Narodno blagostanje

21. октобар 1933,

не треба ни приређивати. А за изложбу вина, нарочито воћа, ове године свакако није било услова.

Приређена на месту, где је пре. тога била Хигијенска изложба- у погледу просторија било је могућности за сме-

штај и организовање изложбе у знатно већим размерама

него што је то учињено. Изложба је захватила два павиљона средње величине. Један павиљон је служио за воће, а други за вино. Поред тога, нарочито у првом, велики део простора био је заузет стварима, које немају везе са воћем и вином (накити, кава и т. д.). Тако је изложба била малога обима. Али то није све. Ни распоред не задоваљава, добија се утисак да је организована на брзу руку. У том погледу многа пиљарница или уређени бифе остављају бољи утисак. Али што је најнеповољније то је непотпун и мали број излаraua. Hama држава по свом климатско-педолошком положају пружа могућности за гајење скоро свих воћарских врсти, на првом месту најважнијих средњеевропских и јужних медитеранских. Стога је било очекивати да све те врсте буду заступљене на једној земаљској изложби и то како у свежем стању, тако и у свим прерађивачким облицима. Међутим, било је престављено свега неколико важни јих воћарских грана, највише јабуке, затим грожђе и крушке, а у врло малом броју примерака дуње. Шљиве, као најважнија наша воћарска грана и извозни артикал требале су да заузму: видно место на изложби. Не може се ничим правдати ни занемаривање осталих врста. Сушеног воћа и прерађевина уопште није било. једино је један велики хотел из Београда изложио неколико тегли конзервираног воћа.

Излагачи су били неколико већих велепроизвођача и трговаца вина и грожђа из Београда, Смедерева, Баната, онда 2—3 Земљорадничке задруге из Александровачке жупе и ближе околине Београда, затим неколико воћарских школа и задруга из Марибора и Љубљане. Малих произвођача било је нешто више једино из Александровачке жупе, учлањених у задруге. | |

Винарско оделење је било много укусније уређено него ли воћарско. Било је око 15 излагача, од којих 3 виноградарске задруге, а остало велетрговине пића, од којих су неке и произвођачи. Изложено је вино бољег квалитета.

Поред овога изложено је нешто воћарских и виноградарских садница.

То је све. Слике, упоређења и остало што би било неопходно за очигледност и бољу преставу о развијености ових привредних грана није било. И ако је извесан део донесене робе на.изложби прилично продат ипак се не може говорити о успеху изложбе. Изглед нашег воћарства, виноградарства и винарства на овој изложби био је престављен као један мали исечак његове слике. Стога и пропаганда за већу унутрашњу потрошњу воћа и вина, која се хтела постићи овом изложбом, није могла дати успеха.

Странци, који су посетили изложбу, нису могли да добију ни приближно тачну слику о стању ове наше привредне

гране.

“ Na drugom mestu govorili smo kako su privredno siromašne zemlje, nasuprot industrijskim, baš u vreme krize forsirale SVOiu industriju. Lep primer za ovo

jeste Grčka. Industrijalizacija Grčke bila je prvih godina uslov-

ljena ratom, dobijajući velike porudžbine i budući zaštićena od konkurencije. Posle rata priliv maloazijskih izbeglica, koji su pretstavliali jevtinu radnu snagu, poslužio je potstrekom za još jaču industrijalizaciju. Najzad, poslednjih godina razvitak u ovom pravcu bio je favoriziran devalvacijom drahme i protekcionističkim merama, koje su naročito došle kao posledica krize platnog bilansa. Doduše Grčka je za industrijalizaciju u toliko nepodesna Što ne raspolaže sirovinama, kao što su ugalj, ulje,

Napredak industrije u Grčkoj

зе ТЕРНИ ЕР.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 661

pamuk, metali vuna itd. Ali, na drugoj strani, mora 5е priznati da je Grčka bivala sve više prinuđena da ide teškim putem industrijalizacije. Do sada Grčka je uvoz gotovih Tabrikata

- plaćala uglavnom izvozom duvana, vina, južnog voća i tepiha.

A ovo su sve oni proizvodi, kojih su se potrošači, usled krize, kao luksuza prvo odrekli. Takođe, nastupilo je pogoršanje i drugih pozicija platnog bilansa, kao što su emigrantski novci i prihodi od brodarstva.

