Narodno blagostanje

1 октобар 1933. О _

ваца била је свега 2585 радника-ца. Остатак незапослених отпутовали су да траже запослење у другим местима, одно-

сно кући. Објаву за повлашћену вожњу добило је 26.442 рад- _

ника-ца, у вредности од 1,926.554 дин. Редовна дотација по бупету јавне берзе рада за 1933 за редовну и ванредну по-

моћ на територији ове берзе износила је око 1,700.000 дин. и већим делом је потрошена.

— из закључних рачуна (арени Уреда за овсигурање радника у Загребу видимо да је готовина код гране за осигурање за случај несреће у каси износила 0,42 мил. дин., док је гстовина уложена код новчаних завода износила 32,97 мил. дин. Вредносне хартије процењене су на 11,63 мил. дин., а уредски инвентар 1,1 мил. дин.

Непокретности Средишњег Уреда забележене су са -108,89. мил. __ санаторији и купалишта са 51,09 мил. дин., градилишта 2,8 мил. новоподигнута зграда у Скопљу 3,62 мил. дин. нова града у Београду 22,67 мил. а нова зграда Авала 100.900 дин. Укупно 189,19 мил. дин.

Као дужници забележени су Окружни Уреди за приносе за случај несреће са 128,84 мил. дин. Разних неубраних приноса било је 18,19 мил. дин., за Радничке Коморе 14,75 мил. Обртни капитал санаторијума Брестовац забележен је са 3,8 мил. дин., Кленовник 6 мил., Касиндол 3 мил. Хипотекарни зајам дурштва „Меркур“ је 1,01 мил. дин.

— У Мађарској је израцен пројект закона о минималним надницама, Чим би ове пале испод предвиђеног минимума, нарочита комисија претставника власти имала би да утврди минималне наднице. Минималне наднице биће утврђиване за читаве продукционе гране.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Београдска општина исплатила је од ! до 25 септембра 9 доспелих ануитета у износу од 30,61 мил. дин. Поштанској штедионици исплаћено је 1,25 мил. Друштву швајцарских банака из Базела 11,9 мил. Друштву „Снага и Светлост"

"за струју у јуну и јулу 5,86 мил. динара. Домаћим банкама .

дато је за отплату зајма од 125 мил. дин., 3,04 мил. динара. Државној Хипотекарној банце отилаћено је 600.000 дин. Сем тога, мањи износи плаћени су Општинској штедионици и Месарској банци. — 13,2 мил. дин. дато је за исплату подузетника. — Загребачка отштина наставиће у октобру све започете јавне радове из прошлог месеца и у ту сврху одредила је износ од 5 мил. динара као и прошлог месеца.

— По примеру Вуковара одлучио је општински одбор у Вел. Кикинди да прима жито као платежно сретство за заостале градске прирезе.

— Због дуга Државној хипотекарној банци у Београду од 2,700.000 дин. стављена је забрана на целокупни иметак Општине Бос. Градишке.

ИНДУСТРИЈА

— У Дравској бановини износила је продукција угља у јулу тек. год. 80.498 тона, док је у јуну о. г. пала на 75113 тоне, у јулу прошле год. 80.339. Продукција је у јуну о. г. била за 14% мања него у истом месецу прошле године.

— 30 пр. м. обновљен је у Брислу уговор о међународном картелу цинка.

— Сва индустријска предузећа у Карловцу запослују данас око 3200—3500 радника. Радници су већином сељаци из околине Карловца и његове периферије. Осим ових запослено је нешто Словенаца и емиграната из Трста и Горњег Приморја.

