Narodno blagostanje

7, октобар 1933, _ НАРОДНО нају према пе трошковима производње. Та се мисао већ дуго времена вентилирала у Немачкој, али је увек искр- | савала тешкоћа организације 5 милиона сељака у једном картелу. А осим тога увек су владе имале страх од трошкова великог државног контролног апарата, који би био потребан. Сад се то обоје настоји избећи организацијом пољопривреде као једног сталежа, што је од почетка једна од главних програматичких тачака националсоцијалиста. За индустрију је та организација за сада одложена. Нови закон сједине у јединствени сталеж за земаљску исхрану (Кетсбапаћгајапа). Појединости о новој организацији нису још познате. Вероватно да ће она уследити по угледу на талијанске корпорације. Корпорација He под надзором државе регулисати производњу, цене и продају пољопривредних артикала., При производњи главно је да се она прилагоди домаћој потреби. Док је већ годинама форсирана домаћа производња жита сад је први пут издата парола, да у идућој години засејана површина не треба да буде већа од оне у 1932. год. За пшеницу се чак захтева смањење. Минималне цене уживаће само оне количине, које одговарају домаћој потреби. Превазилази ли производња домаћу потребу одузеће се по минималној цени само количине потребне за домаћу потребу и сразмерно подељене на произвођаче. Али и ако домаћа производња не буде превазилазила домаћу потребу цене Бе се моћи одржавати једино ако понуда на. тржишту буде регулисана према тражњи. Због тога ће се читава трговачка организација пољопривредним артиклима обухватити новом сталешком организацијом. Први покушај у погледу одређивања минималних цена и регулисања промета учиниће се код жита. У ту сврху млиновги су већ организирани у једном синдикату.

Службени коментари кажу, да ће ова организација бити ограничена на пољопривреду, док ће за остале гране националне производње остати и даље на снази принципи слободног тржишта. Овде лежи велики проблем. Планска привреда у једном тако великом делу народне привреде мора безусловно да има велике реперкусије и на остале делове привреде. Потрошња пољопривредних артикала неће вероватно ни при повећању цена много назадовати, јер према досадашњим искуствима део националног дохотка, који се издаје за животне намирнице не подлежи великим променама. Али онда ће куповна снага градског становништва за друга добра бити мања. Прођа великог дела фабриката падаће у колико те гране производње не нађу компензацију у појачаној куповној снази пољопривреде. Овде могу настати тешкоће, које могу дати повода планско-привредним мерама и у индустрији било одређивањем минималних над-' ница, било минималних цена. Како смо већ често пута рекли свака планско-привредна мера има тенденцију да изазива нове.

Ke елотеттвннтретиттИнта тиште

Od 1] tek. mes. stupio je u Меmačkoj na snagu novi sistem upotrebe priznanica za kamate inostranih dugova pod moratorijumom (skripta) i raznih vrsta vezanih maraka za plaćanje f. zv. dopunskog izvoza. Ove priznanice pretstavljaju 50% dugovanih kamata za dugove pod moratorijumom prema ugovoru od 30 juna tek. god. Za poverioce one su pretstavljale novo zamrzlo potraživanje i zbog toga su nastojali, da ih, pa i uz gubitak, mobiliziraju. Na njihov zahtev Nemačka je pristala da se mjima može plaćati dopunski. izvoz, a pošto će se ovi skripti u inostranstvu trgovati Sa disažijom od 50%, a nemačkim izvoznicima plaćati po nominali, to će ovaj sistem finansiranja izvoza sadržavati u sebi Veliku izvoznu premiju Budući da se izvoznik obavezuje да се 1 код ovoga izvoza Deviznoj centrali staviti na raspoloženje ostatak deviza,

Jedna originalna nemačka kombinacija sa morafornim kamatama НА БРЕ Ена

| БЛАГОСТАЊЕ

| Страна 647 a najmanje u vrednosti stranih sirovina, koje su u izvezenoj robi sadržane, Nemačka misli, da će ovaj novi sistem poboljšati i njezin devizni bilans. Iznos skripta računa se na oko 200. пинопа тагака.

