Narodno blagostanje
1. јули 1933. _ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 421 супрот куповним, под којом се разумеју оне сиро- поремећеној равнотежи цена произвођачи сировина, -вине, које ове купују. ги пољопривредних производа, чије су цене јаче паАли ће бити још један разлог што су струч- ле, губе, док произвођачи индустријских производа, њаци обишли израв „цене индустријских произво- морају у толико да добијају. Према томе у једним да“, који би био овде на месту. Циљајући изразом земљама национални доходак је морао пасти, а у „продајне цене“ на индустријске производе, а не другим скочити. Земље које производе индустријупотребивши тај израз, стручњаци су мислили да ске производе, чија је цена релативно висока, имају ће тако моћи да пласирају једно тврђење, које ни "диференцијалну подувимачку добит. То је једна вр-
у колико не одговара стварности, наиме, да производни трошкови падају спорије него продајне цене, што они наводе као карактеристику данашњег привредног стања, у свету. Међутим мало даље кажу они, да пад цена, није једнак код свију категорија, производа: цене индустријских производа падају спорије, него оне природних производа. Ова два тврђења су у противречности. Последње тврђење да цене индустријских производа падају спорије, HePO оне пољопривредних потпуно је тачно. Само како се онда може рећи да производни трошкови падају спорије од продајних цена. Јер овде се свакако мисли на индустријске производе, 4 њихови производни трошкови се састоје ив пољопривредних производа и сировина с једне и наднице с друте стране. Код равних производа је равно учешће ових
двеју група продукционих трошкова, али TO је спо-|
редно; главно је: кад стручњаци сами тврде да цене пољопривредних производа и сировина брже падају = а то је ноторна ствар — како онда могу да кажу да проивводни трошкови спорије падају“ Сировине и пољопривредни производи су део производних трошкова, у већем или мањем обиму. |
После овако нетачне терминологије и контровезних тврђења природно је да ни закључци одбора стручњака у погледу проблема цена не могу да задовоље. Тамо се каже, да је опадање производње дошло као последица пада цена, да су збот
тога национални дохоци опали по где где за, 60% |
за три године. Тај закључак није тачан, јер при а
Dr. Ivo Politeo, Zagreb
ZAŠTITA ULAGAČA
„ста трибута заснована не на праву, већ на економ„ским приликама пољопривредних земаља инду„стријским. | Лондонска конференција не говори у опште 0 дејству поремећене равнотеже између цена. појединих група артикала, већ о подизању цена. Одбор стручњака додирује то питање на један увијен на"чин. Он каже да је терет дугова, изражен у реалној "вредности, постао за дужника несносан услед пада продајних цена. Значи дакле, да су за произвођача, "индустријских шроизвода, чије су цене пале према, "првобитном тврђењу одбора стручњака, дугови по"стали несносни. Значи да пад цена има за после"лицу поремећај равнотеже између дужника, и поверилапа, на штету првих.
Одбор стручњака истиче још једно штетно ' дејство пада цена (овога пута говори о паду општег "нивоа, цена и ако у ствари он сматра да. је главна, | караклеристика, данашње привредне депресије о|ремећај између цена појединих категорија добара) 'наиме: да са падом пена терет пореза постаје пара|ливирајући за трговину и индустрију. То је тачно; (само до сада нико још није ни помислио да тражи да се подигне ниво пена, да би се дације учиниле |сношљивијим. Наука о финансијама, а нарочито | најновија, истраживања о коњунктури и државном буџету, стоји на гледишту, да дације имају да се „прилагођавају ошштем нивоу цена.
| (Наставиће се)
ва
PUTEM PREBIJANJA
(KOMPENZACIJE)
1 Ртесита garancija države za ahbtivnost banaka pod čl. 5 i 6. 1I U najgorem slučaju oglasiti uloške za platežna sredstva medj banhama, III Odgovor na zamerhe,
I Preećutna garancija države za aktivnost banak pod čl. 5 i 6 |
Dosad su se pojavila dva takva udruženja: jedno u Za-
grebu, drugo u Ljubljani. Došla su kao reakcija na korake onih depozitnih novčanih ustanova, koje su utekle pod zaštitu SS-a 5.
i 6. Zak. o zašt. zemljoradnika. A da je ta reakcija prirodna, potrebna i pravedna, bit će razumljivo čim se uvaži samo ovO: depozitne ustanove dobiše moratorijum u pogledu uloga, ali ulagači ne dobiše moratorij u pogledu svojih obveza. Depozitne ustanove zašlićene su pred svojim vjerovnicima ulagačima, ali ulagači nijesu zaštićeni pred svojim vjerovnicima, pred svojim potrebama. Miera je i odviše jednostrana, da se ne bi osjetila | priznala kao nepravedna i da ne bi ujedno izazvala reakciju.
~
i Problem zaštite ulagača nije danas, baš u ovome momentu, jednak onome problemu, koji se kušalo rješavati kod nas odmah poslije svetskoga rata (vidi referate dra. V. Bajkića i dra. M. Škerija na Kongresu pravnika god. 1926 u Sarajevu. Nije jednak bar po svome opsegu ili po aktuelnosti nekih njegovih dijelova. Danas je na pr. potisnuto momentano u pozadinu pitanje, koliki mora da bude razmjer između vlastitih sredstava jedne depozitne banke i onih tuđih, dok je iskočilo u prvi red pitanje, kako da se otope zamrzli krediti dani baakama (ili štedionicama i uopće novčanim ustanovama) u formi depozita po wlagačima? ] ako se potonje pitanje dade svrstati pod problem likviditeta banaka ipak зе род Нт Икманејот пе газиmijeva onaj kakav je prije bio zamišljen. Ono je bio likviditet za