— Бок је и prošloi godini u najvećem delu teške industrije došlo do zaustavlianja u padu proizvodnje, kod uglja je proizvodnja i dalje padala. Svetska proizvodnja kamenog uglja pala je za 12% prema 1931 i za 29% prema: 1029, mrkog za 7,2 odnosno 27,4%, koksa za 18,8 odnosno 46,1 i briketa za

_ HAPOJIHO | БЛАГОСТ АЊЕ

x

Страна 651

7,6 одпозпо 24 3%. Celokupna proizvodnja uglja раја је и 1932

и «2певи 04. 1111,1 пибопа па туо о4 1905 godine. Najjače je Ба padom pogođena Amerika, gde je proizvodnaj kamenog uglja pala u prošloj godmi prema 1931 za 18,9%, a prema 1929 za 41,/%. Pad proizvodnje nije prouzrokovan samo smanjenom potrošnjom usled krize, nego i zbog velikih strukturelnih promena. Najvažnije su; ла tečnih goriva, naftočito u бгоdarstvu, upotreba električne energije, koja se dobiva iz vodene snage i bolje iskorišćavanje toplotne energije usled tehničkog usavršavanja. Pokušaji sa hidniranjem uglja tehnički su već dobro uspeli, ali ne + ekonomski.

= Кате! fabrika cementa qa Polishoj je zabranjen 2005 svojih visokih cena na osnovu novog zakona O kartelima. |O je prvi slučaj primene novog zakona.

— Рудник „Тренча“, проширује своје машинске инсталације, пошто су се садашње показале недовољне.

— Америчка челична индустрија, под притиском „че= личног кодекса" увећала је продукционе трошкове за 100 мил. долара. Искоришћење производног капацитета са 58.95% у јулу пала је на 40% средином септембра.

ПОЉОПРИВРЕДА

— На међународној изложби живине у Риму, на којој су излагале 42 државе заузела је југославија четврто место, иза Енглеске, Холандије и Данске.

| г— У глоси „Планирање у немачкој пољопривреди“ доне ли смо садржаји изложили значај закона о новој организацији немачке пољопривреде. Сад су на основу тог закона декоз тиране сталне цене за пшеницу и раж с важношћу од 1 тек

· мес. Читав Рајх подељен је на 11 зона у којима су цене разли-

чите и варирају за пшеницу од 175 до 193, а за раж од 40 до 158 марака по тони. Ове сталне цене пе се повећавати у току кампање и то за пшеницу у новембру за 1, у децембру за 2 јануару 4, фебруару 5,50 марту 7, априлу 9, мају 11 и јуну 18 марака по тони, а за раж у новембру за !, децембру 3, јануару 6, фебруару 8, марту 10, априлу 12, мају 15 и јуну 18 марака по тони. Овим се постепеним повећавањем цена жели обезбедити постепено изношење жита на тржиште што је најглавнији предуслов за регулисање цена.

— Под удар гграрче реформе пало је 14.000 јутара земље, чији је власник суботичка општина. На градском зем= љишту насељено је до сада 624 добровољца на 5356 јутара земље, 355 колониста на 2004 кат. јутра и 3572 аграрна рефлектанта на 6052 јутра. Откупна цена по кат. јутру је 614 до 2400 дин. уз увет да град положи 20% од утеране своте у колонизациони фонд.

— Берба грожђа у Боци Которској већ је почела. Рачуна се да је 50 од сто уништено тучом. Услед малог приноса цене су доста високе, тако се 1 кг плаћа 1,50 дин. док је прошлих година стајао пола динара.

— На конгресу виноградара у Сплиту донесена је резолуција у којој се, између осталог, наглашавају добре последице закона о изменама и допунама о државној трошарини од 20 априла 1932 год. за виноградаре. Даље тачке резолуције односе се на мере, које су потребне да се виноградарство подигне.

— Од 6 до 9 октобра вршиће се продаја расплодних бикова на бановинском добру у Бошњаковини, који су набављени у компензацији из Швајцарске. Најмања цена једног бика била је 860 шв. франака, а највећа 4.800 шв. франака или 70.000 дин. За најбољег бика дато је 100.000 кг.

"кукуруза.

ТРГОВИНА

— Из извештаја са скупштине Привилегованог извозног друштва види се да је држава од 5 јуна до 30 јула 1933 откупила 46.240.8 вагона пшенице уз цену од 965 мил. дин. Горња количина продата је за 621 мил дин. Разлика износи

»