Narodno blagostanje

Страна 574

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

; Бр, 36

скачу и — као што је то у целоме свету — неће свет да купује док курсеви не почну да скачу. О томе су писане дебеле књиге, и тражен је начин да се спречи да публика не купује по највишим курсевима; али против тога нема лека: само кад скачу курсеви, публика се анимира за папире. | Кад кажемо да се публика интересовала са тезаурираним новцем за хартије од вредности, онда је потребно напоменути да је то у врло скромним размерама. Да су се већи износи капитала обратили нашим берзама за хартије, онда би курсеви достигли невероватну висину. Али је свакако тачно то, да је за време последње хосе један део папира одведен с берзе у приватне портфеље. Другим речима све је мања количина хартија од вредности, која није у чврстим рукама и која је предмет берзанске трговине. Више пута смо истакли, да су врло мали зноси тих флуктуирајућих папира и кад смо последњи пут показали обрт у папирима за последњих 12 недеља, ми смо тврдили, да :|, од тога претставља обрт истих комада. Међутим ни то није тачно. Функционери Београдске берзе који ликвидирају терминске послове и све послове за готово, у колико се врши ликвидација преко берзе, причали су нам ових дана један веома интересантан детаљ, наиме: да се стално исте серије п бро-

јеви Ратне штете појављују при свакој ликвидацији. Рекао.

би човек да се београдски берзијанци стално гађају истим комадима Ратне штете, Другим речима једна мала количина Ратне штете стално је у обрту међу берзијанцима, тако да се може рећи да од целокупног обрта половина и више пада на исте папире.

(Ова се недеља завршила врло чврстом тенденцијом. То се види из прве таблице. У ствари ради се само са Ратном штетом и Беглуцима; у свим осталим папирима обрт је минималан, нема понуде, па због тога се ни тражња не жури.

(Ове недеље износили су обрти на Београдској берзи:

Рента Ратне штете (промпт) 1.629.000

5 > 5 (термин) 284.000 7% Инвестициони зајам 50.000 4% Аграрци 29.000 6% Беглуци 93.000 7% Блер - - 20.000 7% Селигман 57.000 Народна банка 27.000 Атрарна банка 115.000

Укупно 2.304.000

Горња таблица нам показује да се обрт опет “мањио. То јоза увек чини чврста тенденција. Свет не пушта папире из руку. Карактеристично је за последњу недељу, да се повећао посао у терминима и друго да се знатно повећао репор. Код Ратне штете репор износи 15 и по %. Кад се има у виду да је улагање новца у репор најсигурнији и најликвиднији пласман, онда разлика између курса Ратне штете промпт и онога за крај мецембра од 4 пуна поена, значи да код нас влада огромна оскудица на новчаном тржишту. Само у доба огромне шпекулације репор се пење на ту висину. Данас код овако малог обрта репор износи 16%, доказ да су све наше банке у оскудици капитала. То је само један симптом од многих кризе нашег банкарства.

Берзански се посао не да замислити без репора односно ломбарда, како се то код нас практикује. Оскудица на новчаном тржишту, а специјално немогућност ломбардирања хартија од вредности, утиче деструктивно на курсеве наших хартија од вредности. Може се мирно рећи, да би данас Ратна штета стајала на 300 кад би берзијанци имали могућности да ломбардирају произвољне количине. Данас је ситуација на новчаном тржишту тако очајна, да берзијанац нема могућност да ломбардира ни за 200 хиљада динара

хартија од вредности, а има их који би ломбардирали много пута помножен тај износ. Није неповерење у државни кредит, већ парализа нашег банкарства и услед тога осуство ломбарда и репора главна мора која дави курсеве наших хартија од вредности. Као што рекосмо, огроман диспаритет између промпт робе и термина за то је најбољи доказ. Људи верују у скок курсева, па како немају готовог новца, нити имају могућности за ломбард, то плаћају терминску робу преко свакога резона, јер сматрају да ће при том високом курсу још увек да зараде.

Доларски папири још увек су у загушљивој атмосфери. Свет је врло незадовољан решењем о доларској клаузули. Не може да разуме зашто да се фаворизирају странци према домаћим, зашто да странци добијају златне доларе, а домаћи папирне. Како је цео свет изгубио веру у долар, то се неповерење преноси на доларске папире. Отуда бежање од њих. Свет се боји даљег падања курса долара, јер ће у томе износу пасти и износ динара при продаји доларских папира и при наплати купона. Међу имаоцима доларских папира код нас у велико се третира питање, да ли држава има у опште право, да код јасне златне клаузуле на тим папирима исплаћује у папирним доларима. Постоји намера да се подигне тужба против државе, ако буде исплаћивала у папирним доларима. Ми држимо да би држава требала да промени своје раније решење и да исплаћује на бази златног долара, онако исто као. што исплаћује и странцима.

На париској берзи наши су папири у скоку, пошто је пред крај прошле недеље Париз имао најчвршћу берзу на

свету. Забележени су следећи курсеви:

2давг. 2Завг. 2Лавг. 25авг. 28 авг. 4% из 1895. год. 39245 3290 3225 3250 = 5% из 1902. год. 160— 163 — 161-—. 165=— (1614.5% из 1906. год. [48 | [09 [498 [09 [50

45% из 1909. год. ' 135—- 142— 135— М3=— 1А5= 5% из 1913. год. 3190 3060 3185 3l 35

4.5% из 1910. год. 137. 138 137. — 137. 138

45% из 1911. год. 141—— 147—— 145—– 147— 1417% из 1931. год. 2070. 2015. 2055..20715. 21—

На њујоршкој берзи наши су доларски папири нотирали: 7% Блер 8% Блер 7% Селигман_ 15. августа 2365 25.25 2622. августа 22:65 25.—K 32.75 29. августа 22.— 2 | 281

На београдском девизном тржишту имали смо обрт од 4.334 милиона према 4.80 милиона у прошлој недељи. У приватном клирингу са Бечом трговано је за 3.62 мнлиона по курсу од 8.65 и 8.57; пред крај недеље попустио је куре шилинга на 98.60. Бонови Грчке новчаничне банке трговали су за 121 хиљаду — што је релативно много — а по курсу од 38— У девизи Њујорк обрт је износио 78 хиљада, Цирих 112 хиљада, Париз 268 хиљада, Лондон 120 хиљада итд.

ZAGREBAČKA BERZA |

Devizno tržište. Tendencija na deviznom tržištu postala je opet nesigurna. Naročito to vredi za dolar i englesku funtu. Dolar je službeno Dao ispod 40.—, dok se je funta spustila sve do 182.96. Usled najnovijeg pada. dolara ponuda u njima u pri-

vatnom piometu je nešto паса nego pre par OU a kurs se kreće oko 53.—. -

Promet u auslrijskim šilinzima po privatnom kliringu

nešto je življi. Dnevno se prometne i do 30.000.— šilinga, izuzeV

O O Prvi dan su šilinzi zaključivani uz Sr ednji, kurs od