Narodno blagostanje
Страна 536
соке. На свима, пак, линијама отсуствује неопходна сигурност, а нарочито комодитет. Вожња аутобусом на саобраћајно живим линијама претставља право мучење. Не води се рачуна о томе да се прими онолико путника за колико има места. Тиме се путницима стварају непријатности у вожњи, а преоптерећењем смањује се проценат и онако мале сигурности. Стога мислимо, да би у интересу општости, овоме питању требало посветити пажњу и наћи решење које пе задовољити све интересе проистичуће из упо-
требе једног саобраћајног сретства опште корисности. Нама-
се све чини, да ће се морати путем, којим су прошле желез-
нице: подржављењем. На конференцији Савеза аутобуских
предузећа изнето је да је за последњу годину дана 10 компанија пало под стечај, а 14 ликвидирало. Толико је оштећен приватни интерес. Општи интереси, међутим, оштећени су још више, јер аутобуски саобраћај није могао да удовољи ниједном интересу општости, па често ни оном у погледу јевтиноће, нарочито на линијама монополског карактера. ЈЕ ПН НЕВЕН
У „Народном ЕБлагостању“
Оштра криза житног ре- 60. 27 од 1. јула тек. год. сжима у Француској Ц
изложили смо нови француски „Закон о организацији и одбрани житног тржишта“, чија. је главна одлика да гарантује минималну цену од 115 франака за 100 кг. пшенице тешке 76 кг. по хектолитру. Ова се цена мора плаћати од 15 јула т. г. а повећава се тромесечно по 5 фр., тако да би у последњем тромесечју текуће кампање изнела 130 франака. За ослобађање тржишта од притиска велике понуде нове пшенице у почетку кампање и остатка из старе кампање од око 6 милиона квинтала препоручује се лагеровање за коју је сврху држава основала фонд од 200 милиона франака, који би служио за давање помоћи пољопривредним организацијама, које то врше. Предвиђа се такође могућност денатурисања пшенице за сточну храну а и извоз уз премију од 80 франака од 100 кгр. тј. у висини увозне царине.
Мако жетва још није завршена већ се у читавој земљи констатује да се одредбе новог закона не поштују. Према досадашњим проценама овогодишња ће жетва по каквоћи и количини достићи прошлогодишњу, ако је и не премаши, наиме 90 милиона квинтала. То значи да је суфицитарна за'5—7 милиона квинтала. Млинови се због тога устежу од куповина по минималној цени; надајући се да нови режим неће моћи да функционише и да ће цене пасти бар на ниво пре увођења новог режима тј. 100—102 франка за 100 килограма. Сељаци, који не могу да нађу купца по минималној цени, која формално мора да се плати, а требају повац изигравају закон. У првом реду у купопродајним уговорима декларише се тежина робе мања од 76 кила по хектолитру, и тиме се плапа за 10—12% мање. Нешто лукавији начин изигравања закона састоји се у томе да сељаци и пољопривредне организације заједно са пшеницом продају п остале врсте жита за које не важе одредбе закона, на пр. раж, јечам, 306, или кромпир итд. по нижој од нормалне цене тако, да се трговац обештети за оних 10—15% разлике и еНУ жнималне и тржишне цене тненице. Или следећи начин; Трговци иду по селима и плаћају пшеницу по 115 франака али уз тајну погодбу да сељак од њих купи одговарајулу количину вештачког ђубрива и осталих потребних артикала по већој од обичне цене, тако да се опет надокнади ова разлика.
Изигравање закона одмах је примећено, па влада настоји да појача извоз. Међутим, ротердамско тржиште преплављено је робом из Средње Европе, тако да се францу-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ о __Бр. 34
ска роба највише тргује у Лондону. До сада је издано извозних дозвола за око 2 милиона квинтала, Француска роба у Лондону продаје се по 40 франака од 100 килограма. Али на енглеском тржишту француска роба неће моћи с успехом да конкурише гшеници из доминиона која ужива преференцијал. Нефувкционисање новог житног режима у Францу-. ској предвиђало се. Кад је жетва суфицитарна, а из прошле кампање налазе се још велике непродате залихе, онда регулисање цена није могуће, пошто понуда знатно надмашује тражњу. Садашњи закон знатно је ангажовао државу у циљу одржавања цене пшенице, али већ досадашња искуства показују, да ће се држевна интервенција морати проширити, ако се функционисање закона жели обезбедити нарочито у правцу јаче контроле, а и стављањем нових сретстава на расположење.
У нашој повременој економској литератури ја није постављено питање која је привредна грана највише страдала од кризв. У расправљању о кризи водећу улогу је играла пшеница. Она је била предмет највећег старања међународних и националних конференција. Речено је да је цена пшенице пала на ниво на коме није била од пре 400 година. Потом је речено да је каучук најтеже погођен кризом, јер је његова цена пала још катастрофалније, Међутим тај најнижи ниво цене био је пролазан,
у
По нашем мишљењу дрварска привреда претставља
највећу жртву данашње кризе. Ово је за нас у толико важније, јер дрварска привреда у нашем платном и трговинском билансу, као и у целокупној народној привреди игра значајну улогу. Вредност извоза шумске индустрије са близу две милијарде динара у 1929. свела се на пола милијарде у прошлој години. Извоз по вредности опао је за преко 10%. Катастрофа шумске индустрије у многоме | узрок вашим општим привредним тешкоћама.
При оваквој ситуацији годишња скупштина (Савеза индустријалаца и трговаца шумских производа, у Загребу била је у знаку највеће резигнације. Као разлог тешкоћама шумске индустрије наведене су следеће чињенице: неповољан трговинско-политички положај, тежња зе-
"маља увозница да што више развију сопствену производњу
ма и по пену девастирања шума, отсуство утицаја дрварских привредника у решавању властитих проблема, неуспех међународних конференција да ма шта допринесу побољшању прилика на међународним тржиштима, немогућност извоза у Мађарску (што је трајало целе прошле године), не давање дозвола за контингентирани увоз у Француску, док је Аустрија успела да осигура преференцијал од 5 фр. за 100 кгр. за свој увоз резане грађе, непроменљивост железничких тарифа у вези с падом цена и т. д.
Ових дана један наш дневни лист, пишући. о дрвар-
ском одбору лондонске привредне конфереције, изразио је жаљење што у овоме одбору није било делегата и наше штумске индустрије. Мислимо да се нема шта жалити. Дрварски одбор, од свих осталих, био је најкраћег века. После треће седнице, да се не растури од бруке, одложен је за октобар!
Уосталом, ми Савез шумске индустрије у своме овогодишњем извештају гледа са скепсом у међународне конференције. Сасвим исправно. Наша шумска индустрија са те стране нема шта да очекује. Њој се, у данашњој ситуацији, једино може помоћи унутрашњим привредно-политичким мерама. Опоља. помоћ може очекивати само у 95 ако би дошло до побољшања конјунктуре.