Narodno blagostanje

| 1 |

Страна 910 1 НАРОДНО БЛАРОДТАЊЕ

Бр, 51

"Балет јапанске робе на тржишта“ свих континената претставља данас светски проблем. Све мере предузете до данас противу јапанске DOO показале су се безуспешне. Нове, много ефикасније мере, намећу се већ и из раглога што, како напомиње светска штампа, треба очекивати нову, много јачу експанзију јапанског извоза. На овај корак Јапан је приморан унутрашњом финансијском ситуацијом Нови буџет, нарочито за војску и флоту, захтева неколико стотина милиона јена више од прошлогодишњег. Дефицит текућег буџета мора да буде попуњен унутрашњим зајмом. За одржавање увоза неопходних сировина и техничких срет-

"става потребан је већи износ девиза, које се могу добити само из извоза. За привредну експанзију јапана извоз претставља животви проблем. Стога је сасвим разумљиво да ће овај бити форсиран по сваку цену. А то ће неминовно одвести новом заоштравању економско-политичких односа у свету,

ње доноси све опасности монопола, а заборављају, да у садањем развоју постоји опасност да ће доћи и до приватног банковног монопола, а пред овим треба да има предност државни монопол, У осталом државне банке се могу тако · организовати, да међу њима постоји конкуренција.

| Најинтересантније је код те дискусије, да је проф. Бенте остао готово сам. Остали. чланови анкете били су за укидање приватног банкарства, јер су желели, да се задржи приватна иницијатива. Др. Шахт је поводом одбијања предлога о подржављењу банака, сам појам подржављења форму„лисао овако: прво, гаранција државе за све банкарске послове; друго, управљање тим пословима од стране државе. Код будућег рада анкете расправљаће се само о томе како ће држава да реглементира банкарски посао и како ће да контролише поштовање тих прописа. Национал-социјалисти, од којих су многи очекивали п ПРАВЕ као да су напустили ту мисао. |

нарочито између Јапана и држава са јаком извозном текстил= ном индустријом.

So ee |T|DeMa извештају Р. Брасер-а, Чудеса од јапанске инду- поднетог Међународном коми-

Систем увозних контингената

стријске конкуренције на тету памучне OH IBUJ 7 конку- Нови систем оделења кон- припада већ две године најобич= " светском У рептски односи на појединим тингента У Француској нијој методи трговинске политржиштима изгледају ,овако: тике. Упркос тога још се није

NM јапанска памучна роба продаје се за 50% јевтиније од енглеске;

успело, да се отклоне административне тешкоће његова функционисања. Ове леже пре свега у подели контингената на извознике и увознике. То је још најлакше тамо где постоји монопол или где се радио артиклима чији су произвођачи организовани у картелима. Сасвим је друкчије где долази у обзир велики број увозника и извозмика. Нормално функционисање претставља 'синдика; Te. Иначе; извозник је увек у опасности да његова роба на | Немачка: јапанске памучне тканине продају се 50% граници буде задржана услед исцрпљења контингента. У јевтиније. од немачких и т. д. сличној је опасности и увозник, који је робу већ продао, зли до исте не може да дође. Али, организација синдиката има великих тешкоћа. Стога је француска влада дошла на: идеју да ове тешкоће отклони на тај начин, да продаје контингенте по највише добијеној цени. Свакако, она ће тиме отклонити административне тешкоће око поделе контингената. Али колике неправедности крије у себи овај нови систем, који треба да ступи на снагу ! јануара, показује чланак потпретседника царинске комисије Едуара Нерона, који је објављен у париском листу „Енформаснон“.

Пре свега, каже Нерон, влада нема право да продаје дозволе за увоз у оквиру контингената. Лиценце нису државно добро, већ формалност. Влада би, у најбољем случају, могла да их оптерети таксом као и друге управне акте. Продаја лиценца, међутим, претставља нову порезу, противну овима основним принципима финансијске политике. Сем тога, њена висина није позната што од Адама Смита припада најпримитивнијем облику пореске политике,

Белгијски Конго: цене јапанске робе "цена: белгијске робе;

су 39—50% испод

Египат: јапанске цене су 30—40% испод белгијских; Источна Африка: ЈАПАНА памучна ћебад су 60% јев-

тинија од белгијских;

Сличан однос постоји скоро на свима осталим важнијим тржиштима у свету. Јапанска конкуренција, нарочито у области памучне робе, успела је да загрози 'свима земљама заинтересованим овом производњом и извозом. Ни Енглеска, као матица памучне индустрије, није остала поштеђена. До пре неколико година енглески извоз памучне робе у статистици светског извоза заузимао је прво место. Сада је испред њега дошао јапански извоз. Како се мењала улога јапанског и енглеског извоза види се из следећег прегледа: 1924 просечни месечни извоз памучне робе из Јапана био је 78.7 мил. квадратних јарди (1 јард— 914 см.), а из Енглеске 370.3. У четвртом тромесечју 1932 јапански „извоз је достигао цифру од 204.0, а енглески је спао на 164.0 мил. квадратних јарди. Осака је успела да потисне Ленкашајр, како каже „Франкуфуртер Пајтунг“.

Узрок оволике несразмере конкурентских снага лежи

у два потпуно различита социјална нивоа. У енглеском пар-

ламенту духовито је речено, да се овде ради о борби стан-

дарда пиринџа противу станадрда меса. Међутим, предност

Јапана не лежи само у ниском стандарду живота, од-

носно ниским надницама. Његова велика конкурентска спо-

· собност условљена је и чињеницом, да је он био у положају да користи стогодишње искуство ленкаширске текстилне ин-

Ова мера не само што је противна постојећим законима, већ ће у пракси имати за последицу највеће компликације. Прво је могуће да поједини увозници добијају контигенте по различитим ценама што претставља велику неправду. Даље је могуће да један једини увозник приграби цео контингент и, на тај начин, добије монопол на штету осталих

дустрије и да одмах набавља савремене машине. Док Ленкашајр притискују огромни инвестирани капитали, од којих многи стоје умртвљени, Јапан овај терет скоро и не познаје.

увозника и потрошача. Исто тако је могуће да национална покуша са подизањем

индустрија преко својих посредника цена контингената да би отежала увоз.

зиваниннсшипнвиспиввпаниннввивиацивинзиокиоцавно попео взашвпоцани»

"ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. ДЕ ПРЕЂЕ 5:

R. G.DUN г со. :

POMALO OBOV MLD ONO DMA RO ONO O O NIOO JAO А ел аи раван завиианналнипиинининнанинанивааннви

ививиннинпавоинанихивопимниминаншаппипниимнпцомовимекввицавави-

НАЈВЕЋА. ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА _ БЕОГ РАД ЗАГРЕЉ

кнез Михајлова 30. Бериславићева. 7.