Narodno blagostanje
Страна 812
— . Prema „Obzoru” pala je grđevinska се тон u Zagrebu kod novogradnja od 1931 do 1933 godine za 30%; kod Стао dozvola od 1932 до 1933 год. та 664% а од
1931 за 761%.
из пословног СВЕТА
ЗБОРОВИ АКИ. ДРУШТАВА:
18 децембар 1933: Ферус д. д. за инудстријске производе, Загреб (ванредан).
19 децембар 1933: Југословенско акционарско Пе за трговину дрва у Загребу.
21 децембар 1933: Загребачка дионичка пивовара и творвица слада у Загребу.
27 децембар 1933: Виницки, д. д. за промет и конфек"цију крзна, Загреб.
28 децембар 1933: o дестилација дрва д.д. Загреб.
4 фебругр 1934: Пожаревачка Задруга А. Д. у Пожаревцу. Ттооуаска геозааг: Granum 4. d. Zagreb upis promene pravila. — „Moste” tvornica laka i boja d. d. Zagreb upis osnivanja podružnice na Sušaku i upis upravitelja podružnice Ivana Petrovića i poslovođe Josipa Engla. — C. A. Pachany i sin nasljed. d. d. SI. Brod upis novo izabranog člana ravnafeljstva Grete Muller. _— „Adria” bauxit d. d. rud. industrija, Zagreb, upis člana ravnatelistva Georga Ohrensteina. — Kninska industrija drva id. d. Zagreb upis člana ravnatelistva Ginseppe Bordogua. — Turkoме а. а. ха irgovinu automobila i strojeva u Zagrebu, upis Hikvidacije društva i upis likvidatora Gavrina Turkovića, Oskara Kisicky i Rade Tadića. — „Crni Vrh d. d. za eksploataciju šu-
· UO IU
| Бр. 51
X
ma” u Zagrebu upis osnivanja draživa i upis članova ravnateljstva Berto Turčić, Rikard Turčić i Mihajlo Vuk. — „Vučjak :d. d. za eksploataciju šuma u Zagrebu upis osnivanja društva i upis članova ravnateljstva Berto Turčić, Rakard Turčić i Miihajlo Vuk. — Građevinska pivovara d. d. u Daruvaru upis pro'kuriste Теодога Grossa. — Kupa ivormica стреја 4. 4. Зак upis likvidacije firme i upis imenovanih likvidatora josefa Ko|дегохека | Mihaela Posinovca. — Prva hrvatska štedionica u 22'grebu, podružnica Rab upis Maria Devo, da je ovlašten potpisivati firmu. — Parma pivara, fabrika kvasca i slada Mih. |. 'Kosovljanin a. d. Jagodina upis poslovođe Stovarišta u Beogradu Naclava -— Vladislava Brunika a za njegovog zamenika Jeržabeka Karla. — Pokućansivo a. d. Beograd upis Osnivatija. društva i članova upravnog odbora VO Brkića, Bogdana Đorđevića, Vlade Kitanovića, Dobrile Brkić i Blagoja Копзгап помса. — „Elema” prva domaća tvornica vate i ZavoOjnog materijala d. d. u Zagrebu upis S.avka Brainika ovlaštenog na vođenje celog posla. — Narodna banka Kraljevine Jugosla"vije, Filijala Split upis prava na potpisivanje Штте поуорозтауljenog upravnika Ive Čabrnana.
PAS 250
i — Profivu poznatog naciona! ekonoma i sociologa dr. 'Otmara Špana, profesora na bečkom univerzivetu роуедепа је ·disciplinska istraga zbog njegovih kritika austrijskog režima. i ___ Osnovan je Hoteli{erski savez cele zemlje na kon'gresu hotelijera 7 ; 8 0. m. u Crikvenici. Šira konferencija će se "održati 15 januara 1034 g. u Beogradu i na njoj će biti izneta
disciplinska istraga zbog njegovih kritika austrijskog režima.
i; — Proračun Biđ-bosutske zadruge za 1934 g. iznosi [57, 377 hiljada dinara.
зета
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 ДЕЦЕМБРА 1933 Г.
У стању Народне банке од 8 децембра има важнијих промена углавном у пасиви, док је у активи, као и последњих недеља, било само мало варијација.
Подлога је готово непромењена са 1902.7 милиона, од чега је 107 милиона девиза, Код девиза које не улазе у подлогу имамо повећање за 6.7 на 50.6 милиова. Даље је повећан и ковани новац за 11.5 на 2277 милиона.
Код меничних зајмова имамо смањење за 12.7 на 18431 милион динара а код ломбарда смањење за ! на 307 милиона.
У пасиви пада у очи повећање обавеза по виђењу, пер салдо за 38 на 1.143 милисна. То је последица повећања жиоо-обавеза за 44.2 на 627 милиона, али имамо при томе смањење позипије разни рачуни за 5.2 на 5:1.2 милиона а потраживање државно редуцирано је за 500 хиљада на 4.8 милиона.
Обавезе са роком показују смањење за 415 хиљада на 1096 милиона а разна пасива већа је за 8.75 милкона.
Оптицај новчаница смањио се првенствено због повевања жиро-потраживања и смањења есконтних кредита пер салдо за 35.2 на 4.222.1 милион динара.
Даље треба напоменути једну новину: док је у стањима до сада назначена каматна стопа по есконту износила 71}, % и по ломбарду 9%, дотле имамо сада нову поделу: уместо ломбардне стопе имамо стопу по залогама и то на злато и варира са 7:ј,% а на хартије од вредности 9%.
(Види таблицу на идућој страни)
БЕОГРАДСКА БЕРЗА Пробијање плафона од 290
(де штета на 350 Динара! гласио је узвик једног бер-
'зијанца у понедељак, 11 тек. месеца, кад је курс Ратне штете
пробио свој пети плафон, онај од 290— Динара. Први плафон је "почео са 250=— Динара, јер је највећи део интересената сматрао да тај плафон Ратна штета неће ни покушати да пробија, с обзиром на догађаје из прошле године. Међутим нису сви берзијанци тако мислили, јер је било битне разлике између услова под којима је Ратна штета лањске и ове године достигла курс од 250. Лањске године је то било искључиво интервенцијом пред крај године. Ове године није било интервенције, напротив, још летос је папир достигао курс од 250, далеко пре децембарског термина и готово без икакове службене интервенције. Ми смо напоменули много пута, да је сав износ Ратне штете, која се појавила на берзи од јуна месеца т. г. прогутала приватна рука шпекулантска и сериозна, прво шпекулантска а затим сериозна. Код оваквог стања ствари морало се очекивати да ће растењем интереса према државним папирима много јаче и много даље да расту и њихови курсеви. После проваљеног првог плафона свака је цифра, завршавајућа се нулом, претстављала нов плафон. Требало је провалити M плафоне од 260, 270, 280 и 290. Сва су та проваљивања вршена уз приличан напор. Психолози веле, да човек фатално пада на округле цифре. У истину било је увек берзијанаца M капиталиста, који су код сваке округле цифре сматрали да се дошло до непробојног
плафона и реализирали, т. |. продавали робу коју су раније