Narodno blagostanje
Страна 126
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 46.
mesnatih svinja iz Poljske, dok se dosta dobro drži izvoz iz drugih triju država a naročito iz Jugoslavije, koja u glavnom izvozi masne svinje. 1925 god. od ukupnog uvoza зутја офраdalo. je. na Poljsku 70%, na Jugoslaviju 5%,.a 1932 godine na Poljsku 28.4%, na Jugoslaviju 33%.
Ali treba. računati sa padom uvoža: svinja, u АИ Pre
svega ona se trudi da proizvodi ı masne svinje, koje uvozom odgovarajuće hrane, hoće da gaji u zemlji. Ali u tome Austrija ne. bi mogla: da napravi velik napredak, kao zemlja manje više alpiska. Ali naglo padanje kupovne snage Austrije dejstyovaće u buduće mnogo jače na smanjenje uvoza, jer će, naravno, doOmaću potrebu prvenstveno pokriti domaća proizvodnja.
= ()snovne promene kod dolarskih papira izazvale su čitav niz novih mera radi normiranja hnjihovog položaja na našem efek-
Neregistrirani dolarski papiri
tnom tržištu. Mi smo saopštili
sve supcesivne uredbe i naredbe u toj oblasti. Ostaje još jedno pitanje otvoreno. Mi smo svojedđobno naglasili da u zemlji ima vrlo mnogo dolarskih papira, koji nisu ispunjavali uslove za registriranje, i da ih je naročito posle izvršene registracije vrlo mnogo uvezeno ı zemlju — putem šverca. Konstatovali smo i to da su ti papiri prijavljeni docnije vlastima. za: registraciju. Mi smo tim povodom stali na cledište, da svojina tih papira i njihov nalazak u zemlji pretstavlja protivpravnu radnju — naročito protiv. devizne uredbe. Svi su {i papiri morali biti prijavljeni Narodnoj. banci do 10 aprila 1932 godine, a u koliko. su Кирljeni docnije, moralo bi se opravdati poreklo deviza; u protivnom bi morala sledovati kazna. Kako čujemo, Ministarstvo. finansija. je odlučilo da i to pitanje definitivno reši. Svakako. ne onako drakonski, kako bi to bilo saglasno prema našim postojećim propisima a naročito deviznoj uredbi. Pre svega ti se papiri neće registrirati u zemlji, oni ostaju dakle van nostrifikacije — kao da su u inostranstvu. To je sasvim u redu, jer kad bi se oni registrirali (u koliko se njihova svojina ne može da legitimira) to bi demoralisalo ispravne imaoce. Ni kazni se neće da pristupi, jer ima vrlo mnogo slučajeva, u kojima krivica nije do imaoca. Zbog toga je nađeno treće rešenje. Omogućiće se da ih izvezu u inostranstvo.
Nama se čini da oni to neće da urade. Kod velikog dela imalaca vlada još uvek duboko uverenje da će ti papiri biti na kraju registrovani. Zbog toga će oni verovatno ostati u zemlji, čekajući „psihološki momenat”, a samo će se kuponi naplatiti preko inostranstva. Ne znamo, kako. će biti rešeno. pitanje: dali se naš podanik uopšte može pojaviti kao imalac internih dinara. Pravno to ne bi moglo da bude. Moglo. bi to samo onda, kad bi se imao tačan spisak sviju tih Jugoslovenima рпрадаjućih dolarskih papira, bilo da su u zemlji ili na strani. U protivnom pojaviće se masa naših kupona na strani kao. svojina Jugoslovena -— i kad: oni nemaju odgovarajuću obligaciju.
Zbog toga izgleda da će biti najoportunije da se svi papiri potpuno identifikuju s imostranim, tako da se Jugosloven ne bi mogao pojaviti kao imalac internih dinara. а Београдска „Политика“ од 7 Један · несумв- симптом _— 0о:м. забележила је да је 1н0екокомске." ~. у Бе- вембра у Београду затворе-
dG JK Oe – но 40- кавана, међу којима за az „ет и врло великих као што су Руски Цар", „Ратнички Дом", „Империјал“ итд. и да исти толики број стоји пред затварањем. О овоме се може писати са етичког, народно-здравственог и економског гледишта, Новине се углавном задржавају на коментарисању ове појаве са етичког и народно-здравственог гледишта. Нас, међутим, ово питање интересује са економског гледишта, Као
узроке овој појави „Политика“ наводи: велику конкуренцију, _
велики број кавана, високе кирије и таксе.
