Narodno blagostanje
оне i "бар 1939, _______
odnosno 204.8.mil. penga. Izvoz u Ovoj godini prilično je porastao.. Trgovinski bilans na kraju ovog perioda zaključen je sa aktivom od 67.7 mil. penga, dok je aktiva u prošloj godini bila _72 mil pone + 5 | ____ Мајпоује devizne reforme u Argentini oborile su роnova kurs pezosa i ovaj je sada depresiran za 30%. Smatra se
da je novo depresiranje pezosa 'Đosledica vladine politike osi-
guranja izvoznih premija izvoznicima agrarnih proizvoda. ~
—_U Nemačkoj su doneti zakoni o prometu mlečnih proizvoda „i jaja, "koji uvode monopol uvoza i ипштаšnjeg prometa. Zvanični komunike veli, da uvoz neće biti sprečavan, ~ ali će. biti priagođavan unutrašnjim ~ potrebama. Naročito podvlači da je fime stvorena mogućnošt favoriziranja uvoza iz Onih zemalja, koje su. voljne da uvoze nemačke proizvode. Zakon naređuje da се se buter, sir i jaja u unutrašnjem prometu puštati samo preko ·Državnog. ureda, Kao što je slučaj kod kukuruza, ulja i masti. Najzad, ovlašćuje vladu da po potrebi može monopolisati i promet ostalih mlečnih proizvoda. _ | (1
— Proračun T rgovačko-Industrijske komore u Zagrebu za 1934 god. iznosi 3,443 hiljada dinara. ПН
— Izvoz jaja iz Mađarske iznosio je za prvih 9 meseci prošle godine 52.576 mc u vrednosti od 4,7 mil. pengi, a ove godine 103.640 mc u vrednosti od 8 mil. pengi.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА — Између Немачке и Холандије закључен је нови тр-
говински споразум, којим је престала трговинска борба из- ~
међу обе земље. – | ; · -
— Novi trgovinski pregovori između Bugarske i Austrije, zbog finansijskih teškoća prve, vodiće se na.bazi kompenzacija.
— Između Albanije i Čehoslovačke otpočeće uskoro #govinski pregovori. | А 18
— U Angori sti 16. ov. m. započeli grčko-turski trgovinski pregovori. Iza toga će furska delegacija otputovati u Him i započeti trgovinske pregovore sa Halijom.
НОВЧАРСТВО
— Број акционарских друштава у Данској повећао се, са 4635 у 1921 год. на 7456 у 1932 год. Међутим главнице се смањује. Године 1927 износио је број акционарских друштава 6150, а њихова главница 2335 мил. круна, док је њихов број у 1932 год. износио 7456 а главница 2184 мил. круна. Бројно су повећана трговачка, а главницом индустријска акционарска друштва. | - |
— Отсек за кредитне установе и осигурање Министарства трговине и индустрије позвао је све новчане заводе из Београда да до 4 јануара идуће године поднесу писмену изјаву: колику ће камату наплаћивати од својих дужника, а у смислу Уредбе о максимирању камате. O | ___ — Наћјапзка banka spustila je diskontnu stopu sa 31/,% na 3% odmah posle govora drž,. potsekretara Askvinia "о potrebi redukcije proizvodnih troškova dustrijške ·proizvodnje i povećanja izvoza. а
— Banque de Paris et de Pays Bas odlučila je da za 1933 godinu podeli dividendu od 25 fr. po akciji. i — U bečkim finansijskim krugovitna održavaju se Vesti o prestojećem fuzioniranju izvesnih bečkih banaka, naročito između Wiener Bank-Verein-a i NiederOsterr. Eskompte Ges.
— Nemačka je donela zakoh o izmeni zakona o privatnim emisionim bankama, kojim ukida njihovo pravo izdavanja novčanica od 31 decembra 1035. Zakonom od 1875 u Nemačkoj је centralizovano izdavanje novčanica i likvidirano sa privatnim novčaničnim ustanovama, kojih je bilo 32, sem. četiri. Sada će biti likvidirane i ove četiri ustanove. Napominje se da njihova · ernisiona delatnost danas ne iznosi više Od 50% 'ukupne етиsije. Ova mera nemačke vlade nije dobro primljena od stra-
"Страна 827
ne država u kojima su ove ustanove radile već 60—70 godina.
