Narodno blagostanje
9: септембар 1933,
= Стање чековних рачуна код Поштанске штедио-
нице, које је од појаве кризе поведења стално у порасту, бе-
лежи у месецу августу огроман пораст од 181 милион од- ~
носво од 20% и износи 31. августа 1 милијарду 82,5 милиона према 901,7 милиона 31. јула тек. год. Пораст током месеца јула, износио је 11 милиона. Повећали су се такође и" улози на штедњу од 500,8 на 512,3 милиона динара. Укуптно повећање свију врста улога износи дакле у месецу августу огромну суму од 193 милиона динара.
— У Бугарској је ових дана законским путем максимирана камата на 8% за све трговачке и приватне кредите и за хипотеке.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— ШПбема споразуму између поверилаца предратних турских зајмова с једне и Турске и левантских држава под француским мандатом с друге о служби тих зајмова било је утврђено да ове задње преузму на себе 8,17% односно 10,05% предратних турских дугова, већ према томе да ли су ови настали пре или после 1912. До августа тек. год. оне су вршиле редовно службу према споразуму од 1928. и онда су одлучиле да купе према споразуму са портерима читав остатак капитала. Тим су отишле за примером Италије, Палестине и Ирака, који су већ пре неколико година откупили своје уделе.
— Бугарска влада спрема се да у октобру поведе преговоре са портерима својих предратних облигација о ревизији споразума од 1926. Она ће тражити смањење ревалоризационе квоте од 56% односно 63% на 20% и мораторијум плаћања за-3 године. У погледу послератних зајмова тражиће редукцију камате за 50% и З-годишњи мораторијум плаћања. Захтеви су тако радикални да је мало вероватно да ће с њима продрети.
— Између аустријске владе и удружења аустријских банака воде се преговори о припреми и емисији унутрашњег зајма од око 200 милиона шилинга. Влада предлаже тип лутријског зајма са сталном каматом од 4%.
— Организације француских, енглеских, белгијских и швајцарских портера румунских зајмова одлучиле су, да не ступају са Румунијом у преговоре о ревизији постојећих споразума о служби зајмова пре него што повуче мораторијум трансфера уведен 15. пр. м. Конференција заказана за 5. ов. мес. у Паризу није се могла одржати. Портери препуштају иницијативу румунској влади, али се њено гледиште после оваквог става портера још не зна.
— Енглески интервенционистички фонд био је 24. пр. мес. обуставио интервенцију у корист курса фунте, те је она према француском франку пала од 84— 24. августа на 7975 на дан 4. септембра. Тај дан је фонд поновно почео да интервенише и курс се попео на 81. Баш у овом периоду ненеговања курса фунте водио је гувернер Енглеске банке преговоре са Рузвелтом о монетарној политици, али без икаквог позитивног резултата.
— У Паризу се ових дана врши упис 5%-тног мароканског зајма у износу од 400 милиона франака по курсу од 89%.
—- Вести о наводној отплати краткорочног зајма од 350 милиона франака, који је 1931. добила мађарска влада од француске државне благајне нетачне су. Тачно је једино, . да се воде преговори о пролонгацији тог зајма и о смањењу камате, која сад износи 5.75%. Краткорочни зајам од 3.25 милиона фунти од 1930. који је у главном био пласиран по истој камати у Енглеској пролонгиран је ових дана, а камата
је редуцирана на 2:ј,ф и плаћаће се у пенгама у земљи..
— Белгијска влада емитоваће од 15. до 2. тек, мес. један 5%-тни лутријски зајам у износу од 1.500 милиона бел-
гијских франака ал пари са роком амортизације од 70. го-
_ дина, а чији ће се принос употребити за покриће дефицита
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 587
Тиз задње две и текуће буџетске године и консолидацију летећих дугова.
— Пољска влада је закључила емисију једног унутарњег зајма од 150 милиона злоти за покриће буџетског дефицита и исплату летећих дугова. Услови и дан емисиије
нису још познати.
— Пољска је на свим међународним конференцијама
" изјављивала да она има потпуно стабилну валуту и да нема - никаквих девизних ограничења. Међутим влада је вршила - притисак на разна пољска индустријска друштва у којима
учествује чехословачки капитал, да се не дозволи трансфер
"добитака. Чеси, у првом реду њихова хемијска индустрија "употребила је тај капитал за куповину акција пољских фа-
брика цемента. Дакле и ако не постоје законска девизна ограничења оно постоји административни притисак што је
"исто, јер се одмах појављује црна берза.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Немачка влада повећала је 28. пр. мес. царине на винску "киселину од 10 на 20 марака од 100 килограма. На
„разне врсте оловака од 20,25 на 60,75 односно од 40 на
120 марака од 100 килограма и на још неке мање важне ин-
_ дустријске производе.
"СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— U Novom Sadu osnovano je Društvo za zaštitu oslobođenih osuđenika i maloletnika. Cili društva je ukazivanje
· zaštite i omogućivanja ponovnog vraćanja u život ljudima, koji „se posle izdržane kazne otpuštaju iz kaznenih zavoda.
— Iz zaključnog računa SUZOR-a vidi se да је бгој 051
· guranih članova pao u godini 1032 od 609.100 na 535.915. Pro. sečna nadnica pala je u prošloj godini od 26.19 na 24.58. Usled „рада, озјошгапе dnevne nadnice pao je prinos bolesničkog osi-
guranja za 17,9 mil. dinara. Osiguranje u slučaju bolesti bilo
.je aktivno za 6.9 mil. a 1931 pasivno za 31.1 mil.; osig. u slu„čaju nesreće podbacilo je za 2,6 mil., „dina za 40,1 mil. dinara. 8 Okružnih ureda bilo je pasivno u Osi-
sa gubicima iz ranijih goO-
guranju u slučaju bolesti. Upravni troškovi smanjili su se za 8.2, a lekarski za 4.8 mil. dinara. Svi predviđeni prihodi pali su od 3908 na 374 mil. dinara. Državne ustanove duguju SUZOH-u
„oko 22 mil. dinara.
КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА
— Uprva Gradskog vodovoda ı Zagrebu izgradila je u toku tekuće godine 10 hiljada metara vodovodne pruge, uz #10škove od 4,611.235 dinara.
ИНДУСТРИЈА
— Озеска Зесегапа počela je preuzimanje šećerne repe.
Čim bude preuzela dovoljnu količinu započeće ovogodišnja kampanja, koja će trajat) 50—55 dana. ; — НЕ је cena sirove vune u Čehoslovačkoj porasla od marta t. sg. za 30%, čehoslovačka industrija vunenih tkanina odlučila je | povisi cene predenoj merino vuni na 51 kč. U aprilu je ova vuna prodavana no 41 kč. Druga klasa iste vune stajala je u aprilu 31.50 ikč., a u avgustu 45 kč.
— Na kongresu Trgovačkih udruženia u Beogradu tvrđeno je da se državne fabrike šećera nalaze u kartelu fabrika šećera. Tim povodom Odelenje katastra i državnih dobara Ministarstva finansija objavilo je da se obe državne fabrike šećera ne nalaze u kartelu, nego da prodaju šećera vrše samostalno.
— У Шведској влада велика обилност на новчаном тржишту и тржишту капитала. Прва транша 4%-тног зајма од 140 милиона круна у износу од 35 милиона преуписана је за око 8 милиона. Влада је за 1. октобар отказала 4 | ф-тни зајам од 1913. и нуди конверзију у нови 4%-тни зајам. ____- У месецу јуну констатовало се у Америци повебање. акцептацибних кредита за око 17 милиона долара. У