Narodno blagostanje
\
Страна 510
обавезе по виђењу смањене за 76.8 милиона, на 1037.3 милиона ин то због смањења свију позишија, које улазе у ове обавезе. Тако је државно потраживање опало за 6.8 на 3,0 милнона, код жиро-рачуна имамо смањење за 36.8 милиона, тако да износе сада 392.7 миљиона а разни рачуни показују
смањење за 53. 1 милион на 640.6 милиона, Томе на супрот
нмемо код обавеза са роком пораст за 12.2 милиона на 1312.5 милона а разна пасива мања је за 6 милиона и износи 310.7 милиона,
Све ове промене око ле су повећање опти-
цаја новчаница, пер салдо за 40 милиона, тако да износи оптицај крајем јула 43055 милиона. Заједно са. обвезама по виђењу оптипај новчаница износи 5342.8 милиона динара.
У милионима динара,
== | E „ROP 31. ХП | 31. XII |-15. VIJ 22. УШ| 31. УП АКТИМА 1931 | 1932 1933. | 1938 :933 Iloxasra Зи: у касана а на стр. 17584) 1760 8) 17197 2) 1797 2) 1797 2 вкове. 7 страној нонети 6.3 08 00 0.05 0.28
девиза |... : 332.0) 206.5| 1043) 1009) 973
Разији аванси Држави 1799.2) 1808.6] 1815.2) 1815.5| 1815.8
Привремени аванси [ лав.
Држ. Благајни . .. 600.0! 600.0) 600.0) 690.0
Новчанице у оптицају
Обавезе по виђењу: д потраживање Држава 29,3) 135 7.40 10.8 2,9 жиро-рачуни ... 326,3| 384.7/ 382.4/ 429,5| 3927
разни рачуни . . . 60.9| 299.6! 671.9) 673.1! 6406 Укупно . 416,5| 697.8)1061.4) 1114,1| 10373
5172.2) 4772.1: 43144! 4265.5! 4305.5
Обавезе са роком . . 681.1| 1459.4! 12980) 1300.2) 1312 5 Разна пасива . . .. 46.4. 40.3) 328.31 316,7/ 310.6
Оптицај и обав, по виђ.
БЕОГРАДСКА БЕРЗА. ~
После нагле хосе из прошлих недеља, ситуација се на.
нашим ефектним берзама у току ове недеље опет смирила. Тенденција код ефеката је у главноме мирна, а курсеви су остали мање више непромењени. Изузетак чини једино курс Ренте Ратне штете, који је нешто попустио, као реакција на сувише наглу хосу из прошлих недеља. Штета, која је од свију папира највише поскупела, сада је нешто лабавија, што је у ствари последица реализације, у првом реду код загребачких берзијанаца. Ови загребачки берзијанци пра-
вили. су највеће послове код курса Ратне штете од 210 и 212
и сада реализирају своје зараде. Зато је Штета последњих“ дана била јефтинија у Загребу него Београду, У Београду нема довољно робе и они берзијанци, који су остали без
робе, сада притискују на развој курса. Други се задовоља-. вају са постигнутом зарадом коју реализирају, продавајући |
Штету по курсу од 225 до 226. Крајем недеље. ишла је и“ по 224.50, док је било понуде по 226.50.
\
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Укупно 2096.8| 1968.1 | 1901.5| 1898.3| 1894.9 Девизе које но улазвоу | подлогу. | 28 86.4 1.9} 44,6) 424) 407 Кован новац: o | у ашкљлу и сребру . 38.8, :39.9- 304.81 306.6) 274.9! Демонетизирано сребро 33,9 Зајмови; _ ну истине . _ | ||1965624/{.0|1036.0|1082,7|0347 на кавтеје ох вреди. || 257) 3443 3170) 3172) 3171 Уне 2282.8 2456 8) 2253.3) 2250.0| 2251.91 Хартије СА вредности 27,4, 154) 133) 13.3| 13.3
Вредности рез. фовда 77.8) 58.0) 466) 46.8| 468 Вредности оеф, фовлова 2.9 7.9 6,7 6,7 61 Непокретности, завод за 5 азраду новч. и намешта || 145.0| 154.1| 157.3) 157.8| 157,8 РА аса 0 219! 21.6) 1143) 1144) 1183 ПАСИВА | : Капитан 2: |||. 180.0| 180.0| 280.0) 180.0| 180.0| Резервни фонк , .. ' 8271) | 73.8) 66.8) 66.8| 66% Остали фондови |. . 4.2 8.6 8.5 8,5 8,5
слику: док је 7%
5588.7! 5470 51 5375.8) 5379 7 5342.81 |
Бр. 32
Ратна штета је повукла и курс акција Аграрне банке.
