Narodno blagostanje

Страна 648

законодавства, новчарства, железничких тарифа и за сарадњу емисионих банака. За извођење јединствене валуте предвиђено је оснивање посебног комитета од претставника емисионих банака. |

Конференција је послужила као повод да се понова у светској штампи почне да наглашава развој у правцу регионалних споразума. У ствари, балтичка клаузула била је један од најстаријих изузетака клаузуле највећег повлашћења. Она се састоји у томе да су Летонија, Естонија и Латвија при закључењу трговинских уговора са трећим државама условљавале да клаузула највећег повлашћења не може обухватити концесије, које једна од тих држава буде дала другим двема. Ова клаузула редовно се понавља у трговинским уговорима ових држава од рата на овамо. Често су чињени покушаји да се балтичка клаузула употреби као сретство за изградњу царинске уније балтичких држава. 1928 дошло је до једне врсте царинске уније између Естоније и Летоније. У јулу 1930 закључен је трговински уговор између Летоније и Латвије са великим бројем преференцијалних царина, које су износиле до 75%. Закључено је да се царински преференцијали постепено прошире на сву робу код које једна држава има суфицит, а друга дефицит.

У пракси, међутим, оба ова уговора нису могла да функционишу. Царинска унија између Естоније и Летоније била је кратког века. Кратко време, шта више, између обе земље водио се царински рат. Такође и уговор између Летоније и Латвије остао је на папиру. Латвија је у мају ове године отказала уговор тражећи да њен трговински биланс према Летонији буде активан.

Узроци оваквом стању леже у томе, што су се и ове државе, услед погоршања привредне кризе, све више оријентисале ограничавању страног увоза. У ту сврху и оне су увеле систем контингентирања. Сем тога, нису се могле сагласити ни око питања да ли Пољска и Финска треба да ступе у царинску унију. Ако посматрамо развој досадањих настојања за остварење царинске уније балтичких држава долазимо до закључка да су и најновији покушаји осуђени на неуспех. Ово скептично схватање изразили су и званични претставници трију држава. На пример, званични кругови Латвије још у току конференције изјавили су да од тога неће бити ништа.

Балтички споразум се обично наводи као пример да будућност светске трговинске политике иде у правцу регионалних споразума. Међутим, развој трговинске политике трију држава последњих година потврђује нашу тезу да данас државе нису спремне да од свога протекционизма чине конполитички услови може доћи до сличних остварења. Међутим, код три балтичке земље не постоје јаки међусобни политички интереси.

| Pozorište u Zagrebu urgira kod Treba jednom bioskope os- Zagrebačke opštme već godinu

ostaviti na miru dana da se uvede specijalna taksa na bioskopske ulaznice, koja bi trebala da služi, u prvom redu, za smanjenje njegovog duga Državnoj hipotekarnoj banci, od oko 5 mil. dinara. Pošto bi se dug otplatio prihodi ovoga ekstra poreza služili bi za pojačanje pozorišnog fonda, iz koga se vrše izdržavanje i opravka zgrada. Sređene maferijalne prilike i solidan fond bili bi, prema zvaničnoj izjavi, garantija za dalji rad pozorišta. Ekstra taksa na bioskopske ulaznice u korist pozorišta trebala bi da bude 50 para za ulaznice do 9 din., a za ulaznice od 10 din. na više 1 din.

Deficitarno gazdovanje i materijalne neprilike pozorišta u opšte, rezultat su velikih režijskih troškova ovakvih kulturnih

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 41

ustanova. Bioskop nema tolikih režija i sledstveno, bioskopska ulaznica je niža, a posledica ovoga je poseta u masi i žaljenje pozorišta na konkurenciju bioskopa i ako o konkurenciji u užem smislu ne može biti ni govora. Nova taksa, ako se bude uvela, da bi bila lakša uprava pozorišta upozoruje na veliku kulturnu i nacionalnu misiju koju pozorište vrši. Mnoga davanja sprovela bi se na ovaj način. Međutim film vrši istu ulogu sa isto toliko uspeha kao i pozorište. On ni u kome slučaju nije nacionalno politički i socialno nazadniji od njega. U umetničko-tehničkim pogledu zaostaje film iza žive reči glumca ili pevača, ali to je stvar publike, da li će ona radije slušati mehanizovan glas bioskopa ili živu reč glumca.

