Narodno blagostanje

7. октобар 1933.

ДОГАЂАЈИ

Izveštaj Rosta van Toningena, pretstavnika Društva maroda u Austriji, o njezinim finansijama u drugom (готезесји Tek. bu5 > džetske godine ne zaostaje u optimizmu ništa iza onoga o prvom tromesečju. Mi smo prilikom pisanja o prvom izveštaju rekli, da je ovakvo stanovište preistavnika engleskih i francuskih poverilaca u Austriji bilo diktirano političkim motivima. Dolfusa je trebalo podupirati u njegovoj borbi protiv hitlerizma. Taj je karakter imalo i ostvarenje spoljašnjeg austrijskog zajma od 250 miliona 5lmga sredinom meseca avgusta. -

Doduše, u drugom fromesečju nastupilo је izvesno poboljšanje u budžetu, jer se kod državne administracije smanjio deficit od 75.3 miliona šilinga u prvom tromesečju na samo 5,2 miliona i drugom. To je, u glavnom, u vezi sa sprovedenim uštedama na ime otplate duga Narodnoj banci i kod socijalnog osiguranja s jedne i povećanja prima kod carine i prihoda od monopola duvana s druge strane. U prvom tromesečju iznosili su. prihodi 270,99, a rashodi 346,35, a u drugom prihodi 323,30, a rashodi 328,50 miliona šilinga. Budući da su u drugom polgođu, prema iskustvu u Austrij, prihodi veći nego u prvom, pretstavnik Društva naroda misli, da će drugo polgođe zaključiti bez delicita, a to mišljenje potvrđuje i najveći deo austrijske štampe.

Ali i inače, u zadnjim mesecima došlo je do dalekosežne konsolidacije državnih finansija zahvaljujući najviše gorepomenutoj reviziji rashoda i prihoda, i realizovanju spoljašnjeg zajma. Zaostaci u službi zajmova iznosili su krajem meseca juna ·92,6 miliona šilinga. Taj je iznos do kraja septembra gotovo u “celosti transferiran. Dug od narodne banke smanjen je u poslednje vreme za 34,5 miliona šilinga, od čega 30 miliona iz зрођабпјео zajma, tako da sada iznosi 624 miliona šilinga.

5 :

Znatno poboljšanje austrijskih finansija

| И O O i U O

Upravo ovih dana austrijska vlada preduzela |e једап уаžan finansijsko-politički korak, naime 2 ov. m. počeo je upis unutrašnjeg 4%-tnog lutrijskog zajma, koji je bio odlučen istovremeno kad i spoljašnji, naime u jumu pr. god. u Lozami. Njegov iznos bio je prvobitno utvrđen na 200 miliona šilinga i imao se je u celosti upotrebiti za isplatu duga kod Narodne banke. Međutim, u isto vreme kad su vođeni u junu tek. god. pregovori o emis'ji spoljašnjeg zajma, Austrija je sa Finansijskim odborom Društva naroda vodila i pregovore o promeni prvobitno utvrđene upotrebe unutrašnjeg zajma. U tome je uspela. 60 miliona šilinga imalo se upotrebiti za finansiranje javnih radova, a ostatak za otplatu duga Narodnoj banci. Austrija je želela da joj veći deo unutrašnjeg zajma ostane slobodan i povela je ponovno pregovore. Zna se da je ona u 5уоjim zahtevima uspela zahvaljujući talijanskoi pomoći, tako da ie iznos unutrašnjeg zajma povećan od 200 na 330 miliona šilinga, a i otplata Narodnoj banci neće biti relativno ista kao prema prošlim zaključcima. Novi zajam upisaće se u tranšama od po 100 miliona šilinga. Rok upisa nije ograničen, zavisiće od uspeha. Kamata je 4%, 3% upotrebiće se za zgoditke, rok 50 godina, emisioni kurs 98. Zajam je slobodam svih vrsti poreza. Kako smo već nedavno javili biće dozvoljena uplata 25% upisanog iznosa zajma u predratnim austrijskim | zajmovima. Austrila već duže vremena sondira teren za upis ovog zajma i očekuje uspeh, a on bi mnogo doprineo i finansijskoj i valutnoj konsolidaciji. Država bi u prvom ređu konsolidirala ostatak svojih kratkoročnih obaveza i dobila dovoljno sretstava za finansiranje javnih radova, a otplata većeg dela duga kod Narodne banke imala bi povoljno dejstvo na šiling, koji je već duže vremena čvrst.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

