Narodno blagostanje
Страна 650
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Између Бугарске и њених страних. "поверилаца почели су поновно преговори о регулисању службе спољашњих
зајмова. Сада Бугарска трансферира 25% износа камата,
али жели да тај проценат смањи на 15%. У преговорима, које је водила у августу то јој није успело.
— Према извештају финансијског одбора Друштва Барода о мађарским финансијама износи буџетски дефицит за годину 1932-33 137 милиона пенге, према 160 милиона у год. 1931-32. Предвиђен дефицит за год. 1933-34 износи 76 милиона, од тога 64 код државних предузећа, а !2 у буџету опште администрације.
— Будући да до 1 октобра није дошло до преговора између Румуније и њезиних иностраних поверилаца по питању службе зајмова, она им је понудила следеће услове: плаћање 20% камата у девизама и 80% у 4%-ним благајничким записима с доспећем у буџетској години 1936-37.
— 5 фек, тез, робен за и Уабиоопи ргесогол izmeđit Amerike i Engleske o regulisanju ratnih dugova. Budući da. Ruzvelt mema nikakvih punomoći od Kongresa u pitanju rešenja ratnih dugova gleda se na ishod ovih pregovora vrlo skeptično. Prema vestima engleske i američke štampe ovom će se prilikom dotaći i pitanje valutne politike obiju zemalja, ali i tu su izgledi na pozitivne rezultate obzitom na položaj u Americi više nego minimalni.
— Упис друге транше француске националне лутрије у износу од 200 милиона, франака почео је 5 тек. мес. Трећа транша емитоваће се 16, а четврта крајем тек. месеца.
— Француски министар финансија крајем тек, мес. отплатити и другу половину банкарског кредита, којег је почетком маја француска државна благајна била узела у Лондону.
— Велгија, Холандија н Чехословачка, које су се према лозанском протоколу о аустријском спољном зајму, који је недавно реализован, обвезале да ће преузети мање износе нису то до сада учиниле. Према најновијим вестима у Белгији ће се у најскорије време обавити емисија од 5 милиона златних шилинга, а одмах после тога имала би уследити и емисија холандске транше од 3 милиона шилинга. Међутим емисија чехословачке транше не може се ускоро очекитати.
— Румунски министар финансија Мађару одговрио је Рожеру Обоену, техничком саветнику Друштва Народа при румунској националној банци, о платним способностима Румуније. Обоен је наиме тврдио да буџетски дефицит износи 2.280 мил. леја и да при томе стању Румунија може да одговара својим обавезама. Мађару, међутим, наводи да дефицит износи стварно 4.011 мил. леја, а са заостацима се пење на 7.232 мил. леја. Док Обоен тврди да служба дугова апсорбује мање од 20% буџета расхода, Мађару наводи да је овај проценат у 1932 достигао 27%. Према 1929 терет дугова се подвостручио.
— Државни приходи Пољске у августу били су 144,90, а расходи 169.9 мил. злоти. Мањак прихода износи 25 мил. злоти. За првих 5 месеци текуће буџетске године приходи су били 721.6, а расходи 836.9 мил. мил. злоти. Дефицит износи 115.3, према 92.9 мил. злоти у истом периоду прошле године.
— Пољски 6 процентви унутрашњи зајам у првобитном износу од 120 мил. злоти преуписан је. До сада је уписано 222 мил. злоти, а упис траје до 7 октобра.
Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,
НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ
изјавио је да ће
AI JEO. KHe KO OJO Bea tgEGea MN ШЕренекеа кредита века с>пилијеал У БЕОГРАД ŽŽ — Пошт. фах 17.
Прима улоге на штедњу по најповољннјој камати. Врши све банкарске послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закуп,
Бр. 41 — Мађарска влада, као што смо у своје време јавили, дозволила је да пољопривредници пореске заостатке плаћају житом, нарочито пшеницом и ражи. Рок је био 20 септембар. До тог дана државнии ерар добио је 13.123 вагона жита, од чега 9.058 вагона шненице и 3.164 вагона ражи. — Завршни рачун Чехословачке за 1932 показује де-
фицит од 1,9 милијарди чк. Од тога отпада на дефицит у ре-,
довном буџету 800 милиона и 1100 милиона чк. на непокривене ванредне расходе. Овај је дефицит био покривен француским зајмом у износу од 750 милиона круна и задужењем на основу благајничких записа.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Следећи пример Холандије отказала је сад и Шведска уговор о царинском примирју, који је на предлог претседника Рузвелта био закључен у почетку заседања лондонске конференције.
— Белгија је контингентирала увоз вештачке свиле. Ова мера уперена је-у главном против увоза из Италије и Немачке.
—- Крајем године одржаће се у Монтевидеу панамериканска економска конференција. Дневни ред конференције
следећи је: 1) царинске тарифе, стабилизација валута, осни-
вање заједничког монетарног система, оснивање заједничких избраних трговачких судова, унапређење промета странаца; 2) увозне квоте; 3) увозне забране; 4) колективни трговински уговори; 5) изјашњење о закључцима панамериканске ековомске и финансијске комисије у оквиру панамериканске уније; 7) заштита патената; 8) преговори о царинским повећањима и искоришћењу пристаништа; 9) преговори о изједначењу најважнијег привредног законодавства.
— У Белгији је, иницијативом Министарства спољних послова, основана нарочита комисија са задатком да студира инострана тржишта. Првенствено ће се проучавати мере помоћу којих белгијско-луксенбуршка привредна унија може задржати садања и пронаћи нова тржишта.
— Мови увозни ковтинтентни пољопривредних пронзвода у Француској, који су објављени крајем септембра, и који ће бити додељени појединим земљама мањи су за 25%. Овај остатак од 25% биће додељен земљама, које буду вољне да за одговарајућу вредност увезу француске производе. То је први корак нове француске политике контингентирања.
— Пасивни салдо аустријског трговинског биланса достигао је у месецу августу тек. год. најнижи ниво задњих неколико година — износи само 17,8 милиона шилинга. У 7 првих месеци тек. год, износио је просечно 32,9, а у прошлој години 51,5 милиона шилинга. У првих 8 месеци тек. год. износио је увоз 750, а извоз 501,8 милиона шилинга према 966,7, односно 5040 милиона у прошлој години. Како се види увоз је смањен за 23%, док је извоз остао готово непромењен, — буајсагзка је 5 уг2побси 04 1 oktobra konfingentirala uvoz masti, zejtina i živne, pošto se povećanje carina na ove produkte pokazalo kao nedovoljno da ograniči uvoz u Žecljenoj meri.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Код Јавне берзе рада у Београду било је у времену од 1 јануара до закључно 20-септембра тек. год. пријављених 38.360 незапослених мушких и женских радника и радница свију професија. Од тога броја Берза је упослила 1952 радника и радница. Потражња радне снаге од стране послода-
a
Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.