Narodno blagostanje
М'
Страна 682
jer nema krupnih dom. životinja, i 80% koža za đonove i slično u vrednosti 150 mil. drahmi god. Predionice uvoze oko 35% sirovina godišnje u vrednosti do 360 mil. drahmi. Industrija pamuka uvozi 70% pamuka, zbog nedovoljne lokalne produkcije naročito finog vlakna. Isti je slučaj i sa industrijom vune, koja
'kupuje 85,2% sirovina na strani, od čega je preko 70% по
vlakno, čija produkcija nije moguća u zemlji. Industrija ćilima kupuje celokupno pamučno vlakno u zemlji, ali uvozi 3/5 vlakna vune, naročito iz Smirne, ma da grčka produkcija može pokriti njenu potrebi. ! fabrike čarapa uvoze 65% vune i pamuka, pošto je kvalitet domać:h proizvoda lošiji. Međutim se vodi sada živa akcija za poboljšanjem kvaliteta, pošto postoje svi uslovi
та to. Industrija odela, a na prvom mestu šešira, potroši 95%
uvezenih sirovina (50 mil. drahmi) i to vune, merino i zečje, perja n ti. d. Stolarska industrija čak 90% stranih s:rovina, zbog nedovoljne eksploatacije i rčavog kvaliteta domaće građe. A industri|a papira, metalurgije i mehaničkih konstrukcija uvoze skoTo sve sirovine (oko 200 mil. drahmi godišnje). Povoljan je položaj hemijske industrije, koja koristi 35% stranih sirovina (250 mil. st. drahmi god.šnje) i to u glavnom nedovršen.h ii Dolu-fabrikata. Zadovoljavajuće je da 65% ove industr'je proizvodi mirise, sapune i smole, čije se sirovine proizvode u zemlji.
Ових дана избио је оштар сукоб у Загребу између лекара и њихових установа с једне и Управе Окружног уеда за осигурање радника с друге стране. Ни до сада међусобни односи нису увек били повољни, |
Повод сукобу био је конкурс Уреда за постављање четири нова лекара, чији би се услови рада разликовали од услова осталих лекара запослених код установа радничког осигурања. Ови лекари би радили само кад се укаже потреба. Значи били би сезонски, у
На ову одлуку Уреда реагирала је Лекарска комора за Савску бановину и забранила лекарима да учествују на конкурсу. На позив Коморе одржана је скупштина лекара. Донета је резолуција у којој се одобравају предузете мере и тражи склапање колективног уговора између лекара и установа за радничко осигурање у целој држави, затим спровођење реорганизације социјалног осигурања доношењем новог закона о осигурању радника и измене садањег статута; да овим установама руководе лекари стручњаци, пошто је социјално осигурање домен социјалне медицине, а давање лекарске помоћи његов најглавнији задатак.
Међу говорницима на скупштини главни референт био је г. д-р Вранешић, претседник загребачке Лекарске коморе. Он је изнео низ карактеристичних чињеница за рад и стање у Уредима. Прво је истакао да не постоји сукоб лекара са установом социјалног осигурања, него са радом бирократи-
Сукоб лекара и а Уре да за осигурање радника у 0
НАРОДНО ВЛАЛОСТАЊЕ O O
Бр. 43.
зиране управе у чије је руке дошло социјално осигурање. Уреди су се до те мере бирократизирали да више и не виде задатке соц. осигурања, затрпани су актима и фразама, а као резултат само код загребачког уреда имамо за 10 година 11 хиљада циркулара. Управни апарат је постао субјекат, а радници објекат. У огромној палати Сред. уреда за осигурање радника у Загребу пет спратова заузела је бирократија, а у приземљу се гуше лекари и њихови пацијенти. Паше радништво има најбројнију и најскупљу бирократију. Лекари су плаћени око 3.000 дин. месечно (по пацијенту
око 4 динара), док плате директора и њихових референата "иду чак до 10.000 дин. Данас су са радничким осигурањем
незадовољни и радници и послодавци и лекари. Једино је задовољна бирократска управа, која је монополисала за себе и оне послове, који спадају у надлежност самоуправе (претставника радника и послодаваца). Реформа је немогућа док се не смање велики управни трошкови,
Претседништво Окр. Уреда у Загребу одговорило је на ову акцију лекара претставком у којој констатује да одлука о условима конкурса није још дефинитивна; да је забрана Лекарске коморе незаконита; да су услови слични онима под којима већ више година раде многи лекари; да се мора водити рачуна о финансијској кризи, у којој се налази привреда, па и радничко осигурање и изјављује жељу за споразумно решење сукоба.
На који начин ће се ово питање решити не може се за сада знати, али свакако је захтев лекара да регулишу свој положај колективним уговором оправдан, не само ради заштите и побољшања свога положаја него и ради успешнијег и нормалнијег рада у установама социјалног осигурања. Не може се порицати важна улога лекара и социјалне медицине у установама радничкога осигурања. Међутим ми се не можемо сложити са тврђењем лекара по коме је содијално осигурање само домен социјалне медицине. Обим социјалног осигурања много је шири и тежиште је на другој страни, на страни социјално-економске политике, Стога не видимо потребу да лекар мора бити на челу ових установа. То би пре сматрали као тежњу лекара да за себе 0 лепе положаје данашње бирократије.
Тачно је да данас у свима радничким установама воде главну реч извршни органи. Међутим, не може се порицати да и делегирани преставници установа у великој мери учествују у раду и толеришу рад извршних органа. Ми смо то у више махова констатовали и изнели јасне чињенице. Горња излагања и захтеви лекара и њихових установа потврђују, да ствари у радничким установама иду непожељним путем о чему смо већ писали. Овим се добија још једна потврда више за наша излагања и истиче потреба решења овог важног питања.
ва а а - .
ОБАВЕЦ
у
— Rejico je dao 2,500 mil. dol. na raspoloženje u cilju lombardovanja zaliha pamuka ovogodišnje žetve. O planu smo na drugom тези Opširno govorili.
— U selu Sasima kod Višegrada otkrivena je kovnica la-
žnog novca od IO i 20 srebrnih dinarki. PFalsifikati su dobro
uspeli i teško se razlikuju od pravog novca.
— Američka Meconftrucfion Finance: Corp. dala je američkoj pr:vredi do kraja septembra tek. god. kredita u iznosu od 3097 miliona dolara, od čega je 879 miliona otplaćeno. Banke, trezor i željeznička društva dobile su 2273 miliona, a već su o{-
[ТАЈНА СЛУЖБА
platili 841 miliona. Za finansiranje žetve. poljoprivreda je dobila 121, a na ime t. zv. pomoćnih kredita 450 miliona.
— 04 ulidanja zlatnog važenja ı Danskoj bivao je sve veći uticaj države na Narodnu banku. Postoje planovi da država preuzme sve, akcije Narodne banke.
__— Broj banaka u Švedskoj u 1932 smanjio se sa 112 па 105. U likvidaciji nalazi se još 28 banaka prema 33 u 1931 godmi. Poslovni rezultat je bio mnogo povoljniji nego u 1931. Prosečna dobit je veća nego li u 1928. Broj banaka koje su radile sa gubitkom smanjio se na 8, dok ih je u, 10931 bilo 18. Proces Sira id bankarske krize završen 1 uglavnom.
S SJ
\