Narodno blagostanje
Страна 680 |
политика проширења кредита преко банака до сада није показала успех.
После овога дошао је план да се кредити привреди дају непосредно преко. Рефика. Крајем септембра кредити које је Рефика дала износили су укупно 3.097 мил. дол. од чега је до сада враћено 879 мил. дол. У последњем полгођу Рефика је дала око милијарду долара за финансирање јавних радова. Поред непосредног давања кредита Рефика сада треба понова да покуша да повећа кредите и преко банака. У ту сврху је овлашћена да откупи приоритетне акције од приватних банака чиме би банкама створила већа новчана сретства. Затим, треба да оснује нову установу под својим вођством са задатком да ликвидира депозите банака, које се још налазе под мораторијумом. Ове банке треба да добију кредите у висини 50% својих депозита. Капитал новог друштва у висини 15 милијарде долара уплатиће Рефико. За претседника нове установе наименован је М. Бриер, претседник Воуегу Зампоз Bank.
Амерички план за оживљење индустрије приморао је америчку владу прво да све више узима у своје руке контролу производње, цена и надница. Сада, пошто приватно кредитовање не успева, влада је приморана да и овде иде корак даље и кредитне установе делимично сама замењује. Вероватно да ће ускоро најважније кредитне установе (федералне резервне банке , државна благајна, управа јавних радова, Рефико и државне установе за пољопривредне и мобилијарне кредите) доћи под управу једног човека, као што спровођење индустријског плана лежи у рукама гене-
рала Џонсона. Као врховни администратор кредитне орга- -
низације помиње се Бриер.
—____________ ==== Кад 51 и тами objavljene Velike teškoće u politici konture ograničenja 7азејапе ograničenja zasejane роуг- površine pamuka u Americi, mi
šine pamukom smo naglasili, da se Ruzvelt nalazi na pravom putu. Tamo, вас je produkcija znatno prekoračila moć potrošnje i u угетеnu najgore konjunkture ne preostaje drugi izlaz. Ali mi smo odmah upozorili na ogromne teškoće, koje će nastati prilikom izvršenja takvog plana. Pola godine, koja je od tog vremena prošla, vrlo je poučna baš u tom pogledu.
Metoda, koju je Ruzvelt preporučio, sastajala se u tome, da farmeri koji pristanu na smanjenje produkcije, dobiju izvesnu premiju. Sredstva za ovu svrhu imala su se dobaviti novim porezima, koje bi platili kupci pamuka. Istovremeno je Ruzvelt apelovao na patriotsku svest farmera, da sa reduciranjem zasejanih površina odmah počnu. АП, dogodilo se obratno. Pošto se ovo reduciranje nije moglo drukčije ni zamisliti već u izvesnim procentima zasejanih površina, to su farmeri sve uložili, da zaseju što veće površine kako ibi kasnije procentualno smanjenje podneii što lakše.
Zbog toga je zasejana površina pamukom povećana na 40.790.000 akra prema proceni u junu. To znači, u poređenju sa površinom u 1932 (36.542.000 akra), povećanje od 11.6%. Pojava ove procene pretstavljala je za špekulaciju težak udarac. Cene pamuka, koje su već bile dostigle 11.6 centi za libru, pale su na 8.45. centi,
Zbog novog pada došlo je ponovo do nezadovoljstva farmera. Oni su sve jače zahtevali inflaciju ne bi li time dobili veće cene. Ruzvelt se branio od ovih zahteva. Ali za to je ubrzao izradu zakona o reduciranju zasejane površine. | 1 avgusta о. g. zakon je stupio na snagu. Prema tome zakonu farmer, koji se obaveže na redukciju za 25—40% dobije premiju od 7—20 dolara prema kvalitetu zemlje na svaki akr, koji ne bude požnjeven. Zakon je imao bolje dejstvo. Reduciranje je sada išlo
brzo. Na ime, prosečno 25%. Prema tome, sadašnja površina
pod pamukom iznosi oko 30 mil. akra. Ipak, cilj nije postignut,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 43
jer se količina prinosa nije smaniila. Fatmeri, što je sa ekonomskog gledišta ispravno, reducirali su najgore zemljište, a Dpremije delimično upotrebili za kupovinu đubriva radi povećanja jedinačnog prinosa. Isto tako i povoljne vremenske prilike doprinele su povećanju prinosa. Prosečni prinos po akru, koji je bio u prošloj godini 173.3 libri, ceni se u avgustu o. e. na 198.4 libri, u septembru 197.8 i u oktobru već na 205.3 libri. Prosečni prinos za poslednjih deset godina bio je samo 167.4 libri. Zbog toga se povećavala i procena prinosa i to: u avgustu 12.3 mil., a u septembru na 12.8 mil. bala. Najnovija procena se ravna sa prošlogodišnjim prinosom, koji je bio oko 13 mil. bala.