Naročito se ističe njhov veliki značaj kao regionalnih kreditnih banaka. - · — Švedsko ministarstvo linansija je spremilo zakonski predlog, po kome će se za sve štedionice u Švedskoj osnovati jedna zajednička blagajna, za osiguranje uloga. Svaka štedionica
- će bit obavezna da u tu blagajnu godišnje ulaže određenu sumu,
prema broju ulagača. Ovi ulozi sa godišniom kamatom od 4% treba za 11 godina da dostignu sumu od 10 mil. kruna. Polovina dalje kamate će se i dalje ulagati u blagajnu, dok se ne dostigne suma od 30 mil. kruna, a druga polovina kamate će se deliti štedionicama, prema veličini njihovog udela. СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Социјални прирез, који је увела загребачка општина за 1933-34 г. износиће: на општински намет од 200 до 400 дин. 5%: од 400 до 2 хиљаде дин. 10%; од 2 до 4 хиљ. дин. 15%:; од 4 до 10 хиљ. дин. 20% и преко 10 хиљ. динара 25%. Мора се платити у року од 14 дана по достави. Општински намет плаћају 32 хиљ. пореских обвезника, а соци-
"стални прирез 13.850, од којих 210 имају преко 10 хиљ. оп"нутинског „намета: Плаћају га и власници нових грађевина, =којих има 3330.
— 60 лекара Окружног уреда у Осеку траже колективни уговор са уредом. | — На конференцији Удружења адвокатских приправ-
ника у Београду, одржаној 17 о. м. донета је резолуција, у _ којој се тражи смањење приправничке службе са 5 на 3 го-
дине; обавезност чланства; непризнање праксе онима, који
- нису уписани код надлежне коморе; пензионо осигурање код
понзионог фонда Адвокатске комре. |
— Austrija je odlučila da zimsku pomoć organizuje za vreme od decembra do aprila iduće godine. Umesto novca oskudnima će se davati životne namirnice, gorivo, odelo i Ostale
nužne potrebe. Vlada je dala 3.5 mil. šilinga.
Merkurov” sanatorium u Zagrebu dovršen ie. Koštao
2)
'je 9 mil. din. i početkom iduće godine biće otvoren. 7
— Za vreme božićnih praznika prodavaće se u Beču svinjsko meso besposlenim radnicima i oskudnom stanovništvu znatno jeftinije, a razlika u ceni će se pokriti sretstvima za božićnu pomoć. Na taj način će se u toku iduća tri meseca rasprodati 20.000 komada svinja. (4
ЗАДРУГАРСТВО
5 — У току овога месеца основано је 7 нових пчелар-
ских задруга. а __ Занатска кредитна задруга основана је у Госпићу
и Новом Винодолу. Ба — Zakon O izmeni zadružnog zakona u Nemačkoj, koji
: je donet.ovih· dana, ima za cilj da zbog učestalih krahova za-
družnih kreditnih ustanova, sprovede jaču zaštitu zadrugara.
„ЈАВНЕ. ФИНАНСИЈЕ
— После одлуке немачке Рајхсбанке о претварању догларских зајмова у марке по текућем курсу прво је Рурска
„индустрија плина у Есену понудила својим повериоцима кон-
верзију на бази 3000 марк. за 1000 долара.
— Предлог буџета Врбаске бановине за 1934 г, изноби 38,204 хиљ. дин. те је већи од овогодишњег за 5 милиона: цин. - ом 71. 16 о. м. имале су Сев. Ам. Државе да приме на
име“ ануитета ратних дугова око 1224 милиона долара;
"у место тога примљено је овега 7.5 милиона долара, колико “је платила Енглеска, док су Литванија, Француска, Белгија
и Пољска јавиле да неће платити, Поводом. овога енглеска штампа оштро“ критикује владу, напомињући, да „нема
"смисла: да: Енглбска испуњује“ своје обавезе по ратним дуго"вима према Америци док сама не може да наплати своја