Jaki porast industrije u prvim godinama najteže krize Vidi se iz narednih podataka uzetih iz članaka „La situation de Pindustrie hellenique dans Ićcćonomte nationale” objavljenih u atinskom listi „Messager d'Athenes” od 14 i 15 oktobra 0. 5.

Grčka industrijska produkcija bila je 1931 g. za 67,37% veća nego 1921 g., dok je u 1032 g. niža svega za 5,8% prema 1931 g. ali je ipak veća za 2%. nego 1928 8., i. poređ svih teškoća u kojima se nalazi grčka privreda. I broj industrijskih preduzeća je rapidno rastao ı popeo se sa 1370 a 1920 g. na 2930 u 1932 g., a motorna pogonska snaga за 105.825 konjskih snaga na 211.497 k. s. Instalacije su povećane sa 200 mil. drahmi vrednosti na 560 mil. drahmi. Napredak se vidi i po broju ovlašćenja za uvoz mašina povlasticom, koji se роpeo krajem 1932 g. na 13.450. Novim instalacijama išlo se u prvom redu zatim da se poboliša kvalitet industrijskih produkata, tako da.danas predionička i platnarska industrija, kao i industrija životnih namirnica i testa ne izostaju iza stranih po kvalitetu. Udeo grčke industrije u spoljnoj trgovini zemlje je neznatan i iznosi svega 4,6%, od celokupnog izvoza. Uvoz gotovih industrijskih produkata je znatno veći, ali on ie postepeno i stalno opadao i od 1923 g. do 1928 г. је pao za 42,59% prema ćelokupnoj potrošnji a od 1928 g. do 1932, za 38,36%, i pored toga što je u prvom periodu domaća potrošnja porasla za 47,70%. To smanjenje bilo je naročito veliko u 1932, jer uvoz таbrič. proizvoda pretstavlja 31,51%. količine iz 1931. Uzroci redukcije uvoza bili su: otežanje uvoza usljed depresijacije drahme, redukcija bankarskih i trgovačkih kredita, devizne teškoće i kontigenti, koji su opterećivali uvoz. X

Potrošnja industrijskih proizvoda se od 1921 do 1930 god. povećavala, a tako isto rastao je u njoj udeo domaće industrije i on je iznosio: 1923 g. 57,51%; 1928 g. 60,29%, а 1932 g. 609,73%. Kao što vidimo ovaj porast je nastavljen i posle 1930 g., kad je potrošnja počela jače da opada i 1932 se smaпа za 38,38% prema 1928 g. Ovaj udeo domaće industrije u unutrašnjoj potrošnji biće manji, kad se uzme u obzir uVOZ 51гом!па i гопуа.

Grčkoj industriji nedostaju u velikoj meri sirovine i pogonski materijal. Mora se uvesti 96% vrednosti goriva a 88% antracita. Godišnja proizvodnja dom. lignita je tek 125.000 tona u vrednosti 24 mil. drahmi prema 797 mil. tona uvezenog aniracita u vrednosti 366 mil. stab. drahmi i 123.000 tona benzina, petroleuma, nafte u vrednosti 282 mil. st. drahmi godišnje. Uvoz sirovina za poslednje 3 godine pokazuje vrednost 2.392 mil. drahmi prema 1.809 mil. drahmi dobivenih u zemlji, a što pretstavlja 43,15% svih sirovina upotrebljenih u industriji.

Samo 18% pogonske snage snabdeva se vodenim 'padovima, a to je oko 37.702 konjskih snaga. Prema ispitivanjima stručnjaka hidrotehnička snaga, koja bi se mogla dobiti u zemlji ceni se na 300 hilj. k. s., a da od toga ne trpi lokalna industrija i željeznice. Skupe instalacije, uzrokom Su, da je fa hidrotehnička snaga tako malo iskorišćena.

Od važnijih industrija koje nemaju potrebe za UVOZOm stranih sirovina jesu fabrike duvana i svile. One mogu još i proširiti svoj kapacitet. Sve ostale industrije imaju potrebu za uvozom stranih sirovina. Industrija životnih namirnica ne iskofrišćava strane sirovine, izuzev nešto šećera, kakao itd. Isti je slučaj i sa građevinskom industrijom, koja uvozi samo beli cement i boje. Industrija koža upotrebljava 50% stranih sirovina,