Narodno blagostanje

Страна 406

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 26

ilatornim zemljama пајате зе takozvane devalvatorne zemlje, t. j., zemlje koje žrtvuju stabilnost valute svom izvozu. Po sebi se razume da stručnjak u sporu između ovih dveju grupa mora da ада za pravo deflatornim zemljama. U ostalom, toga čuda nije bilo nikad ranije u istoriji sveta, da se kvari i kalpi sopstvena valuta, da bi se postiglo nekoliko procenata povećanja izvOZ4. Ali, ako se ima u vidu da ima zemalja, čija je valuta de-= presirana uprkos naporimia njihovih vlada, kao što je to bilo sa

Engleskom u septembru 1931 g. i sa srednjo-evropskim zemljama, onda francuski postulat dobija sasvim drugi značaj sa gle-

dišta međunarodnosti. Čim je depresijacija valute rezultat faktora, koji su van ddomašaja vlade, onda je bespredmetno i besciljno obavezati države međunarodnom konvencijom, da ne деpresiraju svoju valutu. Ako se hoće da spreči depresija, koja je rezultat više sile, onda se otvara поу problem, - blem uzroka depresijaciji jedne valute. A код toga problema susretaju se dva potpuno profivpoložena teorijska gledišta. Jedno, klasična kvantativna. teorija veli, da je stabilnost valute uvek u rukama dofične vlade. Čim se pojavi opasnost stabilizacije valute, treba sužavati opticaj sve donde dok se novac u zemlji tako ne razredi, da, usled velike tražnje za njim, njegova kupovna snaga poraste i na taj način savlada one faktore, koji dejstvuju na opadanje njegove vrednosti. Po drugoj teoriji, uzrok depresijacije valute može da leži u pasivnom bilansu plaćanja, drugim rečima da se depresijacija prvo pojavi na inostranim berzama, pa onda preko cena inostranih proizvoda, uve-= zenih u zemlju, dejstvuje i na kupovnu snagu novca u zemlji. između ove dve teorije nema dodirne tačke. Mi ma ovome mestu ne možemo da se upuštamo u njihovu analizu. Obadve su bile opširmo tretirane ne samo u nauci, već, naročito u poslednje vreme, na raznim međunarodnim konferencijama. Prva teorija, koje se i danas drže Francuzi, nije oglašena za netačnu, ali za neprimenljivu za današnje prilike. Najveći struČni forum u monetarnim pitanjima, Pripremna komisija Za iZradu dnevnog reda Londonske konferencije, na kojoj su bili pretstavljeni i Francuzi, stala je ma suprotno gledište, t. |. da de= presijacija valute može nastupiti usled ipasivnog bilansa plaćanja i to tako, da se nikakvom deflacijom — а da ova пе napravi još veću pustoš u zemlji — ne može да parališe. Kao posledica ovoga gledišta postavljeno je nekoliko zahteva o međunarodnoj kooperaciji radi pomaganja državama čija je valuta ugrožena ili depresirana. Traži se saradnja novčaničnih banaka i, što je najglavnije, davanje kredita u zlatu tim državama. Na-

kratko, da bi se sprečila depresijacija valute u smislu francu-.

skog zahteva, potrebno je ne samo da se obavežu sve države da namerno ne depresiraju, već da se obavežu da pomoću kredita podrže onu zemlju, čija ie valuta u opasnosti.

Ali i kad bi se postigla ovakva konvencija u Londonu, ioš uvek nije obezbeđena stabilnost sviju valuta na svetu. Davanjem revolving kredita zemljama sa posrnulom valutom mije obezbeđena trajna stabilnost njihovih valuta. Mnogo je zlata potrebno zemlji, čija je valuta posrnula zbog Toga Što je njezin izvoz u velikom padu, Što Su cene njihovih artikala takođe u padu, što su se presučili eventualno i drugi izvori zlata (emigra– cija, turizam itd.). Ne može se zamisliti da se zemlji sa tako temelino poremećenim bilansom plaćanja daju krediti u beskonačnost. Drugim rečima, danas Su valute poremećene nom usled svetske privredne depresije: usled pada cena, usled smanjenog izVOZA, usled ograničenja turizma, ograničenja emigracije itd. Znači da se kod tih zemalja valuta može da stabilizira ponovo samo pod uslovom uklanjanja svih tih uzroka. Povećanie izvoza pretstavlja uklanjanje carinskih i drugih barijera u zemljama, koje su kupci izvoznih artikala dotične zem-

lje. Podizanje opšteg nivoa cena pretpostavlja takođe daleko-.