"Tehnički, novi sistem sastoji se u sledećem: Priznanice izdaje poveriocima Konverziona kasa pri Rajhsbanci. Ovi ih po kursu od 50% prodaju svojim domaćim bankarskim konzorcijama, a ovi po 52,5% nemačkoj Golddiskontbanci. Čitava irgovina ovim priznanicama u Nemačkoj koncentrisana je kod gornje banke. U koliko se i razne vrste vezanih maraka (registermarke, špermarke, efektenmarke) u buduće žele upotrebiti, osim za kupovine nemačkih hartija od vrednosti i za turističke irOškove i za plaćanje dopunskog izvoza, moraju зе ргтеко Колуегzlone kase staviti na raspoloženje Golddiskontbanci. Time se sve ove vrste vezanih maraka mogu u buduće za plaćanje izvoza upotrebiti pod istim uslovima, naime njihov se disažijo iZiednačuje. Pređašnji sistem upotrebe jednog dela dopunskog izvoza za kupovanje nemačkih hartija od vrednosti u inostranstvu — pri čemu je takođe zbog kursne razlike postojala izvozna premija — ostaje i dalje u važnosti. Sad je jedino ukinuta odredba, da se samo 60% tog izvoza može upotrebiti za uvoz ovih papira.

Nemački izvoznici, koji žele da se koriste novim priznanicima, obraćaju se na Deviznu centralu i zahtevaju od nje da im dozvoli naplatu jednog dela izvoza u priznanicama, jer da inače zbog konkurencije strane robe ne bi u opšte moglo doći do rentabilnog izvoza. To je glavni kriterijum da se izvoz neke robe smatra. kao dopunski. Devizna centrala davaće dozvolu za upotrebu ih priznanica u iznosu, koji daje izvoznu premiju od 10—20%, jer se smatra da je tolika razlika između rentabilnih cena nemačke robe i onih inostrane. S dozvolom Devizne centrale obraća se izvoznik na Golddiskontbanku i ona mu izdaje skripta računajući ih sada po 55%. Ove skripte plaća odmah Konverziona kasa po nom:nali. Novi mehanizam funkcioniše vrlo brzo. Cena po kojoj će Golddiskontbanka davati skripta variraće prema potrebnoj visini izvozne premije obzirom na situaciju na stranim tržištima. Za sada postoji tendencija da se vezane marke što manje upofrebljavaju za finans'ranje izvoza, jer njihov disažio iznosi samo 25—30% i prema tome daje mnogo manju izvoznu premiju. Glavna pažnja posvetiće se skriptama.

Svrha novog mehanizma je da nemački izvoznici pomoću ove izvozne premije mogu da konkurišu na svetskom tržištu, a pošto su njegove cene u glavnom dikftirane od američke i engleske konkurencije, koja uživa valutnu premiju, nemačka izvozna premija zamišlja se samo kao izravnanje razlike u cenama, koja otuda proizlazi. Načelno dakle ona ne bi smela da omogući nemački damping. Brigu o tome vodiće Devizna centrala, koja na osnovu kalkulacija daje dozvolu koliki se procenat skripta može upotrebiti za finansiranje izvoza pojedinačne robe, a time i koliko će iznositi izvozna premija. Zbog toga su i protesti u inostranstvu protiv f.zv. nemačkog fransfer-dampinga prestali. Kako smo i nedavno rekli izvoz na osnovu zamrzlih potraživanja je. u interesu poverilaca.

== = |Ipe кратког времена одржана је у Риги четврта конференција балтичких држава. Заједничка резолуција, доне; 5 та на QBOj конференцији, предвиђа привођење крају рада на остварењу привредне уније балтичких држава. Да би се тај циљ што пре постигао изведена је техничка организација слична оној код економске

Тешкоће при спровођењу балтичке клаузуле

"Мале Антанте, У свакој земљи биће формирани национални

комитети од претставника привреде и владе. На челу ових комитета стојаће централни комитет састављен од претставника трију земаља. Поред захтева за олакшање међусобног трговинског промета, налазе се и предлози за унификацију