Pošto bioskop igra sličnu ulogu kao i pozorište nije ga moguće gušiti novim taksama u korist ustanove čije su materijalne neprilike gotovo poslovične i stalna pojava. Ako zagrebačka opština nađe za potrebno da se pozorište pomaže novim taksama, treba ih razrezati prema. platežnoj sposobnosti na sve стадапе. |

Bioskopske ulaznice opterećene su maksimalno. Nije isključeno da rezultat jedne nove takse bude smanjivanje državnih i opštinskih prihoda, od bioskopa. Zagrebački vlasnici bioskopa izračunali su da zagrebačka opština dobija od taksa na bioskopske ulaznice 1,800.000 din. Od toga iznosa pozorište dobiaj na ime pomoći 1,000.000 din. Dakle, bioskopi pomažu pozorište i bez nove takse sa 1 mil. din. i sada bi tu subvenciju prema planu pozorišne uprave trebalo povećati, opet na račum bioskopa, odnosno njegove publike. I na taj način postizava prohibitivne mere za bioskope i ako obe ustanove i pozorište i bioskop vrše istu funkciju.

IT -_-__---_--_-- __„Рег овзгетејстесће. Мошк5Prilikom proslave 25-godi- wirt' se smatra za jedan međ šnjice časopisa „Der oester- najboljim ekonomskim časopi-

reichische Volkswirt” sima u Evropi. Ta je činjenica a našla izraza u napisima ц еуropskoj štampi prilikom njegove 25 godišnjice koju je proslavio prošle nedelje. Pored tog svog opšteg značaja časopis je umao vrlo. veliki interes za našu zemlju. Naša javnost ne zna šta je sve bio za nas „Der oesterreichische Volkswirt" i njegov urednik Wilter Federn..

Potpisani je u prijateljskim odnosima за пјип од 1905 god., kada je ovaj bio saradnik ekonomskoga dela bečkoga dnevnog lista „Die Zeit. Krajem 1905 i početkom 1906 nastao je obrt u ekonomskim odnosima između Srbije i Austrougarske, koji veliki deo svetske štampe smatra za klicu svetskog rata. Celokupna bečka štampa, koja je u glavnom bila u službi Balplaca, kiptila je člancima pogrdnim po Srbiju i Kralja Petra. Izuzetak je činio dnevnik „Die Zeit”, čiji je glavni urednik bio Hajnrich Kaner sa svojim bratom d-rom Sigmundom Kanerom, urednikom ekonomskog dela i Walterom Federnom, saradnikom u istom. Oni su iz dana u dan napadali grofa Goluhovskop zbog politike prema Srbiji. U jednome članku, koji nikada nećemo zaboraviti, pisao je Kaner, da je dugomesečno uspešno prikrivanje ugovora o Srpskobugarskoj carinskoj uniji jedna blamaža Goluhovskoga, koji troši desetine miliona na diplomatsku i špijunsku službu na Balkanu. | mesto da se povuče priznajući svoju nesposobnost, konstruiše on krivično delo neverstva od strane Srbije. Potpisani je tada kao član srpske delegacije za zaključenje trgovinskog ugovora sa Austro-ugarskom za vreme te teške krize, svako veče duboko u noć provodio u uredništvu lista „Die Zeit”.

Godine 1908 izbija aneksiona kriza. Nova etapa u zaoštrenju odnosa između Srbije i Austro-Ugarske, etapa koja je za dlaku spasla svoju zastavu od krvavog rata U toj godini