво да смо обуставили пео трансфер. а још мање можемо допустити одлив капитала, коли је данас, у доба страховитог тезаурирања, такорећи иштчегао са тржишта капитала.
Следствено мора се рачунати с оним што је у оптипају а тога је толико мало. да би шпекуланти имали да постигну огромне добити.
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 26
8 То би било на штету Државне Хипотекарне банке
Државна Хпипотекарна банка, нема потребе да то ради преко својих облитација. На што ће то за= тутљивати“ На што поклањати шпекулантима, до„бит, коју може да постигне Државна Хипотекарна. банка. Зашто би се Државна Хипотекарна банка, одрекла добити на томе послу“ Јер ако њезини дужници имају пара да купе веће количине Селигманових облигација и да изврше појачану амортивалЕју услед користи, коју зиме очекују, онда, се може рачунати. да ће они то исто да ураде и онда када. им се да попуст у главници, под условом појачање амортизатије. Онда би тим Државна Хипо'текарна банка купила за сву ту суму Селигманове (еблиталије и потпуно искомпенвирала редукцију потраживаља, тако да би из целога посла изашла без икакве штете.
Историја Државне Хипотекарне банке после
рата. забележила, је једну меру, која претставља, не-)
праведно оботаћење једног малог брога људи, које се ничим не може да правда. Већина предратних (потраживања Државне Хипотекарне банке гласила, «је на златне динаре. Тако исто гласе њене предратне узаложнице. Ове до 1980 године Државна Хипоте„карна банка вршила је службу својих предратних
гоблигација у папирним францима. Међутим од својих дужника наплаћивала, је она један папирни динар за јелан папирни франак, односно за 2—5 пута мање но што је сама плаћала. По себи се разуме, да Државна Хипотекарна банка ову разлику не би мотла да поднесе. То је примила држава. Год. 1980. извршена је ревалорпзани-а свију наших на златне франке гласећих и у рукама странаца налазећих се државних ин државом тарантованих облигација. То внати, да се све те облигације имају да плаћају у влату уз известан попуст за извесно време. Полазећи од данашњег златног паритета динара, значи, да за сваки дужан динар имамо да платимо 11 ланашњих динара. 'Та је ревалоризалија обухвајтила и предратне заложнипе Државне Хипотекарне банке. За сваки пре рата узеети динар на зајам плаћа се 1! динара. Међутим њени предратни дужници и данас плаћају за сваки предратни динар један данашњи динар т. |. 10 пута мање. По себи се разуме, да је пи ову разлику морала да прими држава, јер би се Државна Хипотекарна банка, срушила под тим теретом.
E
Али ова интервенпија државе није била потребна. До најновије дефлапције имања дужних куЋевласника, нарочито у Беотраду. вредела су толико колико и пре рата, она нису била ништа изгубила, у вредности у злату. А кирђије су биле до скора. баснословне. Слелствено, прелратни дужнипи Др"жавне Хипотекатне банке могли су ла плаћају потпуно ревалоризиран ануитет. Плађајући у динарима они су лобили поклен 1000% од у међувремену плаћених ануитета. То је јелна велика неправла на. штету оштттости. јер је она преко државе сносилта овај поклон малом бтоју птелратних дужника Лртжавне Хипотекатне банке. О томе ће историја тек имати ла каже своје мишљење. Ако би се сад почеле тримати обвезниле на место новпа по курсу. који не одговара тржишту, онла би тиме била на-
метнута зајелнипи натте државе нова жртва, али не.