sežne međunarodne mere. To isto važi za uklanjanje makaza , lu

pro,

uglav- |

cena, koje naročito škode valutama zemalja sa agrarnom proizvodnjom i proizvodnjom sirovina. Da bi se povećao izvoz роtrebno je da se poveća nacionalna proizvodnja. Ра 5: зе роуеćala nacionalna proizvodnja potreban je nov kapital. Za dobijanje novog kapitala putem kredita potrebno je uklanjanje sviju Ograničenja međunarodnog kretanja kapitala. Ako je dotična zem-

„lja upućena prvenstveno na izvoz ljudi ili na alttivan turizam,

onda je potrebno ukidanje sviju ogramičenja imigracije, 1иrizma itd.

Kao što vidimo, pojavi su povezani, oni čine jedmu Celinu, koja se naziva svetskom privrednom (depresijom, i prema tome nemogućno je govoriti o širem ili užem programu radi rešenja svetske privredne depresije. Moraju se istovremeno rešiti svi li problemi cena, ogramičenja međunarodnog kretanja robe, ljudi, kapitala itd.

Ili jedna tehnička smetnja radi кошетепсјје

! Рибкот гебауапја 88 ртобјета па шедипатодини коптегепејјата ројауије зе оббпо јечпа vrlo velika tehnička eškoća, a to je stručna podela rada. Obično se posle načelne debate osnivaju odbori za pojedina stručna pitanja. Ovi su odbori i najdragocenija i najopasnija stvar. Pažnja stručnjaka je skoncenbrisana na uzak krug i zbog toga oni dobro i duboko vide. To je dobro. Ali s druge strane samim ograničenjem nadležnosti jednog takvog stručnog odbora pocepana ie organska veza izmeđ problema, koji on proučava, sa svim ostalim problemima, ili bolje reći, jedan jedini problem svetske privredne depresije sa više uzroka i mnogo simptoma cepa se u nekoliko delova. Stručnjački odbor razrađuje svoj problem sletstveno ne kao deo jednog velikog problema, već kao samostalan problem. Uzima ga neizbežno za centralni pojav svetske privredne depresije, pa kako u proučavanju načina njegovog rešemja neminovno nailazi on na sve druge delove problema svetske privredne depresije, to, da mu se ne bi prebacila nepotpunost, ulaIzi on u proučavanje i svih ostalih problema, koje on smatra | зато као uslov za rešenje njegovog glavnog problema. Otuda iimamo redovnu pojavu, da odbor za proučavanje valute mora "да зе bavi pitanjem i carinske zaštite, slobode kretanja карпаја, cena itd. To isto važi i za sve ostale odbore. Time se pojavljuje izlišan rad, double emploi, kako to kažu Francuzi. Svaki odbor u stvari preiresa celokupnost problema svetske privredne depresije, ali pod sasvim drugom prizmom, i sa druge polazne tačke. Zbog toga se sve više na međunarodnim konferencijama čuje potreba koordiniranja. U poslednje vreme se stvaraju čak odbori za koondinaciju. Ali to slabo pomaže.

Po našem mišljenju stručni odbori su preživeli. Na ptimem: Pripremne komisije eksperata za Londonsku konferenciju može lepo da se vidi, kako se ta pitanja mogu da tretiraju lu jednom jedinom telu, u jednoj sredini. Na kraju krajeva jedan monetarni sfttučnjak u isto vreme je i stručnjak za trgovinsku politiku, za teoriju konjunkture itd. Sve su to ekonomisti. Možda jedan slabiji u jednom pitanju, drugi u drugom, ali u sva= kom slučaju je baza jedna ista nauka. 1 zbog tog mi smatramo da će Londonska konferencija imati velike nevolje zbog stvaranja novih odbora i pododbora, da će to da odugovlači njezin rad davajući maha novinarima da proglašavaju пједпо бапк| robstvo. Sasvim je prirodno kad prehsednik pododbora za trgovinsku ров ка traži da se istovremeno reši pitanje stabiliza= cije valute, pošto je valuta pod istim okolnostima trgovinsko! politički faktor, isto tako kao i carina. | · Potrebno je bilo da istaknemo ovu tehničku nezgodu me| đunarodnih ekonomskih konferencija, pre no što pređemo na proučavanje pojedinih problema, jer ona igra često vrlo važnu

ulogu u radu konferencija i naročito pruža hranu novinarima Za ·

škrabanje, jer se to više ne može nazvati pisanjem o radu Londonske konferencije. :