Narodno blagostanje

Grpasa, 000. | | i томе најјаче од свих других погођена привредном депресијом, где се за последње три године не појављују знаци неког попуштања, па ни у последње време, него напротив депресија се још заоштрава.

Из графикона се могу још извући неколико општих закључака.

Прво, код највећег броја земаља види се погоршање депресије до средине 1932 год. а од тада ил нешто касније извесно побољшање код Океаније, Азиских земаља, Сједињених Држава и европских индустријских или претежно индустријских. Од индустријских земаља једино код Аустрије нема знакова побољшања. Слично је са Норвешком и Грчком, које престављају средину између аграрних и индустриских земаља. Међу индустријским земљама побољшање је највидније код Немачке, Француске и Белгије. За прве две од половине 1932 до половине 1933 год. стање је једнако, и то лагано побољшање. Италија, код које је депресија пооштрена у 1932 год. показује тек почетком ове године лагано побољшање. -

Од аграрних земаља најнеповољнији је положај подунавских и јужно-америчких држава и то на првом месту Југославије, Аргентине и Египта, где се депресија пооштрава. Румунија је у нешто повољнијем положају. Значи, типичне аграрне земље не показују знаке слабљења депресије у колико то код неких има јавља се касније и у слабијој форми него код индустријских и неких колонијалних земаља.

Изузимајући Канаду, најраније и најосетније побољшање види се код земаља Британске империје (Енглеске, Аустралије, Индије, Јужне Африке, британских Малаја, Но-вог Зеланда, па и Ирске).

Ако погледамо развој депресије по континентима, видимо да је побољшање најраније и најповољније у Океанији (Аустралији и Новом Зеланду), затим Азији, онда Европи и "на последњем месту у Америци и то северној.

Из свега овога изилази, да се од најниже тачке привредне депресије у половини 1932 год., кад се узме у обзир скупно стање у свим земљама, виде несумњиви знаци побољшања. Mađarska već nekoliko godina pokazuje volju za plansko-privredne mere. Ova je prvo primenjena na spoljnu trgovinu. U poslednje vreme prešlo se ı na poljoprivredu. Nekoliko primera: jednom uredbom ograničen je dovoz mleka u Budimpeštu radi podizanja cena. Prema istoj gazdinstva veća od 8000 jutara ne mogu liferovati više od 0.42 lit. po jutru dnevno; manja 1.50 lit. a za gazdinstva — ispod 300 jutara — ne postoji ograničenje. Obezbeđena cena izicsi 20 helera, a to je više od sadašnje cene. Prodavci su dužni 10.00 da ulože u specijalni fond, koji služi za unapređivanje mlekarstva. U istoj formi sada treba da se reguliše i dovoz krompira u Budimpeštu. A pre ovoga, još jače reglementirana je proizvodnja šečerne repe. Slično regulisanje predviđa i novi maGđarsko-nemački trgovinski sporazum o izvozu 250.000 metc. uljanog semena. Ovaj sporazum je u vezi sa mađarskim planovima o preorijentaciji poljoprivredne proizvodnje na one proizvode, koji još imaju šansa za izvoz. Sporazum treba da bude upotpunjen ugovorima sa nemačkim fabrikama za preradu uljenog semena. Ove treba da se obavežu na cene od 45% iznad hamburškog notiranja. Ali, kako Mađarska ne proizvodi još laneno seme u ovako velikoj količini to će sada jedan naročiti institut regulisati povećanje proizvodnje određujući zasejanu роvršinu svakom poljoprivredniku ponaosob.

Sve je ovo delimično planiranje. Ali nove težnje idu u pravcu celokupnog planiranja. To pokazuje nedavno održani kongres Saveza poljoprivrednika uz puno učešće veleposednika.

