Narodno blagostanje
"Страна 714.
— Емисиона делатност у Сјед. Америчким Државама |
за првих 9 месеци била је 826 мил. дол. или 60% од оне у истом периоду прошле године. Нарочито су опале емисије акционарских друштава. Емисиона замрлост стоји у супротности са привредним ожвљењем. | — Зоог новог прилива злата у Холандију златно по-
криће холандских банкнота попело се на 974%, а метално
на 100.4%. ; — Управа немачке Рајхсбанке одлучила је да 1 HOBEM'бра отпочне плаћање аконто дивиденде за 1983 са 572. За · остатак дивиденде издаваће се бонови. — Према одљуци Поштанске штедионице месечна рата за куповање обвезница Ратне штете на отплату од 1 до 15 новембра ове год. износи 2 до краја за куповину у тој периоди. — У Бакру је основана Кредитна и штедна задруга.
— Емисије за рачун иностранства на тржишту капи-. _ тала у Америци и Енглеској кретале су се овако: у Америци: .
" 1928 год, 1.251, 1929 год. 671, 1930 год. 905, 1931 год. 229, 1932 год. 29 мил. дол.; у Енглеској: 1928 год. 698, 1929 год. 459, 1930 год. 529, 1931. год. 209, 1932 год. 102 мил. дол. У прошлој години у Америци и Енглеској није извршена ни
„једна емисија за рачун Европе.
— Oktobra 31 prosilavijen je i kod nas svetski dan štednje. Orgnizacija naših šdedionica pokazala je vrlo veLku aktivnost toga dana. Nasturila je veliki broj plakata i objavila vesnik saveznih štedionica u slavu toga dana.
Kad bi čovek, koji je umro pre 20 godina sišao na zemlju, miorao bi se začudit propagandi za štednju, jer u doba, kad je on Živeo, nije bila potrebna nikakva propaganda. Me=
· Gutim, narodima je zbilja potrebna redukacija u štednji, kao što”
je potrebno čoveku, koji je usled velikog nervnog šoka izgubio hod. Štediše su tol.ko preturke preko glave, da mije nikakvo бидо 510 je veliki broj ljudi obeshrabljen, te troši sve što ima. U ostalom znatan broj ekonomista propagira trošenje u mesto štednje. Oni ovako rezonuju: Ušteđevine idu na iržište kapitala i tamo služe za podizanje novih industrijskih grana, jer tržište kapitala ne finansira potrošnju, već vesticije. Međutim
danas je potrebna što veća tražnja za potrošnim dobrima. Zbog”
toga je za rešenje krize potrebno da se više troši. JAVNE FINANSIJE
= јакапска влада закључила је код Новчаничне банке зајам у износу 300 мил. јена од чега ће половина бити упо"требљена за покрице буџетског дефицита.
— Према вестима вашингтонске „Негаја Тгиђипе>
изгубљена је свака нада да ће још у току ове године доћи до споразума између Енглеске и Америке о ратним дуговима. У вези стим стоји и повратак британског делегата Лит Роса, који је дуже времена водио преговоре у Вашингтону. ј
— Друга транша шпанског 5 процентног унутрашњег зајма која је била изложена упису 23 пр. мес. преуписана је за 650 мил, пезета.
— Стање краткорочних зајмова појединих држава крајем 1932 год. у милионима долара изгледа овако: Аустрија 155, Мађарска 320.3, Бугарска 42.4, Пољска 33.4, Румунија 79.1, Данска 61.2, Финска 55.5, Норвешка 128,8, Немачка 2.223.3.
— Eskontovanje dolarskih kupoma Državne hipofekarne banke. Od kako je doneta nova uredba Ministra finansija, prema kojoj se obračunski kurs kupona naših dolarskih papira utvr-
đuje za šest meseci unapred prema kursu na dan skadence po--
slednjeg kupona, imaju imaoci naših dolarskih papira ponovo
mogućnost da eskontuju svoje naredne kupone, za šta Državna
hipotekarna banka zaračunava 7%. godišnje interesa. — На берлинској берзи обустављено је нотирање ста"рих турских зајмова чији власници нису 0 уго-
НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ
22 динара по комаду, која важи.
| Бр. 45.