Како у хоси тако и у попуштању последњих дана. 6% Беглуци а нарочито 7% Инвестициони зајам су чврсти и пока-= зују према прошлој недељи нешто чвршћу тенденцију. 7% Инвестициони зајам је тргован по 47 па и 48,50 и остао. је крајем недеље по 49 новац. ;
Средњи дневни курсеви закључака на београдској берзи били су у овој недељи следећи: |
28, (NM 31. |ym U. aBI. 2, aBD. 3:ав
7% Инвестиц, зајам — lj 47— — 4% Атрарци 5% Беглуци 50.629. 3555. == 36:65 36.50 1% Блер · 33.875. — — — 8% Блер · — __ — A. e 17% Селигман ДУО —— — 47.25. 21:29 Певца, Батне штете 22150 22520 22520 2026. 224,50 Атрарна банка 205. | 225 223,50) 223. 228 _ Народна банка — — — — —
Због већ поменутих реализација“ су и обрти у овој недељи била већи но у прошлој а износе укупно 2.4 милиона према 2.01 милпон. Мајвише закључака је прављено у Ратној "штети, за 1.32 милиона, од чега долази 1.01 милион на промпт робу а 226 хиљада на термине. После Ратне штете имају највеће обрте 6% Беглуци за 416 хиљада и акције
„Аграрне банке, са 424 хиљада. У 7% Блеру је трговано за
111 хиљада, у 8% Блеру за 20 хиљада, 7% Селигману за 54 хиљаде, а у 7% Инвестиционом зајму за 55 хиљада.
На париској берзи су наши папири на последњим састанцима у току јула 0. г. опет нешто мало попустили, што је свакако у вези са отитом тенденцијом која преовлађује на тамошњој берзи. Имали смо следеће курсеве:
25iyn 261ул 27јул 28јул З1јул 4% из 1895. год. 32:40 3550. 32.50 3925 3225 5% из 1902. год. 167— 162— 165— 4.5% из 1906. год. 146— 148— 146—— 149,— 1504.5 из: 1909. год. "15058 146 ~ |40 [55 [48 5% из 1913. год. 3150 3175. 3:75. 315 31 4.5% из 1910. год. = 145— 146— 143— 1474.5% из 1911. год. 1% из 1981. год, 20.50 20. — 1975... 19 -— 1050
На њујоршкој берзи имамо следећу интересантну Селигман постепено попуштао, видимо, да су 7% и 8% Бле прилично поскупели. Тако су нотирали:
На дан 7% Блер 8% Блер 7% Селигман 18. јула 22 — 23.65 24.25 25. јула 24.50 24.50 26.65
1. августа 28.— 27:65 25.—
На девизном тржишту је ситуација остала у главноме непромењена, изузев долара, који се је опет мало поправио. Ба београдској девизној берзи обрт је износио 5.31 милиона динара према 3.05 милиона у прошлој недељи. Највише послова прављено је у приватном клирингу са Бечом, за 4.65 милиона, по курсу од 8.66, 8.67 и 8:60. Прчки извозни бонови трговани су за 75 хиљада, по 38 и 38.50, а очекује се, због недовољне робе, да ће поскупети.
У осталим девизама обрт је био следећи: Њујорк 146 хиљада, Париз: 131 хиљада, Лондон 187 хиљада, Цирих 75 хиљада, Милано 19 хиљада и т. д,
ZAGREBAČKA BERZA Devizno te žište, Dolar se na internacionalnim tržištima neŠto OpOravio. То se oseća i kod nas. Robe je opet malo. A tražnja biva nešto veća jer mnogi trebaju dolarte za svoja plaćanja na strani. Šteta što nisma znali da znatnu ponudu dolara
koja se je osećala kod nas u danima znatnos padanja Китзеуа |
· iskoristimo radi pojačanja naše devizne zalihe. · _ | Sa Nemačkom opet imamo ugovorno stanje. Uvoz i iz Ne
mačke opet će biti nešto jači. Prema tome i nemačka potraži-
Про 15 | ____-_