Narodno blagostanje

Страна 660

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 42

rike, da pretsednik ne namerava da primorava izvozne industrije na „novu ekonomsku politiku”. To bi načinilo još veći haos u amerikanskoj narodnoj privredi.

U ostalom nacionalno lečenje krize ne može se ni zamisliti drugojače; do izdva|anjem narodme privrede ispod uticaja inostranstva. '

Pišući o londonskom žitnom sporazumu mi smo kazali, ako svet bude produžio da ide u autarhiju, onda će ubrzo postati bespredmetni svi međunarodni sporazumi. Francuska je vrlo mudro to uvidela i zbog toga је tako energično ustala protiv amerikansko-engleskog predloga o povišenju cena. Francuska je jedna od eko-

nomski najuravnofeženijih zemalja. Ona može da izvede autarhiju u najvećem obimu. Danas, kad je njen izvoz pao za 70 procenata, ona nema ni milion nezaposlenih. Kad bi putem međunarodnih sporazuma pioizvođača uspela da malom broju artikala, koji ona mora da izvozi, obezbedi dobri cenu, ona bi Dila OStrVO prosperiteta u sred svetske privredne depresije.

Ali, kao što. rekosmo, pri politici koju vode nekolike velike države, a koja vodi u autarhiju, irancuski meкод podizanja icena postaće bespredmetan. Svaka će moći imati cene, kakve želi, pošto izvoza neće biti.

вета

Iz Uredništva'

ОЗЕ LI SE UK

Nacional-socijalisti u Nemačkoj imaju pred očima novi privredni sistem, koji je jedna vrsta jako razvijene planske privrede. U dosadašnjim njihovim privrednopolitičkim merama nalaze se, naprotiv, samo slabi znaci, koji dozvoljavaju zaključak o jednom novom privrednom sistemu. Izuzetak čini samo agrarna politika. Ali i ovde se u zadnjim mesecima pokazuju izvesni počeci napuštanja ekstremne autarkijske politike. Nacionalsocijalisti su uvideli da privreda ne podnosi magle pofrese i zbog toga su veliki deo 5уоб рпуrednog programa odložili. Ali to me znači za uvek. Naibolji znak za to je nedavno naimenovanje Gotirida Federa za potsekretara u Ministarstvu narodne privrede. On je bio jedan od prvih, koji je razvio nacionalsocijalistički privredni program. Sigurno da će na sadašnjem svom položaju pokušati da provede neke od svojih zahteva, među kojima je najvažniji onaj za ukidanjem kamate. -

Današnja privreda, kaže Feder, nalazi se u ropstvu Famate. Ona dobiva kapital potreban za produkciju od malog broja banaka; privatnih kapitalista, koji smatraju kao |edini svoj zadatak pozajmljivanje kapitala uz 510 veću kamatu. Način na koji će dužnik zaraditi kamate ne igra za njih nikakvu ulogu. Privatni 'kapitalista većinom i ne zna u kojim privrednim granama njegov kapital radi. Zajmoprimci moraju da nastoje da prihod preduzeća pokrije kamate i ostale produkcione troškove.

Zbog toga su preduzetnici prisiljeni — i u tome leži najgora strana robovanja kamati — da imaju uvek u

vidu najveću moguću rentabilnost pri produkciji. Oni proizvode ona dobra kod kojih je izgled na profit najveći, ne pitajući za vrednost proizvedenih dobara sa gledišta narodne privrede. Ta pojava ima za posledicu proizvodnju luksuznih i bezvrednih dobara s jedne i zanemarivanje produkcije najpotrebnijih artikala sa opšte narodnog stanovišta s druge strane. Ovaj sistem je najapsurdniji kad i sama država, emisijom javnih zajmova, dođe u zavisnost od privatnih kapitalista. U tom slučaju mora država velikim porezima da uteruje kamate za službu zajmova. |

Drugi nedostatak leži u tome što kamata poskupljuie proizvodnju, jer je važan deo produkcionih troškova. Bez kamata mogla bi se dobra jeftinije proizvoditi i sled stveno potrošači bolje snabdeti. Na 'koncu veliku nepravdu predstavljaju kamate, jer omogućuju zajmodavcima bezradni prihod. To treba tim više osuditi jer se kamate radom stvaraju, tako da bi sa gledišta morala radnik trebao da dobije kamatu.

Svi se ti nedostatci mogu otkloniti jedino ukidanjem

МОГ КА

АТА МА ДАЈМОМЕ

катаје. тами zaimovi u današnjoX| Iormi treba da 11101

_ prestanu. Ako bi država u buduće trebala velike iznose kapitala na pr. za javne radove treba da ih novčanične ”·

Danke stave državi na raspoloženje u obliku beskamatnih zajmova. Pitanje da li je država u pravu da novac stvara па Тај način uopšte se ne može postaviti; jer je ona suverena i može да čini šta hoće. A tako stvoren novac koristan je i nacionalno-ekonomski, jer se njime linansitaju opšte korisne investicije. To ne bi bila nikakva inflacija, jer bi nova novčana sretstva bila pokrivena vrednošću investicija.

A i za privatne preduzetnike treba da po ukinuču kamate bude dovolino kredita na raspoloženju. Delimično ove beskamatne kredite davaće privatnici, |er za njih neće postojati više nikakav povod da zadržavaju svoj kapital u rukama, jer ga i onako više neće moći dati uz kamatu. U koliko budu hteli i dalje da štede mogu svojim kapitalom posretstvom banaka da učestvuju u

· preduzećima, jer u protivnosti prema kamati dividenda

treba i dalje da postoji, pošto sada kapitalista snosi sam иако и poslovanju preduzeća. U koliko privatni kredit ne bude dovoljan treba privatnog preduzetnika da kreditira novčanična banka beskamatnim zaimovima. Ali ti krediti treba da se daju jedino marljivim predu-

zelnicima, koji pri proizvodnji imaju pred očima dobro

zajednice.

Naravno da se ukidanjem kamate uništavaju rentijeri, jer je nemoguće pretvoriti uštede u papire sa stamom kamatom. Oni će biti prisiljeni da potroše svoj kapital. Ali to neće biti nikakva šteta, nego naprotiv korist, jer se prihod bez rada mora ukinuti. Doduše to ne isključuje da svaki građanin štednjom može OSigurafli svoju starost, ali onda ušteđeni kapital neće se moći bez daljeg rada povećavati. Za prelazno vreme predlaže Feder da se kamate kod papira sa stalnom kamatom i dalje plaćaju, ali da se smatraju kao amortizacija. Na ovom mestu nećemo ispitivati da li se kamata može opravdati sa stanovišta morala, nego ćemo samo pokazati koje bi bile ekonomske posledice ukidanja kamata. To ćemo naibolje videti ako izložimo nacionalno ekonomsku fankciju kamata u kapitalističkom privrednom sistemu, Kamata je jedan od najvažnijih faktora za napredak privrede. Ona stvara osnovicu za proširenje produkcionog aparata, jer omogućava i potstrekava stvaranje novih kapitala.

' Feder ne poklanja dovoljno pažnje toj činjenici jer on promatra samo neposredne posledice štednje naime da se jedan deo kupovne snage povlači sa tržišta pO-

+