Narodno blagostanje

21 октобар 1933.

___Grčka narodna banka spustila je diskontnu stopu na _— Miesečna rata za kupovanje obveznica Ratne štete na otplatu za vreme od 16—31 oktobra tek. god. iznosi 22 dinara po komadu.

Kupci, koji se budu u tom roku javili, plaćaće 22 din. mesečno u toku godine dana. Ostali uslovi za kupovanje Ratne štete na otplatu su nepromenjeni.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

о Преговори Бугарске о мораторијуму са поверио"цима налазе се пред завршетком. Повериоци су пристали да Бугарска плати само 25% дугова у девизама, а остатак да " се одобри на специјалном конту код бугарске Нардне банке. "До сада се је томе противила бугарска влада, пошто тај износ није ни у буџету хтела предвидети.

_ — Према уговору између Аргентине и Енглеске, гргентинска влада емитовала је 4%-тни зајам у износу од 10 мил. фунти, како би енглески повериоци могли своја замрзла потраживања у порезима конвертовати са облигацијама тога зајма. Амортизација почиње после пет година.

— Американско Министарство финансија одлучило је а конвертује 1,875 мил. дол. од четвртог ратног зајма од 6 милијарди долара, чија је камата износила 4: | ф. Прво је емитована транша од 500 мил. дол. са роком од 12 година, са курсом 1015/.: (

Нови зајам укамачује се у првој год. као и до сада - са: 47 |,%, али доцније само са 3:/,%, тако да ће, почевши од друге године, држава имати уштеду од 18 мил. дол.

Потешкоће настају услед захтева поверилаца да се поступа са предратним исто тако као са послератним по_ вериоцима. На што Бугарска не пристаје.

— Francuski plan za finansijsko saniranje, između ostaloga, predviđa nove uštede u budžetu u visini 6 milijardi iranaka, smanjnje činovničkih plata, penzija i izdržavanja rainika za 1.6 milijardu franaka. U cilju unapređenja nacionalne Dtivrede predviđeno je više unutrašnjih zajmova. Prvi zajam izneće "4 milijarde franaka. -

___Erancusko ministarstvo lnansija odlučilo je da Francuska plati kupon 7%-thog amerikanskog zajma iz 1922 1 7% iz 1924 u francuskim francima prema zlatnom paritetu.

— Banska uprava Vrbaske banovine objavila je statistiku prihoda i rashoda za prvih šest meseci budžetske godine. · Од 1 aprila do 30 septembra bilo je predviđeno 16,199.440 din. · prihoda od čega |e ostvareno 7,609.324. minara. Vlastiti prihodi banovine bili su predviđeni sa 8,081.401 dinara, a državna subvencija sa 8,118.030 din., a ostvareno je banovinskih prihoda 4.387..320.58 din., državne subvencije primljeno je 3.222.044 din. Od prihoda svih banovinskih privrednih preduzeća bilo je, za ovo polugodište, predviđeno 1,138.038 dinara, a ostvareno 687.033.57 dinara.

— Председник Рузвелт проучава један план оптерећења једном таксом свију артикала потрошње ради финансирања једног огромног програма за помагање незапослених. Листови пишу, да је то знак, да Рузвелт напушта пут „инфлације и решава се на оптерећење пореских обвезника до крајњих граница. Опасност је, да коштање живота "због тога не напредује брже него наднице због чега би настали штрајкови.

— Kriza budžeta u Francuskoj više je od godinu i po .na dnevnom redu. Budžetski predlog za 1934 pokazuje deficit od 6 milijardi franaka. Opšte je mišljenje da se pri rešenju krize budžeta vlada nalazi pred dilemom: ili inflacija ili ri. gorozno smanjenje rashoda, u prvom redu ličnih. Ali i jedan i : drugi način politički su vrlo teško sprovodljivi. Zbog toga je i _jedan optimistički predlog sa šrokom koncepcijom finansijskog stručnjaka Žorž Mer-a u jednom članku pod naslovom „Sıa-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -

Страна 683

njenjem poreza k reformi države” u „Revue des Vivanis” izazvao veliku pažnju. On smatra da je jedan od glavnih uzroka privredne depresije, pa sletstveno i finansijske krize bekstvo kapitala iz cirkulacije, DprVO, ZDOg opšte nesigurnosti i drugo, zbog prohibitivnog oporezivanja. Prihod na kapital oporezuje se sad u Francuskoj sa 16%, do nedavna sa 20%. Kapital se tezaurira, privreda zamire, državni prihodi sve manji. On. ceni tezaurirani kapital u Francuskoj na 125 milijardi franaka (sigurno ie uračunato sve tezaurirano zlato, novčanice i žiro-potraživanja kod Banque de France). Taj kapital treba ponovno uvesti u privredni proces i on U {u svrhu predlaže radikalno smanjnje poreza na dohodak od kapitala i to od 16% na 4% (stav od 1914). On je mišljenja .da bi tim čitav privredni život dobio jak impuls, jer :bi to značilo čitavu psihološku revoluciju. Za Mer-a to je jedino rešenje budžetske krize. Ono bi bilo zasnoVano u istini na jednoj širokoj koncepciji. Samo, po našem mišijenju dok budu socijalisti za francusku vladu pretstavljali ono što danas pretistavija{u, o ovakvoj meri ne тоХе 54 ш сомога.

__ Upis poljskog tnutrašnjeg zajma završen je 7 oktobra. Prema izveštaju komisije od 9 oktobra zajam je upisan dva i po puta više od minimalnog iznosa. Vlada je odlučila da nominaini iznos zajma poveća na 350 mil. zlota.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

__ Nemačko-mađarski trgovinski sporazum, sklopljen pre nekoliko meseci, predviđa, kako je sada poznato, liferovanje 250.000 metc lanenog semena. Ovaj sporazum u vezi je sa preorijentacijom mađarske poljoprivrede, pošto Mađarska do sada nije laneno seme proizvodila u velikoj količini. Ugovor će se upotpuniti sporazumom nemačkih fabrikanata lanenog ulja i mađarskih poljoprivrednka, u kome će se nemačke fabrike obavezati da će gornju količinu preuzeti po ceni, koja je 45% iz-

nad hamburške.

— Novi poljsko-austrijski trgovački sporazum sadrži mnoge jednostrane preferencijale za austr:ske industrijske proizvode u vrednosti od 25—40%, među ostalim prerađevine od kože, hartija i razne alate i mašine. Preferencijali su vezani za kontingente, čije veličine odgovaraju količinama austrijske robe, uvezene 1932 god. Obrnuto Austrija se obavezala da neće smanjiti poljski kontigent za ugalj, od 1,3 mil. tona ni u Slučaju uspostavljanja monopola za uvoz uglja. Kontingent za SVinje smanjen je za 20%, ali iz snižene carine. Povišeni su kontingenti za telad i jaja. Količine odobrenih kontingenata odnose se kao 1 : 1,4 u korist Poljske. Ugovor sadrži stavku, prema kojoj stupa na snagu tek onda, kada se Poliska sporazume sa onim zemljama koje su protestovale protiv jednostranih · ргеferencijala. U stvari, ovaj pasus ima samo formalan značaj, pošto ugovor stupa odmah na snagu.

СОЧИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— U Zagrebu je održana 16 oktobra o. g. plenarna sednica Zanatske komore za Savsku banovinu. Plenumu je podnesen na odobrenje nacrt pravilnika o penzionom osiguranju zanailija. Po ovom nacrtu zanatlije su podeljene po kategorijama, pa će plaćati mesečno 30, 50 i 100 din. u penzioni fond. Pravo na penziju stiče se posle 30.god:na, a iznosi 390, 500 i 750 din., prema visini uplaćenogz udela.

__ Francuska vlada izradila je projekte nekoliko važnih zakona o socijalnoj reformi. Ovi projekti se odnose na kolektivne radne ugovore, na utvrđivanje minimalnih nadnica i na smanjenje radnog vremena. Radno vreme predviđeno je na 40 časova nedeljno za sva preduzeća.

— U Sarajeva će se 22: oktobra održati konferencija Zanatskih komora. Dve najvažnije tačke sastanka su pitanje sO-

. cijalnog osiguranja zanatlija i izrađivanje zajedničkog gledišta · u pogledu primene pojedinih, odredaba Zakona о radnjama.