Narodno blagostanje
19. август 1933.
_БАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ
RO RO маљеви
Uvaženi gospodine uredniče! Razlika između аксђе i, : |
obligacije nosnije čitaoce „Narodnog Bla| gostanja” i da se u plasiranju svoga kapitala uvek upravljam po Vašim berzanskim izveštajima. Do sada nisam imao razloga da se pokajem. Ali u jednom se pitanju ne mogu da složim s Vama, naime, u pitanju kursa akcija Paba. Idući za „Narodnim Blagostanjem” ja te papire nisam kupovao, ali sam na taj način pretrpeo veliku izgubljenu dobit, jer da sam ih kupovao ispod 200, kako je dugo. bio kurs, imao bih danas lepu dobit na kapitalu. Zašto smatrate Vi da akcije Paba nisu isto što i državni papiri, pošto njihovu dividendu garantuje takođe država?
ri yas ТЛНИ ЕН, kesa ВАА теретна јави раса
Odgovor ;
Razlika leži u tome, da je kod državnih hartija garanto„vana glavnica, a kod akcija Paba samo dividenda, i to u procentima glavnice. Pab je akcionarsko društvo, njegovi papiri: su akcija, a ne obligacija; Pab je poslovno poduzeće, kreditna ustanova, koja mora imati istu sudbinu kao i sve ostaie kreditne ustanove. Pabu se mogu dogoditi gubitci (i dogodili su se i ako još nisu iskazani) kao i kod svih ostalih kreditnih ustanova. Pored toga Pab je poslednjom izmenom Zakona o zaštili zemljoradnika izbačen iz izuzetnog položaja u kome je sada Narodna banka. Nakratko, glavnica Paba smanjuje se za iznos gubitaka i dubioze. 1] ako budu sve naše kreditne ustanove morale да офрији од glavnice, moraće i Pab.
(Garancija dividende po jednom papiru ne menja ni u koliko njegov pravni karakter. Akcija je akcija, a obligacija obligacija. Kod akcije nije obezbeđena glavnica i ako je obezbeđena dividenda, a kod obligacija je obezbeđeno i jedno i drugo. Tako je na svima berzama u ovakvom slučaju, da akcije s garantovanoni dividendom stoje daleko iza obligacije istog tipa.
Totalno podržavljenje poljoprivrednog kredita u Americi
зета а ата агља ла рока та
Naročita teškoća za američku poljoprivredu nastala je otuda što je prezadužena i što su se mogućnosti dobijanja kredita Ze au | DOosle martovske bankarske krize još više pogoršale. Američka poljoprivreda dugovala je krajem juna tek. god. oko 8.5 milijardi dolara dugoročno po hipotekama i oko 3,5 milijarde dolara kratkoročno.
Američkoj mehaniziranoj poljoprivredi mnogo je potrebniji kredit nego li na pr. našoj seljačkoj. Zbog toga je sad Ruzvelt iz osnova reorganizovao poljoprivredni Rreditni aparat uvodeći 1. zv. Farm Credit Admin.stration. Dosada su poljoprivredni kredit u Americi negovale nekoliko vrsta banaka. Najglavnije su bile Federal Land Banks, koje su davale hipotekarne kredite i čija se većina akcija nalazi sada u rukama federalne vlade. Joint Stock Land Banks nalaze se u privatnim rukama, ali su pod nadzorom vlade. Intermediate Credit Banks rediskontovale su kredite date od drugih banaka i poljoprivrednih kreditnih zadruga. Potrebna sretstva nabavljale su izdavanjem obli-
gacija. Konačno vrlo su važne bile zadruge za poljoprivredni kredit.