Што ce конкуренције тиче она није могла одједном дејствовати да се затвори толики број кавана, пошто у последње време нису отваране нове каване. У колико се, пак, ова последњих година стално заоштравала то
2
це могао само да буде знак опадања куповне моћи с једне и
прилагођавања каванског пословања измењеним приликама с друге стране. Конкуренција, дакле, није била узрок већ последица кризе, која се огледала у све већем смањивању куповне моћи, i
Шо се броја тиче то је релативна ствар. Утицај броја на пословање функција је куповне моћи намењене конзумирању у кавани. У колико се куповна моћ сужава у толико се ранији. број осећа сувишним. Обратно, са увећавањем куповне моћи становити број постаје недовољан.
Високе кирије такође нису могле бити узроком за-
тварања овако великог броја кавана. Напротив, кирије су ·
последњих година стално падале и са те стране кавеџије су могле да осете. само олакшање. Да су кирије по среди, појаву затварања кавана морали бисмо констатовати и у мајском року. Дејство високих кирија не би, такође, могло бити тако изненадно.
Најзад, као четврти разлог наводе се високе таксе. Тако например каже се да кавеџија плаћа данас 37 разних
дажбина. Али, како је повећање такса наступило још пре го--
дину и по дана то и овај узрок није могао дејствовати на једновремено затварање 40 и више кавана.
Према томе, прави узрок овој појави треба тражити на другој страни, Очевидно је да Београђани нису преко ноћи променили своје навике, да су кавански људи постали моралнији и штедљивији. Најмање је пак трезвењачки покрет могао допринети да се људи одрекну каване и да мање пију. Једини разлог горњој појави може се наћи у заоштравању привредне кризе и све већем смањивању куповне моћи. Београђана. Из тога разлога бележимо горњу појаву, која потврђује нашу тезу о знатном OOU кулом OBH Beoграђана у овој години.
U br. 39 od 23 septembra Narodnog Blagostanja pisali smo o
Najnoviji unutrašnji zajmovi čehoslovačke, Poljske i
dnjoj Evropi, čije je upisivanje ovih dana završeno. Povodom toga bečka Пре Borse” od 4 novembra, pod naslovom „Tri unufrašnja zajma — ri sistema” analizira konstrukciju i uslove
poljskog, čehoslovačkog i austrijskog zajma iz koga napisa. pre=
nosimo karakteristična mesta. Čehoslovački је zajam za javne radove sa kamatom 5%. na 20 gz.; poliski je narodni sa kamatom 6% па 10 god.; austrijski je lutrijski sa kamatom 4%. Najduži rok ima austrijski zajam dok je čehoslovački normalan dugoročni ,a poljski srednjoročni bez plana izvlačenja i s tim da se ima ofkupiti najdalje u poslednjoj godini roka. Uprkos niskoj kamati od 4% austrijski lutrijski zajam košta više od čehoslovačkog (ukamaćenje 5% emisioni kurs 100) i poljskog zajma
(ukamaćenje 6%, emisioni kurs 96) pošto je predviđeno pla-"
ćanje premije od 3%, koja će se međutim, kompenzirati dužinom roka. Sva tri zajma vezana su za velike poreske povlastice. U ovom pogledu najdalje ide poljski, jer se njegove obligacije ne mogu zapleniti ni za javno-pravne obaveze. Zatim sva tri zajma pružaju pogodnosti kod plaćanja naslednih taksa. Bonovi аџstrijskog su uopšte oslobođeni ovih taksa.
Poliski zajam ne poznaje premiju kod и Prilikom: |
dospeća zajma država plaća 100%, ali Ministar Tinansija može otkup izvršiti i ranije pošto protekne trogodišnji rok. Austrijski
lutrijski zajam posle 10 копа može da Dude otkazan, u kome.
unutrašnjim zajmovima: u Sre-