Narodno blagostanje
Страна 788
BAPOJUHO B.IAL
ОСТАЊЕ | Бр. 50
porcu, tako da dovlačenje sitovine gotovo ništa ne košta; drago, a to |e najglavnije, one proizvode prirodni cement, kod koga je, kako maločas rekosmo, kraći proces proizvodnje i potreban manji kapital. Na kontinentu Jugosl avije fabrike proizvode samo veštački cement. | tako su se pojavom dalmatinskogz cementa na svima 1ržištima jugoslavije kontinentalne fabrike našle u istom položaji,. i Коше је БЏа Роромаска ртета Кац5кој 1909 god. Sthijskom silom su udarile dalmatinske po svojoj konkufenc ciji i to sve jače U koliko je opadao izvoz. Očigledtnio |e bilo, dda za sve iabrike ni|e bilo шеsta. Izvesne su morale reducirati proizvodnju, pa. čak i eventualno obustaviti rad. Sudbina |e htela da među prvima, koje su obustavile rad bude baš Haliska fabrika. 1 ako je ona posle rata iz Osnova renovirana i počela da prerađuje veštački portland, ipak |e ona prva zatvofila vrata i tako je Disac OVih. redaka posle 20 go-
dina dobio moralnu satisfakciju. Pritisak dalmatinskih:
cementara nije naterao. ostalu konkurenciju na kapitulaciju, naprotiv, one su primile borbu na celoj liniji. Mesto da pokušavaju da se sporazumeju — kao što ie to danas praksa u celome svetu — one su učinile velike finansiske napore u pravcu racionalizacije, kako bi smanjile produkcione troškove. Baš u jeku konkurencije vršene su velike investicije u Beočinu i Popovcu, u nadi da će se lakše odoleti dalmatinskoj konkurenciji. Pa ipak je moralo ·doći do sporazuma! Sredinom 1932 godine zaključen |e kartel između svih |ugoslavenskih Та·Drika cementa, među kojima se nalaze i takve, koje su se pre toga u svojim godišnjim izveštajima klele, da nikad ni pod kojim uslovima neće pristati na kartel.
i, MODERNO GLEDANJE NA KARTEL.
Nekada se :kartel posmatrao isključivo sa gle-
dišta problema cena. To je uostalom i bio cili najvećeg
broja kartela u prvoj periodi razvića. To je bilo u doba.
liberalizma ua Evropi. Međutim, ekonomska politika Laisser Taire u Evropi u poslednjoj četvrti XIX veka nije bila bez izuzetaka. U njoj Je bio jedan jak sektor intervencionističke. politike, koja se može nazvati politikom zaštite ekonomski slabog. Tu spadaju na prvo mesto celokupno radničko zakonodavstvo i socijalna politika uopšte. U tom se ambijentu pojavliuju prvi karteli. Protiv njihove često bezočne politike cena pobunio se potrošač i država je, posle kratkog ustezanja, motala politiku zaštite ekonomski slabog da proširi i na kartele. Cela prva perioda istorije kartela ispunjena je teorijom o kartelu, kao oruđu industriskoe kapitalizma za nedopušteno |ako učešće kapitala u socijalnom produktu.
U poslednjim godinama teofija je iz osnova izmenila svoje gledanje na kartel, pod pritiskom samih događaja. Sa pojavom svetske privredne depresije počinje kartel da se množi i evoluira. Novo gledanje na kartel dobilo je svoj izraz ti krilatici: karfe/ je čedo krize. Stvarno, kod najvećeg broja kartela u svetu danas glavni je cilj spasavanje ili, kako to formuliše teorija o privatnoj privredi, zašfitfa fiksnih troškova profiy opadanja cena. Ne radi se više o iskorišćčavanju monopola za povećavanje dobiti, već o racionalizaciji konkurencije pod pritiskom smanjene kupovne snage potrošača.
