Narodno blagostanje

1. јули 1933,

i natapati oko 10.500 ha. Problem isušavanja sastoji se u produbljavanju donjeg dela korita reke Bojane usled

čega ·bi voda sama olticala. Smatra se da bi se isušiva-.

njem predviđenog dela jezera rešio problem ishrane Crne Gore. Neosporno da bi se na meliorisanom delu moglo nastaniti 4.000 porodica, ali s obzirom na težinu ргоblema bilo bi pofrebno 450 miliona dinara za izvođenje ovih radova, te bi opterećenje po hektaru iznelo 20.000 dinara!

Meliorac:ona površina Primorske banovine iznosi

svega 10.000 hektara i deli se na močvare oko donjeg dela Neretve, buško polje i mostarsko blato. U Dravskoj banovini melioraciona površina iznosi

37.500 ha i ofpada uglavnom na lijubijansko barje i na gornje i donje ptujsko polje, dok ta površina u Savskoj

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 425

banovini'iznosi 150.000 ha i deli se na ova polja: lonjisko, jelas, crnac, biđ i odransko polje. | U Vardarskoj banovini sada se isušuje skopsko poije u površini od 8.600 ha, od kojih će 4.000 ћа рпpasti agrarnoj reformi. Pošto se istovremeno izvode i radovi natapanja to će isušivanje ovog polja biti renfabilnije. Ostaje za isušivanje: struško blato, crna reka, prilepsko i tetovsko polje u ukupnoj površini od 28.500 ha.Naše močvari uglavnom pripadaju fipovima zemljišta koja obilu|u u mineralnim sastojcima. Isušene, one su u prvo vreme odlični pašnjaci i livade; kao takve obično se puste da prve dve-tri godine „sazru”, t|. da se očiste od suvišnih i škodljivih soli, pa se potom stavljaju pod kulturu. Znači da one mogu biti od interesa naročito u pogledu intenziviranja stočarstva u našim „pasivnim” krajevima gde narod zna samo za ekstenzivno stočarstvo odnosno pašarenje na sterilnim pašnjacima.

ПЛАНСКО-ПРИВРЕДНИ ПРОГРАМ ЗА АМЕРИКАНСКУ ИНДУСТРИЈУ

Детаљи о овлашћењима која је добио Рузвелт од Конгреса за лечење кризе у индустрији —

— Писмо из Њујорка. —

У броју од 13 маја т. Fr. a под насловом „Планска привреда претседника Рузвелта“ ми смо сумарно анализирали овлашћења, која је он пре тога добио од конгреса ради лечења кризе у Северо-американским државама. Ми смо то назвали планском привредом. Наш пријатељ у Њујорку, који нам с времена на време реферише о важнијим догађајима у економском животу Северне Америке; упутио нам је 15. јун из Њујорка једно писмо, које садржи основне линије Руз-

велтовог овлашпења за реорганизацију индустрије. То писмо гласи:

„јуче сам примио „Народно Благостање“ од 3. јуна и са великим интересом прочитао чланчић под насловом „Шта

смета инфлацији у Америци“. Сасвим се правилно у томе чланку истиче, да до данас није ништа било учињено у правцу инфлације, ни новчане ни кредитне. Скок цена робе и хартија од вредности за последњих два месеца проузрокован је био првенствено увођењем принудног курса за долар, који је створио бегство из долара из страха од буду-. ћих инфлаторних мера.

Али се у томе чланчићу. не наглашава довољно, да је најсимптоматичније овлашћење које је Конгрес дао претседнику, оно да може да сведе златну садржину долара за 50%. Данас се не може рећи да ли ће Претседник да учини. употребу од те методе обарања куповне снаге новца и подизање цена. У добро обавештеним круговима сматра се, да ће долар бити покварен, кад буде дошла на ред стабилизација, али се не може знати у којој мери. Једно је сигурно, а то је, да ће влада учинити сваки напор да подигне цене, да би тиме олакшала терет дугова, повећала куповну снагу пољопривредника и оживела индустрију. Претседник је добио од Конгреса врло велика овлашћења у циљу повећања новчане циркулације и смањења вредности овца. Али су то само овлашћења. Претседник није обавезан ни на једну од тих мера. То је његово дискреционарно право. Лако је могућно, ако. се економске прилике буду и даље побољшавале, као што је до сада, да он не активира ни једну од тих мера.

Најважнији део тога законодавства је закон о унапре: "ђењу националне индустрије. Он се дели у три дела. Први

омогућава организанијама појединих индустријских грана, да колективно утврђују цене и контролишу производњу под врховном коктролом Претседниковом. Индустрија, која нађе за потребно да приступи тој мери, има пре свега да сведе конкуренцију међу предузећима на минимум и да искључи извесне методе конкуренције. То се односи нарочито на индустријска подузећа такозвана зу/еајаћор која плаћају бедне наднице и наморавају раднике на врло дуг радни дан, а своје производе бацају ва пијацу уз врло малу зараду. Та организација има да утврђује цене, да контролише произодњу, да рејонира територије, да углављује услове продаје робе, волумен кредита и слична питања. Законом се суспендује за две године закон против трестова, који је једна од најстаријих традиција американске индустријске политике. Ако једна индустријска грана не буде хтела да усвоји „кодекс лојалне конкуренције“, влада је може наморати или HOводом жалбе против њених метода конкуренције или просто на Претседникову иницијативу.

У другој глави говори се о односу између радника и | послодаваца. Индустрија која је усвојила „кодекс лојалне „конкуренције“ или која је на то приморана, мора у исто време да пристане на колективан споразум са својим радницима и да прими минимум наднице коју одређују раднички "секретари, и максимум радног времена. Важност ове одредбе лежи у чињеници да послодавци He могу радницима забрањивати да припадају једној или другој радничкој организацији по своме избору. Послодавци су покушали да омету националну организацију радништва позивајући се на факт да је свако подузеће мање више једна породица, чије су унутрашње ствари интимне природе те њени радници према томе немају никакве заједничке додирне тачке са радницима других компанија. То ипак не значи да би радничке организације и колективни уговори били забрањени у таквим компанијама. У рату и после рата развио се у Америци нов тип колективног уговора, такозвани раднички Совјети, односно претставништва радништва. Радништво једног подузећа организовано је у једну јединицу и као такво преговара услове с управом. Данас се сматра да је број радника организован у радничке