Narodno blagostanje

16, децембар 1933.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Ministar poljoptivrede Sjedinjenih Severoameričkih Država Valas izdao je naredbu o redukciji zasejane površme kukuruzom za 20% i proizvodnje svinja za 25%. Farmeri, koji

pristanu na redukciju, biće obeštećeni sa 30 centi po bušelu ~

prosečnog prinosa i sa 5 dolara po svinji.

— наапзка ујада odobrila je kredit od 15 mil. lira za pomoć proizvođačima, pirindža. Cena na svetskim tržištima pala је relativno daleko više od cene pšenice i to je izazvalo tešku

krizu proizvođača pirindža. |

ИНДУСТРИЈА

— U Bugarskoj je spremljen projekt novog хакопа о unapređivanju domaće industrije.

— Na sednici međunarodnog kartela kalaja odlučeno |e | фа se izvozni kontingenti sa novom godinom reduciraju na 40% osnovne kvofe sa dodatkom posebne kvote. od 4%. Dosadanji izvozni kontingent bio je 331/.7%. ;

Različite grupe proizvođača petroleuma u Šjedinjenini Američkim Državama podnele su vladi plan za stabilizaciju cene benzina. Po ovome planu industrija bi imala da obrazuje fond, koji bi služio otkupi suvišnih količina, koje danas dolaze na tržište i obaraju cene. |

— Radnički fond u Poljskoj zaključio је sa nekim Табгkama dvogodišnji ugovor O liferovanju cementa postigavši vrlo niske cene i to: za portland cement 3 zlota franko vagon, a za cement ı džakovima-3.50 zl. 100 kg. Istovremeno fabrikanti su se obavezali da za vreme trajanja ugovora „prema ostalim kupcima cdrže cenu od 3.50 odnosno 4 zlota. Prema prošlogodišnjim sadašnje cene su za 50% manje.

— Kapacitet iskorišćavania američke industrije gvožđa ! prvoj nedelji decembra sišao je na 27.5% .

— Krajem novembra osnovana su u аи dva 5итагзка akcionarska drušiva za eksploataciju šuma: „Crni vrh” i „Vučjak” sa kapitalom od po milion dinara. Članovi uprave kod oba društva su g. 2.: Berto Turčić, Rikard Turčić, industrijalci i Vuk Mihailo iz Zagreba.

— Opština Peći podiže hidroelektričnu centralu na Belom Drimu, koja će moći davati osvetenje i okolnim selima. Za prve radove odobren je kredit od 2,386 hiljada dinara.

— U Novom Sadu osnovano je novo akcionarsko društvo „Astragan” sa kapitalom od 500 hiljada dinara. Baviće se preradom krzna.

ТРГОВИНА

— Prema jzveštaju Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice u Topčideru uvezeno je u novembru semena od suncokrefa 412 hilj. kg., olajne repice 20.800 kg., sezama 90.500 i nešto sjemena pšenice, raznog povrća, voća i drveća.

— Ministarstvo finansija izdalo |e obaveštenje da firme koje vrše izvoz robe u cilju prerade, dorade ili opravke, pravdaju izuzeta uverenja o obezbeđenju valute sa uvoznim carinskim dokumentima prerađene, dorađene ili opravljene robe.

НОВЧАРСТВО

— Angtio intenacionalna banka u Londonu zapala je u teškoće zbog velikih gubitaka kod austrijskog Kreditanštalta. Isto iako njeno je poslovanje, usled kreditne krize u Srednjoj Evropi, znatno ograničeno. Iz tih razloga, kako javlia , Times News” treba uskoro očekivati fuziju između tri engleske međunarodne banke, koje su osnovne posle rata.

— Prema izveštaju Udruženja vojvođanskih banaka u

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

" Страна 811

Novom Sadu, stanje uloga na štednju u našoj zemlji па Које žicama i po fekućim računima bilo je 1 novembra 0. 2. 9.703 miliona dinara, prema 9.820 u oktobru, bez uloga kod kreditnih zadruga, čekovnih računa kod Poštanske štedionice žiro-računa kod Narodne banke.

СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— OlQkružni ured za osiguranje radnika u Oseku ха ргvih devet meseci ov. g. imao je prihode 14,401 hiljada dinara, a rashode 13,480 hiljada din., ie je suficit 920 hiljada dinara. _— Proračun Radničke komore u Ljubljani za 1934 8. 2.138 hiljada din. — Budžet radničke komore u Zagrebu za 1934 с. ргедviđen |e na 3 mil. dinara.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Opštinska uprava u Štutgartu pozvala je građane da se odupru povišenju cena, koje sprovode nesavesni "elementi škodeći opštoj politići oživljenja konjunkture. - у

— Proračun Varaždina za 1934 g. iznosi 7,100 hilj. din. i veći je za pola miliona od ovogodišnjeg.

— Predlog budžeta Sušaka za 1934 g. iznosi: rashodi 16,064 hilj. dinara i prihodi 12,569 hilj. dinara. Manjak 3,5 mil. dinara pokriće se od uteranih zaostataka. Gradski namet na С žavni porez iznosi 55%.

iznosi

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Prema jednoj vesti Ih dOnako „Таитез“-а u Americi sve je veći broj pristalica stabilizacije valute. Isto tako u Нпапsijskim krugovima preovlađuje uverenje da се Ruzvelt, u cilju vraćanja poverenja, zadržati dalju depresijaciju dolara.

_— Pred većem nemačke Trgovačke komore u Bazelu dr. Šaht, pretsednik nemačke Rajhsbanke, održao je predavanje sa temom: „Kamate ili dividende. — Jedno pitanje svetu”. U svome predavanju postavio je Ove četiri teze: 1) Opterećenje dugova u sadašnjici prelazi sposobnost pojedinih narodnih privreda; 2) vdlumen svetske trgovine i mogućnosti zarade pale su na nainižu meru; 3) obaveze plaćanja prelaze daleko 5аdašnje izvozne mogućnosti i to odvodi ruiniranju celokupne privrede; 4) frajanje ovakvog stanja mora,, bez obzira na ·'političke i socijalne opasnosti koje u sebi krije, uskoro odvesti potpunoj obustavi izvršenja obaveza. Celokupno međudržavno zaduženje u svetu iznosi 220 milijardi maraka od čega 30. mi-

· \ijardi otpada na političke, a 190 milijardi na trgovačke dugo-

ve. Od ovih poslednjih 165 milijardi je dugoročno, a 25 milijardi kratkoročno zaduženje. Sem toga, unutrašnji javni ı privatni dugovi pojedinih država daleko su veći nego li pre rata.

' Kod privatnih dugova zapaža se tendencija promene odnosa iz-

među akcionarskog kapitala i obligacionog zaduženja u korist poslednjeg. Isto tako znatno ie porastao udeo kratkoročnog zaduženja. Iz tih razloga opterećenje dugovima i kamatima znatno je poraslo. Kod 10 reprezentativ. nemačkih preduzeća optere-

. ćenost dugovima akcionarskog kapitala pre rata bila je 45%;

a 1932 god. 70%.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Kosovsko kreditnoj banci u Prištini otvoren je stečaj.

— Prema podacima Ljubljanskog društva industrijalaca i veletrgovaca, u novembru o. g. bilo je u celoi zemlji 25. stečajeva prema 39 u istom mesecu prošle godine; 9 poravnanja prema 64 i 149 postupaka za posredovanje. Za prvih 11 meseci O. g. bilo je 374 stečaja (prema 644), 197. poravnanja (prema 979) i 1510 postupaka za posredovanje.