Narodno blagostanje

Страна 629

30. септембар 1933.

dati svoj izveštaj neposredno upravi i nadzornom organu (8 366 t. 3). Na skupštini mora se pročitati cela sadržina toga izveštaja, a uprava i nadzorni organ će se izjasniti o izveštaju i o tome što ie učinio da se u izveštaju pomenute nepravilnosti otklone (S 366 t. 5). ipak ovi propisi ne mogu ukloniti trvenja između mnogobrojnih kontrolnih organa.

Kao što smo videli, nacrt zakonika potpuno iscrpno i konkretno obeležava dužnosti različnih nadzornih organa i ustanova koji su pozvani da kontrolišu poslovanje akcionarskih društava. U ovome se nacrt znatno razlikuje od sadanjeg zakona o alkcion. društvima i to će nesumnjivo doprineti pažljivijem radu kontrolnih organa ili bar lakšoj primeni sankcija u slučaju zanemarenja ovih toliko jasno propisanih dužnosti.

Drugo je pitanje da li su svi predviđeni kontrolni organi dorasli tome zadatku. Kao što smo gore nagovestili, smatramo da je nacrt i suviše obazrivo postupio u pogledu traženja stručne spreme od kontrolnih organa. Bar za ona društva za Која паст,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

zbog .njihove važnosti po javni interes, zadržava koncesioni sistem (društva, čiji su predmeti preduzeća bankarski i drugi kreditni poslovi ili poslovi osiguranja, — gradnja ili eksploatacija iavnih železnica, plovnih kanala i aerodroma, vazduhoplovstvo li plovidba sa kojom motornom snagom, gradnja ili eksploatacija telegrafa, telefona ili otpravnih radio-stanica, iseljenički Doslovi), trebalo bi propisati pored nadzornog odbora ne fakultaНупо (5 367), no obavezmo uvođenje kontrole preko stručnih lica, prvenstveno preko revizijskih udruženja. Tamo gde neće biti tih udruženja, registarski sud bi određivao za višenje kontrole stručne računoispitače na isti način, na koji se u sudskom postupku određuju veštaci. Dakle to mogu da budu i državni činovnici i stručna lica zaposlena u privatnim preduzećima, jer će se ispitivanje računa akcionarskih društava u ovim slučajevima smatrati vršenjem javne dužnosti. Na ovaj način argumenat „Obrazloženja”, da nemamo za taj posao dovoljno stručnih lica, bio bi znatno obesnažen...

1 и

з Уредништва

У ФРОНТ!

— Генерал Џонсон, диктатор америчког „Непа“ (Ме Пеај, насилно уводи планско-привредни систем на место најлибералнијег привредног система, који је до сада практикован у Североамеричким државама. —

11 Угрожена демокрашија. ТУ Фајлин окривљује Европу за банкрошсшво међународносши. У Рузвелова наивносш, У1 Рузвелшов план наилази на опозицију банкара, УП И пошрошачи су дошли на ред,

Ш Угрожена демократија.

Америчка влада је разумела да својом колосалном пропагандом створи велики занос у америчком народу за спровођење свог плана реконструкције. Против тога критика није могла да продре у јавност. На тај начин, влади је било релативно лако да саломи отпор појединих индустријалаца при чему се, као на пр. код петролејске индус-трије, није устручавала ни од далекосежнијих диктаторских мера. O изузетку, који чини Форд, говоримо на другом месту.

У последње време штампа, која је у почетку била резервисана, почиње понова да кртички гледа ствари. Она се, ипак, боји да се Џонсонове диктаторске мере не прошире и на њу у правцу ограничења слободе. Додуше, он је изјавио приликом преговора о статуту издавачких и штампарских предузећа да слобода штампе неће бити повређена. Али упркос тога, претседник америчких новинарских организација тражи у једном писму упућеном јавности, нове гаранције за слободу штампе. У томе писму се, између осталога, каже:

„Кад влада ових дана буде преговарала са издавачима о новом статуту мора поновно да загарантује уставно право слободе штампе. То је потребно не у интересу штампе, него у интересу владе. Управо сам дошао са једног аутомобилског излета кроз 10 држава и видео сам како је огромна брига пословног света због нових статута и мера за 0живљење привреде. Од Њујорка до Вирџиније и Вест Илиноиса расположење народа према владиним мерама је непријатељско. Међу пословним људима многи критикују генерала Џонсона и закон о реконструкцији. Ова је критика привремено пригушена, јер претседник ужива поверење народа, а генерала се Џонсона свако плаши.

„За овај успех претседник има да захвали пропаганди

преко радиа. Публика није још научена да говоре преко радиа критички прима као штампано слово, јер новине, нарочито у колико пишу о економским стварима, не иду за тим да стварају расположење у маси, него им је циљ стварна критика. Један други разлог садашње ситуације је огромни притисак на масу путем пропаганде на јавним зборовима, конференцијама, путем рекламе, помоћу аероплана итд. Као резултат имамо данас владу, која своју моћ заснива више на расположењу масе, него на слободном јавном мнењу. Али ни претседник Рузвелт ни генерал Џонсон не могу да неограничено одрже поверење публике само на основу моментаног расположења, које има за последицу нездраву ситуацију, јер се свако плаши да критикује владу. Због тога је у народу врло раширена потајна жеља за критиковањем. За претседника то може да има врло рђаве последице, јер тајна критика може лако да уништи поверење публике у њега.

„До сада је штампа добровољно сарађивала са владом на делу реконструкције. У ту сврху отворене су нове рубрике и држање штампе било је пријатељско. Да се тону будуће омогући влада треба да настоји да се догађаји и мишљења дневно могу слободно објављивати. Штампа мора поновно да добије свој положај интерпретатора јавног мнења и репортера свих догађаја. Будући да су новине у Америци старије од садашње владе, а слобода штампе загарантована уставом, оне неће трпети никакав притисак ни од владе ни од публике, У садашњој тешкој ситуацији влада треба слободну штампу, јер само у колико јавно мнење стоји иза ње осигуран јој је успех у њеним акцијама."

IV фајлин окривљује Европу за банкротство међународности.

Претседник Рузвелт имао је у почетку национални и међународни програм. Међународни програм напустио је. кад је у току рада лондонске конференције увидео, да је