Situacija je u toliko teža što je još uvek otvoren problem velikih zaliha, koje su cenjene 31 jula na 11.8 mil. bala prema 13:2 mil: Đala na dah 31 jula 1932 i 9.3. mil. bala 31 јша 1931 god. Dakle, zalihe su još uvek ravne jednogodišnjem prinosu. Prema tome, uprkos znatne redukcije zasejane površine, bojazan za dalji pad cena postoji i dalje. Zbog toga se pomišlja da se u narednoj godini zasejane površine još više reduciraju i SVedu na 20 mil. akra. U vezi stim imao bi uskoro da iziđe jedan
novi zakon koji bi omogućio farmerima lombardiranje zaliha iz sadašnje žetve, koje se cene na 8 mil. bola a koje još nisu pro-
date. Lombard bi se imao vršiti na bazi 10 centi za libru što pretstavlja 10% više od sadašnje cene. Time bi se imalo sprečiti novo padanje cena, koje bi neminovno nastupilo usled nagle prodaje sadašnje žetve.
Računa se da će se kod dalje гедиксје хазејапе роугšine u narednoj godini imati prinos od 10 mil. bala (na slučaj nepovoljnih vremenskih prilika samo 9 mil. bala). Zatim bi se u 1935 imala sprovesti i dalje redukcija što bi, svakako, doprinelo izčeznuću zaliha. Na papiru račun je ispravan. Ali ko zna da li povećanje jedinačnog prinosa neće dovesti u pitanje čitav ovaj račun. Naročito je lako moguće da se zbog relativno visokih cena pamuka potrošnja preorijentiše na druge proizvode, n. pr. na svilu, veštačku svilu i vunu. Mi smo uvek naglašavali da jedna plansko-privredna mera izaziva niz drugih. Tako se i ovde može pokazati neophodnim da se slično regulišu proizvodnja i cene svile, veštačke svile i vune. To bi svakako izazvalo nove teškoće. Ne treba, takođe, izgubiti iz vida ni finansijsku stranu. Poznato je da je finansijski teret bio glavni uzrok neuspehu akcije Farm Borda. Nameravani zakon ioš više će opteretiti vladu linansijski da se ne zna odakle će se nabaviti sretstva. N= шиити Изложбе, сајмови и сличне приредбе имају велики значај. Ми смо то нагласили у напису о сајму и изложби приплодне стоке, која је одржана априла о. т. у Новом Саду. Ретке су код нас овакве приредбе, за које би могли рећи да су успешно организоване и дале задовољавајуће резултате. То у пуној мери можемо рећи за последњу изложбу воћа и вина, која је одржана у Београду од 7 до 15 о. м. Не можемо се сложити са похвалама изнетим преко неких дневних листова, па и ако су поткрепљене мишљењима стручњака. Напротив, можемо поставити питање да ли је то уопште била изложба. Ми смо изложбу у два маха посетили и врло пажљиво разгледали. Први утисак који смо добили, јесте да она има изглед једног боље уређеног дела пијаце, или рафа са флашама у некој кафани или подруму.
Изложба воћа и вина у Београду
mK XORO TRIO
Сасвим је разумљиво, да се трговачкој страни изложбе поклони највећа пажња, али ни у ком случају не сме се занемарити ни репрезентативна страна. Иначе није изложба. У најбољем случају она треба да пружи верну и потпуну слику дотичне гране или бар да буде таква да посетилац не добије погрешну слику, Ако то не може, онда Изо
i /
|