Prema novom zakonu Joint Stock Land Banks ne mogu davati nove kredite, tako da one ostaju samo za odvijanje dosadašnjih poslova. Federal Land Banks, koje sada imaju više od 1 milijarde hipoteka dobivaju novim zakonom pravo da izdaju za davanje novih kredita obligacije do iznosa od 2 milijarde dojara, Čiju kamatu garantuje federalna vlada. Dužnici po hipotekama Federal Land Banks dobivaju petogodišnji moratorijum amortizacije, a kamata im se snizuje na 4 i po %. Posebni kredit od 200 miliona dolara dala ie vlada ovim bankama. da ih podele farmerima za kupovinu farma, koje su usled nemogućnosti plaćanja hipoteka 'bile prodate.
vi znate da ja spadam u najtev-
Što зе tiče kratkoročnih kredita, koji. su davani od za-. |
draga i 'Intermediate Credit Banks oni će i u buduće davati te
kredite pod nadzorom Farm Credit Administration. Država daje.
pomoć od 120 miliona dolara „posebnim odelenjima Federal Land Banks t. zv. Production Credit, ·Corporations pod čijim se
nadzorom nalaze i kreditne zadruge i intermediate Credit Banks. | Budući da će se na Osnovu OVO noOvOg kapitala moći izdati . pet puta više obligacija to će za поуо kreditiranje biti na raspo-
loženju iznos od oko 620 miliona dolara. Osim toga osnovaće se u dvanaest distrikta u kojima postoji Federal Land Banks, t. zv. 'Bank for Cooperatives, koje će potrebna sretstva za kratkoročno kreditiranje zadruga dobiti od Central Bahk for Cooperatives,
koja se osniva u Vašingtonu, kao sekcija :Farm Credit Admini- · “strat.on.
: U svih: dvanaest distrikta а sve оуе угаје поме: kreditne organizacije i stajaće pod nadzorom 0 agenata
Farm Credit Administration.
Nova organizacija poljoprivrednog kredita u Americi na-
lazi se potpuno u državnim rukama, centralizirana je i biće VO-
»đena po jedinstvenom planu. To je · dalekosežna plansko-pri:vredna mera. Povećanje cena agrarnih proizvoda, delimični mo:ratorijum, pojettinjavanje i bolja organizacija polioprivrednog “«redita omogućiće američkoj poljoprivtedi da znatno втапј ге- | alni teret svojih dugova i da ponovno postane aktivni deo ame-
tičke narodne privrede, što će olakšati delo rekonstrukcije preduzeto od Ruzvelta.
|CS COS m Podizanje carinskih stavova ma razne vrste voća u Nemačkoj od 17 tek. m. izazivalo je veliku za______________ brinuitost u jrugovima naših proizvođača i izvoznika voća.
Nove carine iznose na 1 kilogram:
Kriza izvoza voća u Nemačku
svežih šljiva Jin. 5.70 ranije Jin. 1.J4 pekmeza У КАО e „ 0:95 suvih šljiva u džakovima 0. 25700) ;; ~ ПА suvih šljiva u sanducima 0.50 и > 152
Carine iznosle 150—600% vrednosti ako dodamo 10% Ausgleichsteurer.
%
Naša. štampa je, kao što je poznato, ovaj slučaj već zabeležia, osluđujući, delimično, držanje Nemačke. Sa ovakvom kritikom se ne možemo složiti. Osnovica našeg sadašnjeg odnosa sa Nemačkom je klauzula najvećeg роуја5сепја. To znači da obe zemlje imaju prava povećati carinske stavove prema svom nahođenju, a da druga strana ne može {io da spreči. ] svakom početniku u trgovinskoj politici je danas jasno, kad se {rgovinski ugovori sklapaju samo na nekoliko meseca, a otkazni rokovi iznose tek nekoliko nedelja, da postoji velika opasnoslt naglih promena. Naša roba carini se u Nemačkoj po stavovima koje je ona ugovorila sa bilo kojom državom i koji su za vreme dok fraje ugovor nepromenjivi ili po autonomnim stavovima, koji se mogu uvek menjati.
Pre no šio jedna država odluči da primi ugovor jedino na bazi Маштше пајуебес ромјабсепја, tačno ispita postojeće vezane i autonomne stavove za njezine glavne izvozne artikle. Tako kad smo i mi nedavno zaključili ugovor sa Nemačkom znali smo koji su carinski stavovi za naše važne artikle. Mi smo dakle znali koliki su nemački autonomni stavovi za sveže i suhe šljive i pekmez, a takođe da postoje i vezani stavovi za te artikle a francusko-nemačkom ugovoru. Znali smo takođe da otkazni rok u tom ugovoru iznosi samo 2 nedelje i da su Ovi ugovorni stavovi trebali da se otkažu 2 avgusta tek. god. ı da u
Страва 537 |