Narodno blagostanje
Страна 762
треба напоменути пре свега, да се одлажу све принудне продаје принудне управе као и одузимање
покретних ствари одузетих за наплату и обезбеђе- |
ње. сељачких дугова.
· Мере у области банкарства
Сви се оболели новчани заводи у земљи деле
у две трупе, у једну спадају они који морају ликви-
дирати и за које се припрема нарочити поступак -
ликвидације, који бе, како се вели, пружити повериоцима веће гаранције но што је то случај са
стечајним поступком и са поступком о ликвидаци- .
ји уопште. Они новчани заводи који су активни,
али неликвидни, па чак и они који су пасивни али.
се морају сачувати од ликвидације због опште привредних интереса, могу добити, по нахођењу мини-
стра трговине и индустрије, низ олакшица које се,
сматрају за довољне за његову асанацију.
У те мере спада пре свега напред поменути мо-
раторијум за обавезе банчине, чију ће садржину и
домашај да одреди министар трговине, а који мо-
же трајати пет година па и дуже ако је дотични завод ангажован јако кредитом код земљорадника. Од осталих седам олакшица и помоћи заводима
подвргнутим асанацији прве две су биланчне при-.
роде, наиме, они стичу право да валоризирају своја непокретна имања; имају право да искажу вредност својих непокретних имања, на дан закључења биланса и да разлика биланса измећу два не подлежи никаквим пореским теретима. Накратко, омогућава се дотичним заводима, да своје непокретности искажу у пуној вредности биланчиог дана. Та се мера може разумети само с обзиром на то, да је наша земља прошла кроз једанајестократну“ инфлацију и да је због тога морала скочиги вредност непокретних имања у депресираној валути. Друга олакшица лежи у одобрењу да се државне хартије од вредности могу унети у биланс, као вредност из последњег биланса или по «уловној вредности. Друге две олакшице су акционарско-правне. Једна се односи на отпис главмице и резервних фондова, а друга на олакшице фузионирања. Даљи фацилитет лежи у фискалним олакшицама (таксама и порезима), вероватно приликом фузионирања. А последње две олакшице претстављају оригиналне и теориски далекосежне LOвине. Прво, по одлуци већине поверилаца (улагача) може се један део тих потраживања прелворити у главницу — ако је и у колико је отписана стара главница. А друга лежи у могућности, да се издају хипотекарне обвезнице, обезбеђене на непокретним имањима дотичног завода или на његовим хипотекарним тражбинама, за највише 25% које стари повериоци улагачи могу примили уместо новца за исплату својих потраживања.
Код завода подвргнутом режиму сонације биће регулисано и питање режијских трошкова, наиме, број чиновника и њихових берива. Пепзије имају бити максимиране, а одпремнине не смеју бити веће од шестомесечне плате. Даје се право новчаним заводима даље да раскидају индивидуалне и колективне уговоре са намештеницима м да смањују њихове принадлежности.
На крају јег. Министар претседник најавио законе о картелима, банкама и задругаргству,
/.
наводно БЛАГОСТАЊЕ
__Бр. 48. Кратка анализа горе изложених мера
Као што видимо најдаље се отишло у запутити земљорадника као дужника. Привремени мераторијум претворен је у тро — односно пето — односно дванајестогодишњи. Каматна стопа максимирана је на 10 односно (евентуално) на 12%. Тиме су погођени повериоци земљорадника. Из статистике
о сељачким дуговима знамо да су главне руне шо-
верилаца земљорадника приватници и новчани з2води. Међ приватне повериоце се броје на прво место продавци робе сељацима. Појавиће се питање њихове заштите према њиховим повериоцима, јер је сасвим појамно, да низ тих поверилаца пеће бити у стању да одговара својим обавезама. Значи да је овај део мораторијалног проблема ослао нерешен. Што се тиче новчаних завода, њихов је положај много тежи. Сви новчани заводи коју су јаче ангажовани код сељака, биће приморана да траже мораторијум, на који по уредои имају право. али га не могу добити, који су пасивни или који не претстављају општи интерес морају ићи у ликвидацију. значи да је могућно да повод за ликвида-
цију једнога завода не буде његова пасивност и ли-
квидност, већ закон о заштити земљорадника.
[По нашем мишљењу потпуно је искључено да ће улагачи пристати да постану акционарима. Бећа су права поверилаца једне оанке од оних акционара, према томе нико неће да замењује бољи положај горим: због тога је мало верова:но да ће се чинити употреба тога права са стране акционара. Много је компликованија одредоа о замењивању уложака хипотекарним оовезницама. Врло је вероватно да би улагачи пристали на ту замену, али компликација долази онда, кад је већи износ уло-
жака на шледњу од тих хипотекарних обвезница,_
наиме, настаје питање колико ће коме да се додели. А поред тога остаје још нерешено питање, дали се могу лични повериоци као што су улагачи, претворити у хипотекарне на терет свих осталих поверилаца.
Фузионирање новчаних завода ми никад нисмо сматрали за меру санације, јер фузионирање двају добрих завода даје један добар завод, једног доброг и једног рђавог даје један рђав завод, а два рђавих даје рђав на квадрат.
Резиме:
Валоризација непокретног имања не повећава чисту имаовину друштвену већ је само доноси до изражаја. Могућно је да ће лешши биланс да повећа поверење у дотичну банку. Билансирање папира државних (а зашто не и свих осталих») по курсу већем но што је онај на дан закључка неће ни уколико повећати поверење у банку, а још мање у њезину имовину. Претварање улога у акције остаће без практичног значаја а издавање задужница неће променити ниуколико ни имовно стање ни ликвидитет банке. Фискалне и акционарско-правне мере при санацији увек су добро дошле, али су оне чисто формалне природе. Имовински оне немају никакав значај, следствено ни за поверење.
(Остаје дакле: као централно средство санира-
· ња мораторијум до пет и више година, уз компре" сију режијских трошкова, Мораторијум је конзер-