И ПРОБЛЕМИ

-лебања

Страна, 645

Променили су се услови под којима се до сада обављало бекство капитала. Некада је био главни облик куповање ефективних валута у земљи. Долар је на пр. играо ту функцију у огромном обиму одмах после рата, њега је било и сувише много (можда неколико стотина милиона) тезаурирано. Али су све те валуте отуђене и отишле у своју отаџбину после стабилизације 1925 и 1929 год. Кад је поново почело колебање ва-_ лута 1931 год. није се више могло вршити бекство валуте. Остале су биле само девизе. Али су робни клиринзи свели обрт у девизама у најмању меру тако, да је у већини земаља мала понуда. Посао се свео на врло мали број лица, која комерцијално морају бити високо образована да би се могла снаћи у односу са банком на страни, треба познавати језик, коресподенцију итд.

У међувремену настаје нова компликација. До пре годину и по дана постојале су. ноторно стабилне валуте у које се могло вршити бекство, као: франак швајцарски и француски, долар, фунта и холандска форинта. После покофунте настало је једно неповерење у валуте у опште, тако да у ствари може се рећи да није постојала ниједна стабилна валута на дуже време. Они који су имали побегли капитал на страни нису више имали спокојства, људи са великим капиталима и са великим међународним везама делили своје капитале на две-три државе по прин-

фазе бекства капитала

O U U

· ципу поделе ризика. Али крајњи скептици и они који нису

могли да се користе тиме прибегли су бежању у злато. Оно има ту добру особину да се због њега не мора у иностранство, већ се може добити и код куће. И тако имамо после поколебане фунте огромну тражњу златнога новца у свима земљама, па и од стране оних лица која живе у земљама са стабилном валутом. То на пр. важи за Французе. Крајем 1931 и почетком 1932 год. била је велика трговина златним новцем у Паризу и ажија је за златне франке ишла до 5%. Али су сеи у томе догодиле промене. Дотле су се могли добити енглески соверени и американски златни новац теориски у неограниченим количинама, Кад је престао соверен, остао је још само долар. Како је прилив долара у Европу био недовољан, то се прешло ка златним полугама и комадима. Ово тезаурирање је имало и ту добру страну што је златан новац остајао у земљама у којима је купљен. После пада долара настала је још већа претурбација у погледу бекства капитала. Док је фунта изазвала ошште неповерење у валуте и бекство у злато само у земљама са златним валутама, дотле је пад долара ставио на дневни ред питање стабилности валута не услед економских разлога, већ из правних разлога. Појављује се хајка против злата као мера за излазак из привредне депресије. Пита се да ли ће земље које још стоје на данашњој вредности злата моћи у опште да сачувају своје гледиште и да неће морати и оне да приступе депресијацији. И тако имамо сад другу појаву, бекство у хартије од вредности, нарочито акције, али с друге стране још увек продужено бекство у злато што показује огромна трговина злата на мало у Лондону за потребе континенталних капиталиста који исто стављају у Лондону у сефове.

Не могу се велики капитали тезаурирати у звечећем злату, јер је оно и сувише тешко. Због тога се заморени имаоци новчаних капитала почињу да враћају првобитном облику пласмана: хартијама од вредности. Прво су биле префериране акције, јер су оне делови супстанце. Тако је још увек у Енглеској. Међутим у Француској се свет понова