Narodno blagostanje

Страна 616

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Бр. 39

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

што IJ poslednjem broju Narodnog Teškoće ausfrisko-mađarskog Plagostanja preneli smo napis iz

regionalnog ugovora „Die Borse” o podzemnim preferencijalima. To smo učinili za to, jer se on slaže sa našim gledištem o iluzornosti tajnosti sporazuma: i o teškoćama u pogledu funkcionisanja. Od mađarsko-austrijskog ugovora prošlo je jedva tri nedelje ,a već su se javile skoro nesavladljive teškoće.

Kao što je poznato ovim ugovorom Austrija je data Mađarskoj jedan preferencijal od 5.76 šil. za 5.000 vagona pšen:ce i drugi u vidu povraćaja carina u visini od 4 mil. šilinga za 7.500 vagona pšenice i 7.500 vagona: brašna. Dalje se Austrija obavezala da neće uvoziti prekomorsku pšenicu, koja bi konkurisala Mađarskoj. Poslednje dve odredbe o povraćaju carine i O uvozu prekomorskog žita, ušle su u tajnu konvenciju. To je dalo nadu Mađarima: da će u Beču moći da prodaju svoju pšenicu po 44 šilinga, dok bi se Austrija imala lišiti carinškog prihoda od blizu sedam miliona šilnga (2.88 ml. šil. za otvoreni i 4 mil. šil, za podzemni preferencijal). Austrijanci, međutim, ne slažu se sa ovim računom Mađara. Pored oštećenja fiskusa za sumu, koja je u današnjim prilikama za Austriju velika, ne žele da plate Mađarima još i visoku cenu. Zbog toga je austrijska vlada stavila do znanja mađarskoj vladi da u Austriji- metrička centa pšenice ne sme da košta više od 36 šilinga. Iz tih razloga od 28 avgusta do danas Mađarska nije mogla da proda u Austriji nijedan kilogram pšenice. To je opet u Mađarskoj izazvalo veliko neraspoloženje. Hvale ugovora od pre ri nedelje pretvorile su se u oštru kritiku. Sa austrijske strane napominje se, da će Austrija morati da dozvoli uvoz prekomorske pšenice ako Mađarska ne pristane na postavljeni uslov u pogledu cene. Da bi se došlo do sporazuma u ovom pitanju povešće se pregovori između Beča i Pešte, koji, kako se sa zvaničnih strana izjavljuje, moraju dovesti do kompromisnog rešenja, jer bi se inače kompromitovao ugovor primljen sa velikim oduševljenjem.

Evo, i ovaj događaj potvrđuje našu tezu, koju smo izneli u članku „Talijansko-austrijsko-mađarski regionalni ugovori i njihove mogućnosti” u koji je Austrija ušla iz političkih motiva, da je ona u ovom trgovačko-političkom sistemu najgore prošla. Jedina, koja se ovim ugovorima koristila, jeste Mađarska. Zbog toga Austrija sada pokušava da popravi svoj položaj. I_C" III Пошто је немачка и америчка штампа већ више месеца пуна написа о побољшању коњунктуре, сад се и у штампи осталих индустријских земаља чују слични гласови. У том погледу најјаче се истичу Француска, Италија, Белгија и од кризе нарочито погођена Аустрија. Као симптоми побољшања наводе се следеће чињенице: Оживљење коњунктуре у индустријским земљама

У Америци износио је у јулу тек. год. општи индекс производње 130, према 90 у марту тек. год. и 87 у јулу пр. год. Знатно изнад просека порасла је производња челика, гвожђа и аутомобила. Индекс производње челика износио је 36 у јулу 1932., 33 у марту и 120 у јулу тек. год. За производњу аутомобила одговарајући индекси износе 138, 95 и

198. Индекс потрошње памука порастао је од 279 у јулу

1932, на 494 у марту и 680 у јулу тек. год. Добици 300 индустријских предузећа били су у првих 6 месеци тек. год. за 100% већи, него у одговарајућем периоду пр. год. Повећањем производње порастао је и број запосленог радништва, Индекси запосленог радништва код појединих индустрија били су: код челика и гвожђа 66,3 у јулу 1933. према

32,1 у јулу 1932, код текстилне индустрије 90,3 према 56,9, код индустрије животних намирница 83,6 према 79,4.