Razlika između jedne i druge politike kartela na prvi pogled je kvantitativna. Famo se radi o postiza-
niu što veće dobiti, a ovde o sprečavanju gubitka. Ali·
to nije sve. Uloga kartela se znatno izmenila. Smanjenje proizvodnih troškova nije moglo biti izvedeno srazmernom redukcijom proizvodnje kartelisanih poduzeća,
И
| ~ > naprotiv, pre svega su morali biti isključena iz proizvodnje sva oma poduzeća, koja su imala visoke proizмофпе |тобкое (оташспа родихеса). Хант se pristupilo nagloj racionalizaciji kod ostalih poduzeća radi smanjenja produkcionih troškova. Zatim, kartel uzima u . svoje ruke i pitanje odnosa preina radništvu, pitanje ophođenja prema novim poduzećima, o odnosu prema inostranistvu i t. d. Nakratko, karte! kolektivizira privatni inicijativu i postaje važnim ekonomskim faktorom. sSombart je ukazao na ogroman značaj raznih OD-
lika pogonskih kombinacija, u koje spadaju i karteli. Po njemu, to je početak jednog hovogz privrednog poretka
Kattel ubija kapitalizam i vodi planskoj privredi. Sombart |e ovde 510 DO. Industrijska korporacija |e даnas osnova nove ekonomske politike, bilo da se ona zove Jašistička ili staleška ili prosto planska. Moderna drŽava, stojeći pred bankrotstvom bDirokratije u oblasti konomske politike, nalazi s puno prava, da je bolje po ui se postojećim organizacijama industrije, nego postavljati nove tirede i biroe. Pa čak i u zemljama, koje ae vode plansku privredu, kartel dojazi ne samo род kontrolu države, već je njezino oruđe.
Ima još novinara u SVETU, koji ne znaju, да је najliberalnija zemilja, Francuska, najveća pristalica kar-
· tela. Ona nije tako reći ništa preduzela protiv kartela.
Za vreme rata ie počela da iorsira razne kartelske organizacije. Svetska privredna konferencija u Ženevi 1927 godine, sazvana na sugestiju francuskog političara Luбега, imala je za zadatak da proklamuje kartel kao neophodan rekvizit industrije. Ali Francuska je i dalje zastupala ideju korisnosti kartela. To se najbolje videlo na Londonskoj inonetarnoj i ekonomskoj konterenciji. Upravo ova se·razbila samo zbog toga, što je РАНЕ а zastupala Тес те, да зе сепе пе mogu podizati ПИ Плеј merama, Već isključivo kartelom proizvođača. Neka proizvođači podignu sami cene putem sporazuma odgosno kartela, govorila je Francuska na konferenciji u Londonu.
Naša će era biti obeležena u ekonomskoj iz (omi|i smešom između liberalizma i intervencionizma. Poslednje naročito u oblasti cena. Država sve više kontroliše cene. Cena |e na Londonskoj konferenciji bila centralni problem. Ali on nije glasio, kako da se cene svedu na Što niži nivo, već naprotiv kako da se podignu. Laiku ovo može da izgleda kao sumrak mozgova. Nije ovde mesto za pitanje, kako је došlo do toga, da se posle stogodišnje politike obaranja cena u svetu damas od najnaprednijih država traži podizanje cena. To |e |edan od najmodernijih i najtežih problema Političke ekonomije. Mi ćemo ovde samo da konstatujemo, da је |oš pre dve godine u svima naprednim zemljama vođena politika obaranja cena, poznata pod imenom deflacione. To je bilo pod Huverom u Americi, dr. Briningom u Nemačkoj i najzad Makdonaldom u Engleskoj. Kako |e pak ta deflaciona politika pokazala neuspeh u lečenju krize, to se pristupilo politici podizanja cena.
IV KARTELI ! DRŽAVNA POLITIKA VISOKIH CENA.
Mi nismo do sad imali nikakvu politiku kartela. Država |e u ekonomskoj politici apstinirala prema tome problemii, a kao poduzetnik i i sama ie participirala u kartelima. Ali se naša javnost sve više bavi problemom kartela. Ne može se poreći, da u načelu vlada prilična iednodušnost kod nas: veliki deo je odlučno protiv svakog kartela. Od svega što je o kartelu pisano za poslednjih trideset godina, mi smo akceptirali samo ono,