вору од 1933. Изузетак је учињен само за зајмове багдадске железнице. ~
— Џрзе анзиекос |итуакос ханта допео je 266 milion šilinga, dakle za 30% preko predviđenog, ali se uprkos tome smatra da iznos zajma neće biti povećan, nego će se smanjiti kvota dodeljivanja; međutim ni ovo nije tako prosta stvar, pošto imaju interesenfi pravo na ceo upisani iznos naročito s obzirom na poresku amnestiju ili ako je zajam upisan zbog valorizacije svojih predratnih papira. Ovakvi upisnici kao i oni koji su upisali ispod 1000 šilinga iznose 80 do 90% celokupnog zajma. _
— Mađarska vlada podnela je parlamentu zakonski pred-
Jog kojim se ovlašćuje Ministar finansija da emituje zajam od
15 mil. zlatnih penga, koji bi se imao upotrebiti za plaćanje izvesnih izvršenih javnih radova.Dalje javljaju peštanske novine, da je mađarska Narodna banka sazvala za 15 novembar vanrednu skupštinu akcionara na kojoj će se izmeniti statuti i banci omogućiti da u izvesnim slučajevima odobrava državi zajmo-
ve. Time će država imati mogućnost da za regulisanje pitanja.
razduženja seljaka dobije kod Narodne banke zajam od 100 пипопа репса koji su za to potrebni. ~
— Poreski prihodi ti Fraacusioj su prvi put za posled- -
nje tri godine u septembru ove godine bili veći nego u istom mesecu prošle godine, i to usled povećanja prihoda od poreza na potrošnju. _
TRGOVINSKA POLITIKA
— Француска је обавестила секретаријат Друштва народа да остаје и даље при споразуму о царинском примирју, закљученом уочи Лондонске конференције, но. с тим да задржава могућност предузимања свих мера за заштиту својих животних интереса.
— Између Француске и Италије закључен је контингентни уговор о вину, који везује извесне царинске ставове и важи годину дана.
— Одлука аустралијске владе да повећа преференцијале метрополи и уведе посебне царине на увоз из земаља са депресираном валутом, изазвала је велико незадовољство у Токију. јапанска штампа тражи исте мере као и према
i Индији.
— Грчко-турски трговински уговор предвдео је оснивање нарочитог одбора са задатком да ради на унапређивању међусобних привредних односа. Одбор је почетком овог месеца отпочео са радом у Анкари.
— Са италијанске стране, у последње време, учестали су приговори на отежање трговинских односа са Немачком услед девизних ограничења. Италија се нарочито жали на хроничну пасиву трговинског биланса са: Немачком. Са не-
"мачке стране се, међутим, указује да активни салдо у ко-
рист Немачке стално опада: са 161 у 1929, на 119 у 1930, односно 72 у 1931, односно 42 мил. мк. у 1932 год. Затим се са стране Италије наводи, како су цене италијанских производа пале много више него ли оне немачких, Немци опет указују да је то последица различите структуре спољне трговине и да девизна ограничења немају никаквог утицаја на цене италијанских производа. Није искључено да ово доведе до нових трговинских преговора.
SOCIJALNA POLITIKA — Ба добровољном раду у А ери. који је уведен
априла ог. налази се већ 17.300 лица распоређених у 233
лагера. Перо радници упослени су на јавним радовима, а добијају одело, обућу, храну и 50 гроша (4.30 дин.) у готову. На ову врсту рада издато је у току ове године 4.5 мил. шилинга.
— У Грчкој је ва тавен закон о социјалном старању. Истовремено се ради и на спровођењу социјалног. ЕД. пољопривредног радништва, | | |