Narodno blagostanje
24. јуни 1933,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 405
у корист кућевласника — према којима би се жр- |било право, да они наши капиталисти, који су слутва још могла да правда —- већ према штекулан- |чајно уложили новац у Селигманове облитације, до-
тима и малом делу капиталиста, који су ради ренте уложили 'свој новац у Селитманове облигаци;е. Држимо да се ни са гледишта националнога не би могло да правда једна оваква жртва у толико мање што овога пута она не би била у корист куће-
Селитманове облитације. Најзад не би ни најмање
власника, већ штпекуланата, који су нагомилали |
бију у капиталу много више, но они наши грађани,
који су купили Блера, Ратну штету и остале државне облигације. Како би се могло правдати да има-
оци Селитманових облитација продају исте по 70 и 100%, док Блерове важе 30 до 40%% То би била
крајња неправда. То би деморалисало наше тржиште ефеката.
s...
V, Bajkić
LONDONSKA KONFERENCIJA
1 Nopast nestručnog novinarstva. ]I Povezanost problema suvetshe privredne depresije.
I Napast nestručnog novinarstva
Između Londonske konferencije i publike nalaze se novinari. Sledstveno od ovih zavisi, kakvu će pretstavu da ima Dublika o njezimnome radu. Neverno pretstavljanje rada mogućno je i događa se iz dva razloga: tendenciozno ili iz neznanja.
sloga, jedan bije u klin drugi u ploču. Drugi put kako kako je rad u pripremnom odboru zastao, jer se ne može dalje. A najviše se piše o tehnici rada, o poslovniku i o drugim sporednim okolnostima. Nakratko novinarstvo unosi u pogledu Londonske
. konferencije mnogo veći haos, no što se njoj može da imputira.
Mi smo u prošlom broju istakli da je većina država došla.
na konferenciju sa gotovim programom, koji sadrži s strane Želje koje treba da se ostvare, s druge one Које пе treba da se ostvare. nacionalnim delegatima ili su u najbližem kontaktu s njima, to
je prirodno, da i oni kroz prizmu nacionalnog programa posma- |
traju rad konferencije. Čim ona dodirne koje od pitanja, koje se ne Želi rešiti, ili pređe preko pitanja čije je rešenje poželjno, novinari pristrasno izveštavaju. Londonska konferencija ni iz daleka ne liči na Vavilonsku kulu, kako to izgleda, kad se njen rad prati paralelno kroz izveštaje novinara dveju nacija. "Mnogo je veća pometnja usled tendencioznosti novinara nego one delegacija, jer ove moraju imati obzira u težnji za ostvarenjem nacionalnih ciljeva, dok su novinari u toliko nmeograničeniji i neobzirniji. Upravo oni služe kao glasnogovornik macionalnih delegacija za ono što ove ne mogi javno da kažu.
Ali prava katastrofa za Londonsku konferenciju leži u nestručnosti novinara, kod nje akreditiranih ili oko nje tumarajućih. I ako je Politička ekonomija spuštena na nivo bioskopske pretstave, ipak u njoj još ima stvari, koje se ne mogu da razumeju i shvate bez izvesnog prethodnog znanja. A ekonomski školovanih novinara je vilo malo. Većina ekonomskih поvinara razlikuje se od svojih kolega ne po tome što znaju više iz Političke ekonomije, već što su izabrali tu materiju. Oni obično pišu na kolenu, na leđima svojih kolega ili po pamćenju ono što su od drugih čuli. Ali kako sami pitanja ne razumeju to se njihovo pisanje pretvara u galimatijas. Pa kako se novinarima ne može poreći inteligencija, to je prirodno, da oni ipak osećaju šta je ono Što oni pišu kao stručni izveštaj sa Londonske konferencije; zbog čega je sasvim prirodno da oni, po mogućstvu, beže od samih problema, koje freba konferencija da reši. Oni obično pišu o stvarima, koje stoje ili u daljoj vezi s njom ili ni u kakvoj. Opisuju ceremonijal, pojedne ličnosti, izakulisna trvenja a najčešće „trač”. Pa kako je nemogućno ђехан од ргобјеma, a pisati izveštaj sa Londonske ekonomske konferencije, to se obično piše o stručnim pitanjima sa izvesnim nipodaštava-– njem, ironiziranjem, krftikovanjem rada sa izvesne visine, tako da čitalac dobije utisak, da ie Londonska konferencija skup neozbiljne dečurlije, koja ni sama ne zna šta hoće, niti razume probleme, i ljudi, koji ne žele da se dođe do rezultata. Jedanput izveštavaju da u amerikanskoj delegaciji vlada apsolutna ne-
|
jedne
Pošto su novinari ili dodeljeni pojedinim.
li Povezanost problema svetske privredne depresije
Pre nego što pređemo ma proučavanje majvažnijih problema kojim ima da se bavi konferencija, ispitujući istovremeno mogućnosti ih nemogućnosti njihovog rešenja, potrebno je da
. učinimo jednu prethodnu napomenu.
Novine su javile, kako je većina nacionalnih delegacija u načelnoj diskusiji označila i red, po kojima se problemi mogu da reše, pri čemu se dobija utisak, da je program. pojedinih delegacija veoma raznog obima. Tako se dobija utisak da francuska delegacija ima samo dve tačke u svome progrmu: stabilizaciju valute u celome svefu i međunarodnu organizaciju sviju privrednih grana, koje su u hiperprodukciji. U jednim novinama smo Čitali, kako je pripremni odbor odnosno .ppododbor, Koji ima da proučava frgovinsko-političke probleme, zastao, jer mora da čeka na finansiski odbor, koji se u tome momentu bavio pitanjem stabilizacije valuta. Kaže se da se pitanje carinske zaštite ne može da reši, dok se ne reši pitanje stabilizacije valute, jer je valuta takođe jedan trgovinsko-politički faktor.
U stvari Pripremna komisija eksperata izradila je odavno dnevni red za Londonsku konferenciju i objavila ga. Taj je program interesantan ne samo zbog toga, što se iz njega vidi, koji su glavni problemi, koji treba da se reše pa da se eventualno učini kraj progresivnoj privrednoj depresiji u svetu, već u isto vreme što se vidi, koji se sve problemi moraju da reše. Ne može biti užeg ili. šireg programa. Postoji jedan niz problema, koji se istovremeno moraju rešiti. Ako se oni samo delimično reše, nije učinjeno ništa za izlazak iz današnjeg stanja. Možda je mnogo veća zasluga izveštaja te komisije, što je on izdvojio sva ta pitanja koja se moraju rešiti. Da pokažemo to baš ma primeru stabilizacije valute.
Čim posrne valuta jedne zemlje, njezin izvoz raste, jer depresirana valuta znači izvoznu premiju i zaštitnu carinu “u isto vreme. Francuska, Italija i ostale zemlje, koje ne žele da depresiraju svoje valute, pri svakoj depresijaciji valute ma na kom kraju sveta osećaju manji ili veći udar na svom iZVOZU. Zbog toga je sasvim prirodno što zemlje, fanatici stabilnosti valuta, smatraju da je stabilizacija prethodni uslov za rad Lonđonske konferencije. Ali taj zahtev cilja u glavnom na države, koje depresiraju svoju valutu bez nevolje, kao što je to bio slučaj s Amerikom, a pre godinu i po dana sa Švedskom, Dan- skom, Norveškom, tu skoro Južnom Afrikom itd. Nasuprot de-