Radikalni planovi mađarske poljoprivrede

А

НАРОДНО ВЛАГООРАЊЕ

Бр, 44

Na njemu je bivši ministar poljoprivrede Purpli sa velikim odobrenjem zagovarao opsežnu plansku organizaciju poljoprivredne proizvodnje. Teoriska osnova celoga izvođenja jeste shvatanje, da je poljoprivredna proizvodnja manje elastična od industrijske. Ako u industriji radi povećanja proizvodnje padaju i cene, onda

"ве redovno povećava potrošnja, čime se opet zaustavlja padanje

cena. U poljoprivredi, naprotiv, i ako cene padaju Zbog proširenja proizvodnje potrošnja pokazuje vrlo male promene. Zbog

toga je kod proširenja proizvodnje pad cena jači u poljopri-

vredi ,nego u industriji. Posledica je otvaranje makaza na štetu poljoprivrede. One mogu biti zatvorene samo tako ako se proizvodnja prilagodi potrošnji. A to se može postići samo pomoću prinudnih kartela u poljoprivredi. Oni moraju obuhvatiti sva gazdinstva horizontalno, a vertikalno kako proizvodnju tako i Taspodelu. :

U ovome planu ispravno je, da se poboljšanje cena i rentabiliteta u poljoprivredi može postići jedino ograničenjem proizvodnje na nivou potrošnje. Sumnjati je, međutim, da se ovako što može postići predloženim planom. Dalje je pitanje da eventualni uspesi ne budu poništeni gubitcima, koje nosi sobom državna Dirokratija. Mi smo, u prošlom broju izneli na kakve je teškoće naišlo u Americi reduciranje površine obrađene pamukom: smanjenje zasejane površine paralisano je povećanjem jedinačnog prinosa. Mađarski plan predviđa dalje regulisanje prodaje za najvažnije poljoprivredne artikle

Poznato je iz doba rata da je nemoguće sprečiti izigra– vanje državnog regulisanja cena i proizvodnje. Zatim postoji

opasnost da velika dobra korumpiraju državne organe koji utvr-

đuju podelu proizvodnje i, na račun malih dobara, dobiju veću kvotu. Protivu obe ove opasnosti, pre svega, treba naći sretstvo.

·Druga teškoća leži u tome što je mađarska izvozna zemlja za

poljoprivredne proizvode. Teško je, sem toga, ustanoviti unutrašnju potrebu, ali još teže proceniti količinu koja dolazi u obzir та izvoz. Najzad, ako se ostvari cilj i cene na unutrašnjem {ržištu povećaju to istovremeno znači ofežavanje izvoza. Tako Mađarskoj neće ostati drugo, nego da subvencioniranje izvoza pojača. Ona se ne može odreći izvoza, koji joj donosi devize za plaćanje sirovina. Međutim pitamo se, da li se to subvencioniranje može izd:žati.

У светској штампи већ не-

Политика отвореног колико недеља циркулишу тржишта и инфлација

вести да се Немачка одлучила за инфлацију. Основ за ово јесте објашњење др. Шахта да ће Рајхсбанка прећи, за кратко време, на такозвану политику отвореног тржишта. Међутим, нема земље у којој би инфлација била омрзнутија, него ли што је у Немачкој услед рђавих искустава са истом у годинама после рата. Исто тако је познато, да је др. Шахт последњих месеци често пледирао за безусловно одржање марке. Из ових разлога, изгледа невероватно да се Рајхсбанка одлучила за инфлацију. Ако би хтели да видимо колико истине има у овој вести морамо, као већи део светске штампе, критичније испитати у чему се састоји такозвана политика отвореног тржишта и да ли је неопходно да иста одведе инфлацији. Због ове несагласности ми ћемо опширније изложити ово питање пошто смо у последњем броју укратко поменули ове немачке мере.

Првобитна идеја тзв. политике отвореног тржишта састојала се у томе, да иста послужи као сретство за подупирање дисконтне политике новчаничне банке, Као таква она

"припада једној од највише употребљаваних метода новча-

пичних банака у англосаксонским земљама. Искуство је показало да за време сувише велике понуде на новчаном тржишту новчанична банка губи све везе са истим. У таквој ситуацији дисконтна политика остаје без дејства. Било је потребно да се извуче новац са тржишта на пр. продајом ме-

i | | ! +