У Немачкој је такође порасла нарочито производња тешке индустрије. Производња сировог гвожђа износила је у јулу тек. год. 440 хиљада тона према 294 хиљада у јулу 1932. сировог челика 641 хиљаду тона према 428 хиљада. Производња ваљаног гвожђа износила је 509 хиљада тона према 8,26 милиона тона. Порастао је, такође, и промет робе. У јулу тек. год. било је дневно натоварено 106 хиљада вагона према 99 хиљада у јулу пр. год. Незапосленост се смањила још јаче, него у Америци, наиме од 5 милиона 393 хиљаде у јулу пр. год. на 4 милиона 469 хиљада у јулу тек. године,

За Француску смо недавно објавили неколико карактеристичких података. Нарочито је упадљиво појачање производње челика и гвожђа у летњим месецима тек, год., за

.20% према одговарајућем периоду прошле године и сма-

њење незапослености према марту пр. год. за 28%.

И у Италији се констатује појачање производње челика и гвожња. Производња сировог гвожђа износила је у првих 6 месеци тек, год. 262 хиљада тона према 233 хиљада тона у одговарајућем периоду пр. год. Производња челика 868 хиљада тона према 655 хиљада, дакле 35% више. Производња цинка 11 хиљада према 7 хиљада, дакле за 58% више. За Италију нарочито важна производња свиле показује, такође, оживљење. Производња сирове свиле била је у првих 5 месеци тек. год. већа за 25% него у истом периоду 1932. Повољна је, такође, и ситуација у индустрији вуне и памука. Напротив, као и готово у свима другим државама, грађевна индустрија налази се још у депресији. Број незапослених пао је од јануара до краја јуна тек. год. од 1225 на 884 хиљаду, а у одговарајућем времену пр. год. само од ! милиона на 905 хиљада.

У Белгији је, према прошлој години, порасла производња нарочито цинка, гвожђа, цеви и стакла. Број утоварених вагона био је у јулу тек. год. 419 према 377 хиљада у јулу пр. год. Незапосленост је опала од јануара до јуна тек. год. од 207 на 145 хиљада, а број радника, који раде само скраћено време, од 196 на 156 хиљада.

Нешто слабије је оживљење коњунктуре у Аустрији. Индекс производње сировог гвожђа, која је у прва 4 месеца тек. год. потпуно стагнирала, порастао је од јуна до јула тек, год. од 43 на 46, онај производње сировог челика од 46 на 52. Нарочито је јако оживљење у индустрији јуте и | деље, чији је број радника порастао задњих месеца од 2 4 хиљаде. Производња хартије је такође већа него и године. :

Већ из ових цифара види се да је у главним индустријским земљама оживљење у најважнијим гранама индустрије почело. Оно је јаче него обично сезонско оживљење што најбоље доказује поређење са прошлом годином. Штампа горњих држава доноси те цифре већином масним словима под насловом „Оживљење коњунктуре“. Али се под тим могу разумети две ствари. Прво почетак новог полета. То би значило да се већ налазимо на пењућем валу једног коњунктурног циклуса. Али наведене цифре не оправдавају тај оптимизам. У многим се привредним гранама не показује још никако оживљење, Грађевна индустрија је свуда у депресији, а такође и индустрија потрошних добара, изузев текстила. А осим тога не може се још говорити о оживљењу тржишта капитала у разним државама. Садашње оживљење је великим делом последица разних државних мера. То најбоље доказује пример Америке и Немачке где је државна коњунктурна политика била најинтензивнија. Акције тог опсега, као што смо већ више пута рекли, морају у прво време