Narodno blagostanje

}

12. август 1938.

turizam. Objekti koji bi se kupili za te dinare ne bi mogli biti otađeni za tri godine. Teško je dakle pretpostaviti da će Ameri„kanci, Francuzi itd. kupovati nepokretnosti i hartije od vrednosti kod nas. A što se tiče iurizma, on ne može nikad uzeti veliki obim. Naizad on je dobro došao, jer to |e izvoz robe na licu mesta. Prema tome je vrlo verovatno да се najveći deo bi

isplaćen u obligacijama i 10% u moneti. То рак znači da ćemo gacij |

plaćati svega 15% (računajući i ažiju) od celokupne naše dosadanje službe po spoljnim dugovima. Znači dalje da se postiže

jedna ušteda u budžetu izdataka od više stotina miliona dinara

godičnie za iri godine,

" Ро sada je bio običaj da se kod moratorijuma transfera iznos duga polaže na određeno mesto, tako da njime dužna država ne može raspolagati, jer služi Kao garancija. Po našim

АРОДНеО BJIAPOCTAJDHM

Страна 510

sporazumima izgleda da će sve One sume koje ostanu slobodne posle deklaracije od strane pojedinih portera biti stavliene Ministarstvu finansija na raspoloženje. I to pretstavlja uštedu kao što rekosmo oto č i to je ogroman uspeh.

Kad se ima u vidu da su između Grčke i stranih DOVefilaca prekinui pregovori O službi stranih zajmova, jer Se OVi nisu zadovoljili grčkom ponudom da plaća u devizama u prvoj godmi 22!/,7%, 1 drugoj 25% i u {rećoj 271, 0, da su takođe

prekinuti pregovori između Bugarske i njenih poverilaca kojima

је nudila 15% u devizama a ovi ih nisu hteli primiti i najzad da ni jedna država do danas nije dobila mioratorijum transfera i plaćanja za 85% (računajući tu i aži|u) svojih obaveza na strani, onda se mora priznati i podvući da sporazum sa porterima pretstavlia veki uspeh za našu državu.

BRE Bi 38

EB. Бајнић

НОВ РЕ.

Пишући у више махова 0 житком проблему ми смо стално наглашавали, да се укидањем слободне житне трговине преко границе оправдава постојањем преференцијала и жељом да се утиче на цене, Кад се не жели да повећа цена преко паритета светског тржишта и када се немају преференцијали, онда је слобода најидеалније стање заграничне трговине житом.

Ми имамо нов житни режим, који је проглашен слободним, Он се састоји у томе да је извоз из земље, које нам дају преференцијал, остао и даље предмет монопола. Под тим условом, а каља се нема намера да се интервенише у корист цене жита, могућно је и најбоље је оставити слободгу трговину. Оно што је њу онемогућавало до пре последње одлуке, тб је била чињеница, да је немогупно куповати на истом тржишту по двема ценама: једна за преференцијалне земље а друга за светско тржиште. Када се преференцијални извоз резервише за монопол, онда је, као што рекссмо пожељно увести слободну трговину.

Али смо ми у недоумици, да ли се нов режим може назвати либералним. Правно то је концесиони систем, а он је супротност либералном. Нема слободе где је концесиони систем. Истина у службеној изјави се каже, да ће тај систем бити манипулисан са 100%-тном либералношћу. Ми то верујемо; али то је тек ограничење, јер се без концесије пе може извести ни зрно жита. Шикане које се могу извести, недогледне су. Да оставимо на страну таксу, која се мора плаћати; питање је, каквом ће брзином бити решаване поједине молбе. Већ у томе може бити велико ометање сло"бодне трговине. Као што рекосмо, ми радо претпоставља мо, да ће ново створени одбор, — а налазимо да 10 није никако било потребно — вршити тај посао брзином, каквом до данас није радио ни један уред у земљи,

Али се логички намеће питање, на шта ће нам тај концесиони систем, када је намера да се васпостави режим слободне трговине житом преко границе Ми држимо да није тешко наслутити одговор на ово питање. У ранијим иландима ми смо истакли, да је један од битних постулата изше

трговине житом, да 100%-тно искористимб преференција-.

ле и само вишак преко њих да извеземо на светско тржиште. Да би се то постигло држава мора имати могућности да. забрани сваки даљи извоз, чим добије сазнање, да извозни вишак износи таман толико колико преференцијални контигенти, Ако би се увела потпуна слобода, накнадна забрана извоза имала би за последицу недогледне рекламације сд

ИМ ИЗВОЗА

стране приватних извозвика, који би' увек вашли довољно, доказа да су продали на термин огромне количине, те да им“

држава мора платити накнаду, ако не лиферују робу. Помоћу коншесионог система држава искључује сваки ризик за себе. Она може у свако доба да обустави даље давање одобрења за извоз, без икакве даље одговорности. јер концесисни систем претставља дискреционарну власт да се нешто да или не да.

Међутим не треба нарочито доказивати да је ковце=

сиони систем само заштита државе од ризика, али да он »

| сам по себи не пружа никаквих елемената за правилно из=-

вођење те идеје. Другим речима на основу чега ће држава знати, када је моменат да обустави давање концесија за приватан извоз, да би обезбедила робу за преференцијалне контингенте2 Нити имамо статистике жетвеног приноса, нити знамо колика је потрошња у земљи. А ако бисмо једно и

друго знали, још увек не бисмо могли знати колики ће бити.

извозни вишак услед познате игре између пшенице и кукуру-

за. За разлику од већине народа у свету наш народ има ал=

тернативан хлеб: пшенични и кукурузви. Који ће да игоа већу улогу зависи од стања народног благостања и од р>= зултата жетве једног и другог производа. Ма како да је жетва обилна, ако берба кукуруза буде обилна, онда је, услед привредне кризе, вероватно да Be извозни вишак бити већи но што би био кад би и кукурузна берба подбацила. А и од цена једног и другог производа зависи много.

Према томе, по нашем скромном мишљењу, у пркос концесионом систему нема се никакав критеријум ради укидања слободе извоза и увођење искључивог монопола. То све не би било потребно, ако би се у преференцијалне земље увозило брже но у остале. Али је много вероватније обрпуто. Према томе постоји и даље опасност да се услед слободе извоза извезе мање или више но што је то потребно према преференцијалним контигентима. А штета је У оба случаја. Због тога је наше скромно мишљење да слободна трговина не иде у данашње време.

Монопол за извоз у преференцијалне земље резервисан“ је за Призад. "греба и њега запослити. У осталом то је државна институција. Намеће се питање, какве ће цене Призад плаћати. У напред се може одговорити, да он може плаћати само оне исте цене, које плаћају и остали извозници, јер се две диференцијалне цене не могу ни замислити.

" То исто гледиште заступа и DP. Воја Борђевић у „Политици“

од д т. м. Значи да се нема намера да се преференцијали