Narodno blagostanje

= : S

14, октобар 19355.

У. Вајне .

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

TEORISKO NASLEDJE LONI

Страна 659

ОМУКЕ

КОМРЕКЕМСЈЕ .

_—_ ТЈ кревјо svzšetks članka »Čemu se možemo nadati od Londonske Корјекепес је« —

Naši članci pod naslovom „Сети se imamo nadati od Londonske konferencije”, ostali su nedovršeni, jer je u samom početku njenog rada bilo jasno, da će ostati bez rezultata. Što se ovde onde može pročitati u novinama, da je Londonski žitni sporazum nnjezino delo, ima se objasniti jedino sujetom njezinih saživača i egoizmomnl onih koji od nie imaju koristi. Ona је koštala četiri stotine miliona dinara (od čega polovinu snosi drušivo narođa a polovinu Engleska). A ko zna koliko je 105 Коštala pojedine države! | Čitaoci znaju da je njezin glavni cilj bio podizanje ' cena. Bilo je dva predloga za ostvarenje toga cilja: cnglesko-amerikansti i irancćuski. Prvi |e zasnovat fla тоnelarnoj teoriji konjukture. On nije ciljao nepostedno na cene, već na oživljenje konjukture uopšte. Po пизђепји njegovih autora ne može se automobil krenuti s mesta, dok se motor ne zapali; a kad ovaj počne da radi, onda se stavlia cela konstrukcija u pokret i može se розна bizina koja se hoće.

· (Gledište Francuza je eklektičko, trgovačko-praktično. Niske cene su znak hiperprodikcije, vele oni. Prema tome jedini način za podizanie cena je ograničenje proizvodnje, a to se može postići jedino međunarodnim sporazumima proizvođača. Na konterenciji su zastiupana oba gledišta, oba su i danas u praksi. Prvi u Severnoamerikanskim Državama i ako uz prilično lutanja i nedoslednosti — a drugo na međunarodnim konflerencijama, među koje brojimo sporazum o žitu, O Кајаји, veštačkoj svili i 1. d.

Mi smo izneli naše mišljenje o prvom predlogu. Potrebno je.da kažemo nekoliko reči i o dragom. Prvi metod je rezultat čvrste volje da se svet vrati u blagostanje od pre 1929 god., drigi je pak kapitulacija pred privrednom depresijom, priznanje da smo nemoćni prema njoj. Prva smatra blasostanje od pre 1929 god. za prirodnu etapu u razviću materijalne 'kulture čovečanstva. Druga smatra da je to blagostanje bilo veštačko, naduveno i zbog toga ајпо потосиспо. зтаtra ga za inflaciju materijalnog blagostanja, postignutog veštačkom kipovnom snagom i upotrebom kupovne snage budćnosfi (prodajom na. rate); nakratko tefipom razvića koji ni{e prirodan. Vozilo se i suviše brzo, tako da su se polomili točkovi. Prvi predlog želi da'· svi radnici budi bonovno zaposleni; da nadnice' budu veće, da poljoprivredni- proizvodi dobiju što veće cene i nakratko, da ekonomski život poleče tempom od pre 1929 codine?n | :Drugi „predlog traži обтатсепје proizvodnje, а to znači smanjenje, ili, u najbolju ruku, održavanje na današnjem nivo, koji teško da ·premaša preko 40% kapaciteta. Znači da: |edan deo zemlje treba da ostane neobrađen (osim ako nije mogućna preorijentacija na koju drugu rentabilniju kulturu), da fabrike, koje stoje već duže vremena, stoje ? dalie i da sledstveno sve one vredne ruke, koje ie privredna: depresija izbacila iz Drocesa proizvodnje i gurnula u redove vojske nezaposle_ nih, ostanu i dalje u tome stanju. Znači imobilizaciju stanja stvorenog četiri-codišnjom privrednom depresi-

jom. Znači stavljanje u stanje pokoja ogromne ljudske energije i uništenje silnih kapitala uloženih u oruđa proizvodnje. Po sebi se razume da to ne mora da znači Ovekovečenje današnjeg stanja. Naprotiv, sigurno je, da će sav taj, na ovaj način za izlišne oglašeni, kapital i ljudska snaga jednom biti potrebni za podmirenje ljudskih potreba, jer se čovečansivo množi — i ako sve SDOTIjim tempom. Ali dotle će ti kapitali da propadnu, a energija ljudska da se izgubi. | .

Prvi metod traži da se kupovna зпаса сомесапstva saobrazi njegovoj produkciohoj sposobnosti, da svaki čovek maksimalno zadovolji svoje pokrebe — u

meri koju to omogućava stanje produkcionog aparata.

· Drugi predlog traži saobražavanje produkcije kupovnoj

snazi čovečanstva. Oba imaju za cilj povećanje cena, saто је ono kod prvog sredstvo za podizanje blagostanja, a kod drugog cilj.

Il danas još stoje ta dva metoda u suprotnosti |edan prema drugom. Francuzi smatraju pothvat predsednika Ruzvelta za neizvodljiv i za stedstvo za upadanje u |oš veću krizu.

Po sebi se razume, da je problematičan rezultat napora pretsednika Ruzvelta, pošto.on ide neprohodnitn putevima. Ali s druge strane moramo istaći, da je francuski predlog neprihvatljiv za sve one države, u kojima ima i suviše mnogo nezaposlenih i čiji je produkcioni aparat u velikoj meri izbačen iz upotrebe. Ne može nijedna vlada u tim zemljama da se pomiri sa tim, da milioni ljudi do smrti budu osuđeni na nerad i na Dolji ili gori život o trošku zajednice. Poslednjih godina objavljeno je vrlo mnogo studija o psihološkom, političkom i socijalnom dejstvu nezaposlenosti ha nezaposlene. Njihov se mentalitet detormira, oni postaju politički i socijalno vrlo opasmi — a da ne govorimo O tome dali je mogućno: da socijalni produkt izdrži teret nezaposlenih. Država može da izvede postepenu organizaciju, preko koje će veliki broj nezaposlenih da bude stalno ukopčan za socijalni produkt. Ali to шта за dalju posledicu nemogućnost konkurencije na svetskom tržištu i usled toga bežanije u autarhiju. Nemačka, naptimer, morala je da prihvati ideju autarhije zato, Što је odlučila da iedan veliki broj nezaposlenih zaposli u DpOlioprivredi. Ti će novoskovani poljoprivrednici proizvOditi, vrlo skupo i moći će unovčiti svoje proizvode samo tako, ako skoče cene istih u celoj zemlji i na celoj liniji. To znači poskupljenje troškova proizvodnje i zbog toga je potrebno sve veće sprečavanje uvoza jeltine rObe sa strane.

Sasvim drugim putem ide pretsednik Ruzvelt. On ograničava poljoprivrednu proizvodnju u onim artiklima,·u kojima |e Amerika upućena na svetsko tržište i gleda da nezaposlene zaposli u industriji. To |e sasvim drugi sistem, mnogo prirodniji. Ali i taj znači bežanje sa svelskog tržišta. Pretsednik Ruzvelt ima da bira ili da ide u autarhiju ili da oseti konkurenciju stranih proizvoda u zemlji, a da ne govorimo o nemogućnosti konkurencije na strani. Pre neki dan je puštena vest iz Ame-.